|
herojVSkukavica -> RE: Anksioznost (19.9.2015 0:46:41)
|
SluÄajno naÄ‘oh ovaj forum i ovu temu tražeći sasvim neÅ¡to drugo, pa evo da se i ja javim, nadam se da je forum aktivan joÅ¡ uvijek.
Iznenadila sam se da ima ovoliki broj anksioznih na jednom mjestu. nisam Äitala sve postove , svega jedan dio, ima ih jako puno.
naime, ja sam anksiozna poslednjih 20 godina (od 35) i do skoro nisam imala pojma da je to u stvari anksioznost. Nema doktora kog nisam izmaltretirala, samo Å¡to im nisam kontrolni davala da vidim koliko znaju. ÄŒistokrvni hipohondar. Epizode anksioznosti su u poÄetku bile priliÄno rijetke, i uglavnom vezane za PMS (ili sam samo ja to tako tumaÄila) kasnije, povećavanjem životnih obaveza i problema, rasli su i anksiozni napadi, odnosno , teÅ¡ki paniÄni napadi. priliÄno su bili uslovljeni padovima Å¡ećera. ÄŒesto sam znala da Äitav dan ne jedem, iako nisam nikad bila mrÅ¡ava,ali eto, desi se da mi se ne jede niÅ¡ta od onog Å¡to mi je pri ruci i ja ne pojedem niÅ¡ta, a ispuÅ¡im dosta cigareta i popijem dosta kafa. ÄŒesto mi je trnula lijeva ruka, odem doktoru, jako fina gospoÄ‘a, (koja me zaÄas proÄitala) prepiÅ¡e mi B-komplex i magnezijum od 1000mg, da pijem mjesec dana. To me, vjerovali ili ne, preporodilo, dugo nisam imala ni anksioznih napada ni panike, ni trnjenja ruku, ma niÅ¡ta!
Nakon toga, izdeÅ¡avale su se mnoge stresne situacije, toliko su me pokosile da 2 godine nisam izaÅ¡la iz kuće. Imala sam svakodnevne napade panike, ako nisam sama, svi me nervirali i samo sam Äekala da im vidim leÄ‘a, a sa druge strane bojala sam se da budem sama. Promijenila sam, u to vrijeme, i mjesto boravka (udajom), izgubila posao, *prijatelja* ni na vidiku.... dok sam bila privatnik, dobro zaraÄ‘ivala, svi su bili tu, kadd su kola poÅ¡la niz brdo, nigdje nikoga. UkljuÄujući i neke Älanove familije.. u suÅ¡tini,sama na svijetu. Muž uopÅ¡te nije ozbiljno shvatao moje stanje, mislio je da samo tražim pažnju i da izmiÅ¡ljam... svaÄ‘e i sa njim. Volju nisam imala ni za Å¡ta, bukvalno! Krediti moji, veći od njegove plate, roditelji siromaÅ¡ni, posla ni iz glave, sve to je dovelo do tog da postanem agorafobiÄna. Da vežem strah na strah. ne znam viÅ¡e koji je gori od kojeg. Ipak, zavisnost o tuÄ‘oj pomoći, osjećaj bespomoćnosti, bili su najgori. Kad je suprug napokon shvatio da ipak to sve nije Å¡ala, da se iz toga ne vidi izlaz, dogovorili smo se da potražim pomoć. Podigli joÅ¡ jedan kredit i krenuli put psihoterapije. Psihoterapija mi je pomogla da bolje razumijem sebe, da manje oÄekujem, da postajem samostalnija, da razumijem strahove i anksioznost, da shvatim da su fiziÄki simptomi signali psihe i da nisu opasni po život itd. Na psihoterapiji sam tek par mjeseci i pomaci su mali ali evidentni. Bolje se osjećam,poÄela sam da izlazim, preživjela ovo cijelo ljeto bez velikih napada panike, do sad je svako ljeto bilo pakao za mene. JoÅ¡ nisam otiÅ¡la daleko, ali izlazim iz kuće, iÅ¡la sam na nekoliko lokacija koje su mi bile nezamislive i dalje napredujem.Shvatila sam da panici treba izmeÄ‘u 5 i 10 minuta da dostigne vrhunac, a shvatila sam da je to dovoljno vremena da ako niÅ¡ta drugo pozovem taksi i odem do najbliže lokacije koju sam prihvatila kao sigurnu i tu se ne osjećam anksiozno. Kad znam da imam izlaz, lakÅ¡e podnosim to Å¡to mi je neprijatno Å¡to sam sama. I ne paniÄim. Ni jednom joÅ¡ nisam iskoristila tu mogućnost da odem, ali mi je to glavna misao kad me uhvati. Mogu otići ako bude trebalo. Prije par dana sam imala razgovor sa psihijatrom, na preporuku psihologa, Äisto da malo ubrzamo terapiju, da se ne zadržavamo previÅ¡e na istim situacijama, i preporuka psihijatra je, naravno farmakologija. To je sve super da ja nemam strah od tableta. Da ja mogu uopste da to progutam. Onda silne informacije po netu o tome koliko je u stvari antidepresiv Å¡tetan, izaziva napade panike, pa halo ljudi, ja želim da nemmam napade, a vi meni gurate tablete od kojih mogu da dobijem napad panike!? Nisam pristala. Pijem Äaj od kantariona (gospina trava) i smatram da mi pomaže. Uzela bih i neke na biljnoj bazi, amantilla ili vamex ili tako neÅ¡to, ali ne znam da li neko od vas ima iskustva s tim i ako može da malo približi iskustvo sa farmakologijom, antidepresivima i biljnim preparatima. Nadam se da će neko pronaći neÅ¡to korisno i iz ovog Å¡to sam ja napisala. FiziÄke simptome imamo svi koji se borimo sa anksioznošću i svi su normalni za takvo stanje uma, samo im ne treba pridavati prevelik znaÄaj. Mi smo inaÄe hipersenzitivne osobe koje osjete apsolutno svaku promjenu u tijelu,ali i to je normalno. Možda je neko već pisao ovo sve isto, ali, kao Å¡to rekoh, nova sam na forumu i nisam imala vremena da sve iÅ¡Äitavam redom, pa stare Älanice - izvinite [sm=smiley1.gif]
|
|
|
|