|
Blue rose RR -> RE: vaÅ¡e poroÄ‘ajna priÄa (16.10.2007 13:00:37)
|
Moj termin je bio 27.10.2005. godine, i do tog datuma ja sam se snabdjela kojekakvim skriprtama, od zaÄeća djeteta, do postporoÄ‘ajnog perioda. 26.10. oko 23,00 sati kada sam legl osjetila sam da me stomak polahko poÄinje boljeti, da bi oko 23,15 sati morala ustati jer sam osjetila da su poÄele kontrakcije, ali svakih pola sata. u 01,00 sati otiÅ¡la sam u toalet, i vidjela krvavu sluz na unutraÅ¡njem veÅ¡u. Odmah sam otrÄala do raÄunara da protabirim Å¡ta to taÄno može znaÄiti...POROÄAJ, a Å¡ta drugo.
S obzirom da sam već desetak dana prije bila spremila torbu, dogovorila sam se sa mužem da ne idemo u bolnicu dok kontrakcije ne postanu Äeste do 5 minuta.
Boljelo jeste, ali tu je bila i ona doza straha i nesigurnosti- da li ću ja to uspjeti.
oko 05,30 smo se spremili i iÅ¡uljali iz kuće, ali od moje mame joÅ¡ niko nije pobjegao. sjećam se da je ostala na prozoru, maÅ¡ući nam. a ja se neÅ¡to raznježila i poÄela plakati...ah mi žene.
Kada samo doÅ¡la u bolnicu pregledala me je dežurna doktorica, medicinska sestra mi je uzela liÄne podatke, i konstatovale su da sam otvorena samo tri prsta. Ali poÅ¡to je trebao da muž prisustvuje porodu, rekle su mi da će me poroditi Å¡ef te gin.sale na KoÅ¡evu (dr.Begić), a meni bilo u tom momentu svejedno, stvarno je svako dva - tri minuta boljelo. odjednom me je safatao neki smijeh, mogla sam se smijati kao luda (jadnica valjda od straha). oko 06,30 sati sam se popela u sobu za pripremu, i tu sam doÄekala ženu koja se previjala od bolova, mene joÅ¡ nije tako boljelo. oko 07,30 su mi odradili onu glupu cjevÄicu, te sam posjetila toalet- olakÅ¡anje.
Doktor je doÅ¡ao oko 08,00 sati, i tada mi je probio vodenjak, rekao da me prikljuÄe na infuziju, te sam umarÅ¡irala u salu, legla na tvrdi krevet, naravno na stranu, tako da mi je pibo visio, i ruka mi je otrnula. a BOL--joj al bolil. Moj mužek je bio - svaka mu Äast, ja bih se rasplakala da se on morao poraÄ‘ati, a i da se derao kao ja.
Doktor je vodio poroÄ‘aj, i govorio joÅ¡ samo malo, guraj, a ja jadna prava mala lrÅ¡avica, govorim da nemam snage, a on opet joÅ¡ samo malo guraj. Ja jadna ja kada mi se babica svom snagom pružila po mom somaku. rekohz sebi gotovo je umirem. VriÅ¡tim u sebi : "glupaÄo silazi sa mene, umrijet ću".
u tom momentu kada su mi rekli još jednom, i s tom grdosijom na svom stomaku, prošaputala sam : "ne mogu više".
Valjda je i Bog providio meni, i u tom momentu sam je Äula kako vriÅ¡ti.
HVALA BOGU moja kikica se rodila.
Mala kikica se rodila
|
|
|
|