sporty mamaa
|
Kad putnik namernik u današnje vreme poželi da ode do Albanije učiniće to bez problema. Iz Beograda se do Tirane stiže za 45 minuta leta. Inače, danas mnoge evropske avio kompanije imaju vezu sa albanskom prestonicom. Naš nacionalni prevoznik, JAT ima 5 polazaka nedeljno iz Beograda za Tiranu. Najjeftinija varijanta je da se uz promotivnu cenu avio karte od 115 Eura i odlazak u terminu od 1. jula do 30. septembra, kad se ne plaća ni viza, iskoristi prilika i premosti rastojanje između 2 grada.  Za nedelju dana boravka u par gradova sam videla puno toga što mi se dopalo. Ni jedan dan nije bio nalik na prethodni. Svaki je doneo nešto novo i zanimljivo. Prikazano redom, moje vidjenje Albanije izgleda ovako: Kad uveče kasno sletite na aerodrom u Tirani, prođete carinske formalnosti i platite ulaznu taksu od 10 Eura, vozićete se džombavim putem jedno 35 km do grada. Usput ćete videti puno hotela, benzinskih pumpi i predstavništava stranih firmi. Sve su to nova zdanja koja se kupaju u svetlosti. Sutradan, kada pogledate kroz prozor svoje zgrade ili dok se šetate gradom, slika zna da bude malo neobična, jer odmah uočite dosta kontrasta kojima ova zemlja obiluje: - primetite visoke planine koje opasuju grad i puno lepih, novih zgrada raznih visina i oblika koje su smeštene u kotlini, - vidite na ulicama dosta luksuznih automobila (uglavnom se voze Mercedesi, poneki Golf, Opel i Pežo) a ulice džombaste i raskopane pa je teško kroz njih hodati; četvorotočkaša ima raznih tipova i modela pa se tako vidi i dosta džipova, - vidite zgrade koje su poluzavršene i useljene a nisu omalterisane spolja niti imaju stakla na stepenišnim delovima?! Veš koji se mlati jer se suši po prozorima je normalan dekor grada. Ponegde su i električne instalacije razvučene duž spoljašnjih zidova umesto da su uzidane u njih, - na svakoj zgradi dobar deo stanova ima klima uređaje i satelitske antene, - vidite veliku čistoću na ulicama a oni još uvek nemaju dovoljno vode. Zato je normalno da mnoge zgrade visine 3-4 sprata imaju svoje rezervoare gde se u vreme kiša skuplja ova dragocena tečnost, - hodajući gradom, pada u oči da su zgrade farbane u različitim bojama: ima ih sa neobičnim šarama i sa skladno uklopljenim bojama. Neke su obojene u jarkim tonovima a druge u pastelnim nijansama,  - takođe, ima puno i savremenih, mermernih i staklenih višespratnica u kojima su smeštena razna ino- predstavništva, - Albanke su ljubiteljke cveća pa su u njihovim malim baštama na terasama ili prozorima zasađene mnogobrojne sorte različitog, uglavnom mediteranskog bilja, - pošto je klima u ovom gradu pogodna za rastinje, jer je more udaljeno svega 30-ak kilometara, po parkovima su zasađene najrazličitije vrste palmi, eukaliptusi, banane, lijanderi, mnoštvo belih magnolija, borovi. Ima cveća koje se sreće i kod nas (muškatle, verbene, salvije...). Sve cvetne površine su brižljivo negovane a sezonsko cveće se redovno menja u rondelama kako se smenjuju i godišnja doba, - vodoskoci, kojih ima nekoliko u gradu, rade i okolo njih su smešteni restorani i kafići gde prija osveženje na letnjoj vrućini, - uveče je pogotovo velika popunjenost mnogobrojnih restorana i kafića. Ovih zdanja ima toliko da čovek na momente pomisli da svaki Tiranac ima svoju kafanu, - na ulicama srećete mlade moderno obučene Albanke koje bi kako zbog odevenosti tako i zbog fizionomije komotno mogle da prođu kao neka druga nacija; mladež dosta kupuje robu u buticima koji su snabdeveni italijanskim stvarima, pa su tu i i cene nešto više, - prodavnice, koje su izuzetno snabdevene prehrambenim proizvodima, uglavnom prodaju italijanske i grčke artikle a nađe se poneki proizvod i sa naših prostora – kao što su crnogorska vina; od albanskih namirnica jedino ima mlečnih stvari i kvalitetnog maslinovog ulja, - pijace imaju bogatu ponudu voća i povrća a cene su bliske našim. Nađe se ponešto čega nema na ovim prostorima pa se oduševite što ste recimo uspeli da vidite bamnju koja tamo sada stiže; pijačni prodavci su neumoljivi kada je cenkanje u pitanju – nema šanse da vam spuste cenu ili da vam odmere koji gram više, pogotovo ako vide da ste stranac, - uz prosek plata od oko 300 $, pitate se kako mogu sebi da priušte luksuz i voze skupe automobile. Odgovor je verovatno u tome što dobar deo Albanaca radi po inostranstvu i sa zaradom u tuđini može da kupi skup auto. 
Opšti utisak je da je Tirana jedno veliko gradilište jer na sve strane niču nove višespratnice i raskopavaju se ulice radi polaganja raznih instalacija i zamene pokrivnog sloja asfaltom. U ovom gradu se već nalazi puno stranih banaka i predstavništava a biće i onih koji će tek doći. Ovde su već prisutni: Sony, Philips. Bosh, DHL, ... kao i čuvene banke: Američka, Pro kredit, Rajfajzen, Western Union,... nekoliko operatera mobilne telefonije: AMC, Vodafone, Sitel, razne avio kompanije: JAT, Malev, Alitalia, Austrian lines,... Što se sporazumevanja tiče, mlađi svet pored albanskog govori engleski i italijanski a dobar deo starijih razume i srpski.
Ovo je samo za veselu ako odluci poci u Albaniju
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
