|
herojVSkukavica -> RE: Anksioznost (19.9.2015 0:46:41)
|
Slučajno nađoh ovaj forum i ovu temu tražeći sasvim nešto drugo, pa evo da se i ja javim, nadam se da je forum aktivan još uvijek.
Iznenadila sam se da ima ovoliki broj anksioznih na jednom mjestu. nisam čitala sve postove , svega jedan dio, ima ih jako puno.
naime, ja sam anksiozna poslednjih 20 godina (od 35) i do skoro nisam imala pojma da je to u stvari anksioznost. Nema doktora kog nisam izmaltretirala, samo što im nisam kontrolni davala da vidim koliko znaju. Čistokrvni hipohondar. Epizode anksioznosti su u početku bile prilično rijetke, i uglavnom vezane za PMS (ili sam samo ja to tako tumačila) kasnije, povećavanjem životnih obaveza i problema, rasli su i anksiozni napadi, odnosno , teški panični napadi. prilično su bili uslovljeni padovima šećera. Često sam znala da čitav dan ne jedem, iako nisam nikad bila mršava,ali eto, desi se da mi se ne jede ništa od onog što mi je pri ruci i ja ne pojedem ništa, a ispušim dosta cigareta i popijem dosta kafa. Često mi je trnula lijeva ruka, odem doktoru, jako fina gospođa, (koja me začas pročitala) prepiše mi B-komplex i magnezijum od 1000mg, da pijem mjesec dana. To me, vjerovali ili ne, preporodilo, dugo nisam imala ni anksioznih napada ni panike, ni trnjenja ruku, ma ništa!
Nakon toga, izdešavale su se mnoge stresne situacije, toliko su me pokosile da 2 godine nisam izašla iz kuće. Imala sam svakodnevne napade panike, ako nisam sama, svi me nervirali i samo sam čekala da im vidim leđa, a sa druge strane bojala sam se da budem sama. Promijenila sam, u to vrijeme, i mjesto boravka (udajom), izgubila posao, *prijatelja* ni na vidiku.... dok sam bila privatnik, dobro zarađivala, svi su bili tu, kadd su kola pošla niz brdo, nigdje nikoga. Uključujući i neke članove familije.. u suštini,sama na svijetu. Muž uopšte nije ozbiljno shvatao moje stanje, mislio je da samo tražim pažnju i da izmišljam... svađe i sa njim. Volju nisam imala ni za šta, bukvalno! Krediti moji, veći od njegove plate, roditelji siromašni, posla ni iz glave, sve to je dovelo do tog da postanem agorafobična. Da vežem strah na strah. ne znam više koji je gori od kojeg. Ipak, zavisnost o tuđoj pomoći, osjećaj bespomoćnosti, bili su najgori. Kad je suprug napokon shvatio da ipak to sve nije šala, da se iz toga ne vidi izlaz, dogovorili smo se da potražim pomoć. Podigli još jedan kredit i krenuli put psihoterapije. Psihoterapija mi je pomogla da bolje razumijem sebe, da manje očekujem, da postajem samostalnija, da razumijem strahove i anksioznost, da shvatim da su fizički simptomi signali psihe i da nisu opasni po život itd. Na psihoterapiji sam tek par mjeseci i pomaci su mali ali evidentni. Bolje se osjećam,počela sam da izlazim, preživjela ovo cijelo ljeto bez velikih napada panike, do sad je svako ljeto bilo pakao za mene. Još nisam otišla daleko, ali izlazim iz kuće, išla sam na nekoliko lokacija koje su mi bile nezamislive i dalje napredujem.Shvatila sam da panici treba između 5 i 10 minuta da dostigne vrhunac, a shvatila sam da je to dovoljno vremena da ako ništa drugo pozovem taksi i odem do najbliže lokacije koju sam prihvatila kao sigurnu i tu se ne osjećam anksiozno. Kad znam da imam izlaz, lakše podnosim to što mi je neprijatno što sam sama. I ne paničim. Ni jednom još nisam iskoristila tu mogućnost da odem, ali mi je to glavna misao kad me uhvati. Mogu otići ako bude trebalo. Prije par dana sam imala razgovor sa psihijatrom, na preporuku psihologa, čisto da malo ubrzamo terapiju, da se ne zadržavamo previše na istim situacijama, i preporuka psihijatra je, naravno farmakologija. To je sve super da ja nemam strah od tableta. Da ja mogu uopste da to progutam. Onda silne informacije po netu o tome koliko je u stvari antidepresiv štetan, izaziva napade panike, pa halo ljudi, ja želim da nemmam napade, a vi meni gurate tablete od kojih mogu da dobijem napad panike!? Nisam pristala. Pijem čaj od kantariona (gospina trava) i smatram da mi pomaže. Uzela bih i neke na biljnoj bazi, amantilla ili vamex ili tako nešto, ali ne znam da li neko od vas ima iskustva s tim i ako može da malo približi iskustvo sa farmakologijom, antidepresivima i biljnim preparatima. Nadam se da će neko pronaći nešto korisno i iz ovog što sam ja napisala. Fizičke simptome imamo svi koji se borimo sa anksioznošću i svi su normalni za takvo stanje uma, samo im ne treba pridavati prevelik značaj. Mi smo inače hipersenzitivne osobe koje osjete apsolutno svaku promjenu u tijelu,ali i to je normalno. Možda je neko već pisao ovo sve isto, ali, kao što rekoh, nova sam na forumu i nisam imala vremena da sve iščitavam redom, pa stare članice - izvinite [sm=smiley1.gif]
|
|
|
|