|
loptica7 -> RE: Vaše porođajne priče (2.1.2015 17:13:31)
|
Evo i moje porođajne priče.
Subota 20.12. rano jutro, tek 04:30. Ne mogu spavati, dan prije mi tetka umrla, mama otputovala na sahranu, stalno mi oni u mislima. Ležim ja i razmišljam o njima… Beba je cijelo vrijeme bila aktivna, stalno lupka. 06:00 ustajem ja, treba otići na posao s mm, otišla na wc i vidim sluz s krvi. Nisam se odmah sjetila sluznog čepa, jer mi u prva dva poroda nije bio otišao. Gledam ja u to i trnci me prolaze, strah me ponovno se obrisati, da nisam počela krvariti.???? Obrišem i vidim nije krv, sluzni čep je. Počnem plakati, zašto još nije sačekao, jer zbog sahrane, prava strka nastala.
Priberem se i reko što je tu je, porod kreće. Ustajem i zovem mm, ustaje i on. Meni se zgrči cijeli stomak, ali nije neka bol niti bih rekla pravi trud, a beba i dalje aktivna. Dolazi svekrva čuvati ostalu djecu, pita me boli li te, reko ne znam. Gleda ona mene u čudu, treći porod, a ja ne znam boli li me. Hahahaha…
Pratim po satu i vidim trud me hvata svakih 8-10 min. 07:00 krećemo mm i ja za bolnicu, zovem svog dr, kažem mu za sluzni čep, jer mene i dalje ne boli jako, a čep vidim prvi put. Kaže on kreni ti za bolnicu, počeo je porod i da mu se javim kad rodim.
Mm vozi malo brže, a mene strah, reko polako neću ja roditi do bolnice. On ozbiljan,a još ga ja cijelu trudnoću zezala da će me on poroditi do bolnice, pa mu se valjda sve skupilo. Na moj zahtjev staje on u pekaru, kupuje peciva, treba mi snage, a ja gladna ne idem u rađaonu. Smijemo se oboje.
Stižemo u bolnicu oko 08:00. Nakon 15 min pregleda mene dr kaže nalaz je ok, 3-4 cm otvorena, a ja kažem super do podne sam gotova. Ona zavrti glavom kao sumnja, ali ne govori ništa. Pošalje me u rađaonu na ctg. Snimaju ctg i uzima dr podatke o prošlim porodima i operacijama i sl. Meni dolazi slabo, vrti mi se, preznojim se i povraća mi se… Ctg zapišti, ne obraćam pažnju, jer ne znam što to znači. Dr se odmah vraća i pregledava ctg, okreću me na lijevi bok, vidim da nešto nije uredu, pitam ih i kažu mi da su bebi otkucaji srca pali, ali se vraćaju. Zahvaljujem Bogu, ali i dalje sam u strah, plače mi se, ali se suzdržavam zbog bebe, da ne gubim snagu… Pita dr mene je li mi bilo slabo, rekoh joj da je, ona kaže da su zato bebi pali otkucaji, jer je meni bilo loše, a onda odmah i bebe pati. Ctg do kraja uredan. Puštaju me u predrađaonu na šetnju, bilo je oko 09:15. Sljedeći ctg u 10:20, sve je ok. Samo zahvaljujem Bogu, a beba i dalje aktivna, pomiče se. Idući ctg u 12:30, uredan,otvorena 4 cm. Ja sva u šoku, samo 4 cm. Dr kaže to je dobro, a i nemam jake trudove, a to sam vidila i sama. Trudovi slabi. Ona kaže da ako želim, uključiti će mi drip i probiti vodenjak i rodila bih za 1h, ja ne želm. Odlučim čekati svoje bolove.
Ponovno šetnja. U 14:00 pojačavaju mi se trudovi, legnem na lijevi bok u predrađaoni i dišem. 14:35 puče nešto, ustajem kad vidim voda, pukao mi vodenjak. Odlazim u rađaonu, babica me šalje na krevet, priključila mi ctg. Srce kuca, a meni milina slušati. Trudovi su jači, dr kod druge žene, čekam da dođe. Po mojoj procjeni dolazi dr oko 14:50. Pregledava me i kaže da će to brzo, razmak među trudovima 2-3 min. Odlazi u drugu rađaonu. Meni prolaze još dva truda, predišem ih vidim da beba polazi. Zovem dr i babicu stižu one, dr kaže nće još, a ja joj govorim da ne mogu više predisati trudove. Ona kaže još da dišem, jedva nekako predišem ja još dva truda i rekoh ne mogu više. Idući trud napinjem i osjetim da beba izlazi, drugi i treći tisak beba je vani. Plače, a meni srce veliko od dragosti. Daju mi ga na trbuh, ali ga ne mogu dotaknuti, moje ruke se tako zgčile da ih ne mogu pomaknuti. Dolazi sestra i daje mi injekciju, ne pitam ništa, ali vjerojatno za opuštanje mišića. Osjet u rukama mi se vraća, beba na kupanju, pitam ih jesam li pukla, treba li me šiti, kad hB ne treba. Prebacuju me na krevet, i čekam svoju bebicu. Dali mi ga na prsa, gledam ga i plačem, zovem mm i kažem mu da sam rodila i da je sve ok.
Sretan i on, samo pita kad će nas vidjeti.[sm=smiley1.gif]
|
|
|
|