IZVORNA PORUKA: lejla80

Helena[sm=smiley31.gif]

IZVORNA PORUKA: palachinken

Eeeeeeee evo naaas :))) Ovako, mali Mahdi se rodio 19.07. u 19:07...sav je divan, nije što je moj, ali je najljepsa beba na svijetu
Porod je bio super, došla gore oko 6, reko 8cm, pa vi kako hocete Kaže, klizma, pa rađaona. Dali mi klizmu, pa sam jedno 15-20 minuta sjedila sa sestrama, bolovi se pred kraj ucestli a oslabili
jacinom i oko pola 7 sam otisla u rađaonu.
Prikopčali me na CTG, uveli muža, a mislim da su mi tad i drip prikopčali. Imali smo malu krizu kad su otkucaji ploda splai na 40-50 a ja sva utrnula, a svo osoblje bilo u sobi do na nekom teskom porodu. Tu je muž zagalamio, oni svi dotrčali meni sa kisikom, i babica kraj mene "Diši, diši za svoju bebu" ja prodišem kako mi ona reče i vratiše se otkucaji na normalu.
Doktor je došao, nešto rovario i probio mi vodenjak. Kaže, kad ti dođe napon kaki kao da ti je pravo tvrda stolica. Tako i bi, ja se napinjala i stenjala kao na šolji a doktor mi je pritisnuo vrh stomaka. Glava. Hajmo opet napon, jače, tu mi je muž čuvao glavu a ja stenjala i onda hop - izmigolji nešto maleno sa pupčanikom oko vrata, nakon par sekundi proplaka i to je bilo to

Na posteljicu smo dugo čekali, a napokon kad je izašla počeli su me, onako hladnu šivati. Pukla sam a i radili su mi epiziotomiju, tako da je šivanje, kaže muž, trajalo duplo duže nego porod, skoro 40 minuta, ali prošlo je. Sutradan sam primila dozu krvi, jer sam puno iskrvarila pa kad sam krenula u WC pala u nesvijest, ali i to je proslo

Bebonja je divan. Sluša, miran, nisam ga osjetila u porodilištu, slušali smo se, dojili i spavali. Sad smo kuci, nastavljamo istim tempom. Maloprije smo prvi put imali epizodu mijenjanje pelene i pranja ukakene guze, ma to je bio haos

Svima preporučujem da vode muža na porod. Mene je moj umivao i hladio sve vrijeme, čuvao glavu, lomila sam mu prste kad me ušivala i bio mi je baš podrška

Hvala vam svima na čestitkama i lijepim željama. Idemo sad gledati iskusnije kako peru guze i mijenjaju pelene

IZVORNA PORUKA: palachinken

Ova porođajna priča počela je nekad oko 8 ujutro, 19.7.2011. Probudili su me menstrualni bolovi, čak sam, onako napola budna, pomislila kako mi je stigla

menstruacija i pobogu, sve je prošlo na nove madrace. Dobro, brzo sam se sjetila da sam ipak malkice trudna za menstruaciju, ali bolovi su svakako bili tu.

Obzirom da se termin poroda približio na tri dana, svaka nova situacija koja upućuje na približavanje poroda me baš radovala. Danima prije sam se

"gnijezdila", kuća je blistala kao nikad dotad, a ja sam bila puna energije. Bolovi su tokom dana postali redovni - prvo na 20, pa na 15 a onda i na 10

minuta. Svaku konstrakciju sam predisala, onako kako su me naučili u školi za trudnice i prehodala, jer je tako bilo lakše. Bolovi zaista nisu bili jaki, a

u pauzama između bolova ja sam jela hurme, skakutala na pilates lopti, silazila i penjala se na 4. sprat pješke. Kada su bolovi došli na 10 minuta, a isti

trajali 40-ak sekundi, nazvala sam muža da dođe s posla. Svakako sam taj dan imala naručen pregled kod svog ginekologa, pa nek on vidi da li sam išta

otvorena (nadala sam se makar dva-tri deblja prsta) Do doktora smo prošetali, dok god sam hodala, bolovi su bili češći, ali slabiji. Nakon CTG-a, pregleda

me "ručno" i kaže "A da mi pedijatra zovemo - otvorena 8cm" i doda da idem pravo u porodilište. Muž je otišao po auto i torbu, pokupili smo mame i otišli do

porodilišta. Tamo su me klizmali i uzeli mi podatke, obukla sam spavaćicu, tražila da muž prisustvuje i onda smo otišli u salu. Dežurni doktor je došao,

probio mi vodenjak i rekao "Biće ovo školski porod" pa otišao. Babica koja je ostala uz mene mi je rekla da joj javim ako mi dođe da napinjem. Nakon

pdređenog vremena, da li je to bilo 5, 10 ili 15 minuta, ne znam, došao je dežurni doktor, skinuo CTG s mene i rekao "Idemo, rukama poduhvati bedra, bradu

na prsa i napinj se kao da imaš jako tvrdu stolicu (jako poznat osjećaj koji me patio cijelu trudnoću)" I ja napnem.Glavica. Čujem doktor "Nema odmora,

idemo još jednom" i ja napnem opet. Ovaj put duže i jače, a čini mi se da sam i stenjala, to je bilo jedini put da mi čuju glas na stolu - ja sam sebi prije

poroda rekla da se neću derat i zapomagat, i nisam. Muž mi je držao glavu na prsima, ja sam napinjala i odjednom osjetih da je nešto, moj sin, izletilo iz

mene, što je tako fantastičan osjećaj, da se apsolutno ne može ni opisati ni porediti. Za kolju sekundu je i proplakao, ugladala sam ga krajičkom oka dok su

ga nosili na dalju obradu.Donijeli su mi ga na par sekundi, samo da se uslikamo i onda smo se opet vidjeli tek na pet sati. Tu ću i stati, jer šivenje nakon

epiziotomije nije tema ove emisije. Znam da sam, nakon svega, još uvijek u rađaoni, pojela dupli snickers i popila litru soka od jabuka i slušala mog

švrleta kako se dere u nekoj od bolničkih prostorija. znam da mi je muž toliko valjao na porodu, ne samo što je bio poznato lice, nego me sve vrijeme umivao

i podsjećao kako da dišem. Također, sad znam o čemu pričaji kad kažu da je to bol koja se najbrže zaboravi, jest kliše, ali zaista je tako. Ustvari, nije to

neka bol, u smislu zabio-mi-se-ekser-u-taban nego jedno nadrealno i predivno iskustvo na koje su se moje tijelo i moja beba pripremali 9 mjeseci trudnoće.

Trudnicama mogu preporučiti da se naoružaju optimizmom i pozitivnim mislima, opet kliše, ali opet se ispostavio tačnim :)