|
sweet insanity -> RE: Vaše porođajne priče (8.9.2011 12:25:31)
|
Eh, evo i nas na ovoj temi 3 mjeseca nakon poroda, nije mi se dalo ranije da na "papir" stavim sve to[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image] Prije svega, uspjela sam evo procitat pricu od Ziki i Palacinke..bravo zene[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image]
Eh ovako, termin nam je bio 7. juna. Prve bolove sam dobila samo sto je nastalo 7. juni-odmah nakon ponoci. Tada sma vec znala da sam bila otvorena 2 prsta i mislila sma da se otvaram dalje no ispricat cu vam kako je to islo. Bolovi su bili na 20 minuta neka 2 sata i onda su spali na 15, oka sklopila nisam skoro nikako naravno nego samse tusirala i hodala po stanu, mozda cak malo da sam u tim pauzama utonula u san,ako se to moze nazvati snom. docekala sma 7 ujutro-bolovi i dalje na 15-20 min. Javim se doktoru i pitam ga smijem li pojest nesto i on mi rekao d apojedem da se spremim i da dodjem da me pregleda jer cijelu noc imam bolove, a i temrin mi je. Oko 9 ujutro sma bila na GAK-u. Dr pregledao, kaze otvorena smao 2 i pol prsta, dakle samo pola od onog kako je bilo prije 2 sedmice. Uradili amnioskopiju, sve OK, uradili UZ i ctg, kontrakcije prisutne, beba super i kao smao sto nije pocelo.....malo sutra!
Odluce da me ostave na GAK-u na porodjajnom odjelu jer imam bolove vec 10 sati a ne otvaram se, vodenjak je citav pa eto da me prate. Dobila sam buscopan inekciju i apaurin da me malo umiri. Prvo sma sa jednom zenom dijelila krevet, a onda su nas rasporedjivali ko ide na gin B a ko ostaje tu. Ja kako sma imala bolove ja sam ostala tu. Provela sam dan i noc slusajuci i gledajuci svasta i prilicno sma se prepala i razmisljala jao kako cu ja to. U 2 poslije ponoci dodje zena otvorena za tanki prst i porodi se u 3, takodjer iza ponoci, a ja otvorena 3 prsta i i dalje bolovi, ali na 10 min. Ujutro u pola 5 dosli da me vide i pregledaju, ja otvorena 3 i pol prsta ,grlica jos prisutno kad ono pukne vodenjak spontnao pri pregledu (ja nisma vidjela vodu nego krv). Prebacise me u predrađaonu i tada je sve pocelo.....dobila sam loptu i krevet, bolovi sve jaci i jaci i ja sma se prebacivala sa jendog na drugo. U medjuvremenu pita jedna sestra kao cija je ovo kesa sa setom za maticne celije u hodniku, i ja kazem moja i mozete misliti natjerala me je da onako krvava, jedva hodam odem po to i vratim s eu krevet, a ona bila pored kese pa je onda galamila sto sam podigla naslon kreveta ( LE BITCH )!!! Takodjer je rekla,citiram. "sta ces, ja sma odvratna sestra,necu te ja milovat!" Elem, meni pozlilo, opo mi secer,nisma nista jela jer je iznenada vodenjak pukao i zatrazim kocku secera i meni dr da bajaderu koju sam pojela i povratila.
Dosao je moj dr. u smjenu i babica koja ce me poroditi, pregledaju me kad ja samo 4 prsta otvorena 2 i pol sata nakon pucanja vodenjaka. Ukljuce mi indukciju-E TAD JE STVARNO POCELO! Objasnili su mi da ce bolit puno ali da su to uradili da se brze otvorim jer je vodenjak pukao.....i tako su rekli da ce potrajat dugo (5-6) sati. Dr je otisao jer je imao intervenciju drugu a babica je ostala sa mnom. Ta divna zena cije prisustvo mi je bilo dovoljno d ami da snagu da nastavim dalje. Milovala me je, umivala,davala mi je cak i malo vode,otvarala prozore je rmi je bilo muka, donosila i odnosila lavor jer sam povracala i govorila ti to mozes, jaka si i samo sto nije zaplakala zajedno sa mnom! Istina, zaplakala jesam ali glasa pustila nisam niti sam vristala (ako izuzmemo momenat kada mi je rucno masiran grlic-tada sma malo ciknula)[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley36.gif[/image] Kada mi je dolazilo da vristim ja sma lupala glavom od ono zeljezo na krevetu ne bil mi bol u glavi umanjila ovu drugu, pa sma s elupala po kukovima d abi sprijecila kocenje i stalno pratila disanje. Babica mi je stala iza i ja sma je zagrlila i i pratila njena uputstva sto mi je jako olaksalo situaciju. A vjerujte naslusala sma se babica kako galame i zena kako vriste, po tom sma pitanju imala srecu-na neki cudan nacim desila se neka povezanost izmedju nas dvije.
Eh, babica je otisla na 10 min, smatrajuci da nece jos kad ja dobijem je+eno bolan nagon da kakim i zovem je pa su je trazili jer ona rekla da se zauzela za mene,hvala joj do neba i na sav glas!!!!!!! Dosla je pdvela me do kupatila i rekla mi d aprobam kakit da bih potjerala bebu ka dole...obavim ja to i cetveronoske od bolova pod tus. Ona mi je pomogla d austanem,umila me dala mi je vode i hajmo u porodjajnu salu. Tamo me je stavila na neku kao kanticu i rekla mi smao da pokusavam kakit, akako mi je bilo muka otvorila mi je prozor i mahala necim, pojma nemam cim. Druga se zalila da joj puse, a ova joj navukla paravane da bi meni ostao prozor otvoren.
Penjem se na to i molim je d ami objasni kako da tiskam da bude sto bezbolnije i za mene i za bebu. Radila sam sve kako je govorila, bez imalo vristanja, culo se smao stenjanje koje su rekli d aje bilo jako pravilo i u 3 tiska, ja sam istisnula svoju Nelu 8. juna u 10.45 h. Rodjena je sa 3.400 kg, duga 56 cm. Onda sam dobila mob od dr da nazovem muza da javim, a meni kes od uha do uha, ja jos na porodjajnom stolu, Nela mi u jednoj ruci, a u drugoj telefon, a oni vadili maticne celije. Posteljica je spontano izasla. Pohvalili su me da sam bila super i da sma bila hrabra i da sam to jako dobro odradila, pogotovu tiskanje. Bilo je momenata kada sma znala posustat u toku trudova ali pomisao da cu vidjetu svoju mrvu kao i prisustvo te babice mi je davalo snagu za dalje, i kao sto kazu kao da me je obuzela odjednom neka snaga i bila sam jos hrabrija i ponasala se kao ma hej, sad ce te vi vidjet kako to ide[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image]
Nakon poroda, lezala sma oko 2 h na hodniku nakon toga sma prebacena u sobu. Sat i pol mi nisu Nelu donijeli pa sma ja zamolila babicu samo da provjeri da li je sve OK. Ona je odmah, al odmah dosla i provjerila i rekla mi da je sve OK nego da nas taj dan ima tako mnogo da ne stizu sve. Nakon pola sata donijeli su mi moju ljubav, moje sve....kada sma je uzela i prislonila na grudi, krneula je svojim usnicama prema pradavici i pocela da sisa, neopisiv i nezamjenjiv osjecaj. I sada nakon muke i svega ,kada se sjetim porodjaja smao se osmjehnem ponosna na samu sebe[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image]
Znam da je dug post al eto potrefilo se tako!
|
|
|
|