|
Anoniman -> RE: vaše porođajna priča (16.8.2013 23:45:21)
|
IZVORNA PORUKA: ninulina
Danas tačno mjesec dana od poroda. Sve sam kontala da li da pišem porođajnu priču ili ne , nije nešto posebna , al eto ipak da podijelim sa vama [sm=smiley1.gif]
Termin sam prešla, bio je 6.7 a rodila sam 16.7. Zbog toga sam na Patologiji prije poroda ležala par dana redovno su me kontrolisali, i sve što ide uz to... Jedino je muka gore naslušaš se svakakvih priča i nagledaš svega, al eto trudiš se da na jedno uđe a na drugo izađe.
I tako sam ja imala kontrakcije na svakih 20 minuta dva dana pred porod ali ništa značajno zbog čega bih se našla na porođajnom stolu. Sjećam se da sam se noć prije poroda rasplakala jer sam sanjala da držim svoje pile u rukama i da se mazimo i onda kroz san čujem ženu u susjednoj sobi kako uzdiše i doktora koji je pita : ,, Jel ti pije čovjek? Ako ne pije, javi mu da počne jer ti večeras ideš samnom u rađaonu ". I tako ja se nešto rasplačem kontam hoću i ja sa vama dole, vodite me da već jednom upoznam svoje čedo ! Ali tu noć naravno ništa nije bilo.
Sutradan sam čitav dan osjećala neku nervozu , muž je došao do mene predveče da mi donese neke stvari a ja pred njim pravim se da sam super a stalno me neki trnci prolaze i preznojavam se i kontam koji mi je đavo, neću se valjda prehladiti...
Predveče dolazi sestrica da presluša otkucaje bebinog srca , pita me kako sam i zeza me kako se ja porađam već treći dan a nikako se poroditi i ja joj tako kažem da nisam baš nešto dobro da se nekako čudno osjećam a ona mi kaže da će odmah prenjeti doktorici. Dolazi večernja vizita, u njoj je doktorica Draganović , ja joj sve kažem a ona kaže hajde ti samnom da ja tebe pregledam.I tako i bi ona me pregledala i kada je na onoj bolničkoj listi vidjela koliko sam prešla termin samo reče sestri ,, Spremaj je, ona ujutru ide u rađaonu jer ne trebamo više čekati , dosta je prešla termin! "
I tako me klistirala to veče , jao koliko sam se bojala tog klistira a ustvari ništa ne boli, samo je malo gadno jer je ambulanta na jednom kraju hodnika a moja soba i wc na drugom kraju pa se sav stisneš dok dođeš do wc-a , promjeniš 30 boja i usput držiš guzu rukama jer misliš da će ti sve ispasti [sm=smiley36.gif]
Mislila sam da tu noć neću oka sklopiti, da će me biti strah,al jok ja sam zaspala kao top.
6H ujutru dolazi ponovo sestrica za otkucaje srca bebi da posluša , pita mene kako sam, ma reko super, nikad bolje, samo da se već jednom porodim, kaže ona e vala jest ni jedna nam se nije toliko porađala [sm=jezicek.gif] Reče mi ona da spremim stvari da javim mužu da mu predam jer u pola 7 trebam biti u rađaoni, a muž me već uveliko čeka u hodniku.
Došla druga sestra da me vodi , ja izlazim, muž sjedi ispred , sav preblijedio , ja mu dajem torbu a on mi na to govori ,, Ej samo nešto da ti kažem " i ustaje prema meni a ova namćorasta sestra zagalami ,, Nikolina idemo odma! " a moj muž mi je samo htio reći da me voli, i samo me je htio zagrliti i ništa drugo... To mi je nekako teško palo al hajd kontam grlićemo se nas troje još samo malo!
Silazim , prolazim kroz rađaonu idalje me ničega nije strah jer vodim se parolom KAKO DA SE BOJIM NEČEGA ŠTO NIKADA NISAM DOŽIVJELA! Prilazi mi babica uzima mi podatke , ja liježem na krevet i u tom vidim ulazi doktor za kojeg ni crnom đavlu ne bih poželjela da ga pregleda ili porodi i tu me već oblijeva hladan znoj . U glavi samo kontam,, Gdje je moja lijepa doktorica , zna li da sam ovdje, da li joj je iko sa odjela rekao". Pitam tu babicu gdje je moja dr. ona mi kaže tu je , rekli su joj da si ovdje ništa se ne brini doćiče a meni odmah bolje [sm=smiley1.gif] Na stolu do mog leži cura isto sa odjela Patologije i kaže mi da je tu preležala čitavu noć bezveze niko joj ni prišao da je pregleda nit su joj drip uključivali i govori mi kako će i samnom biti tako...U tom ulazi moja preljepa doktorica Arnela Cerić a mene kao da sunce obasja , uh , odmah mi raspoloženje podignu! Prišla je pregledala me , kaže samo 3 prsta otvorena, ali da se ne sikiram ništa , daće mi drip, sve mi fino objasnila šta i kako i baš me umirila. Pošto taj dan nije bila dežurna u rađaoni već je odrađivala svoju standardnu smjenu rekla je da će me povremeno obilaziti koliko god bude mogla i da ništa ne brinem jer je svima rekla da sam ja njena i da je sve pod kontrolom.
Ode ona a meni priđe babica i uključi mi drip.I tako ja čekam te bolove , i naiđe na svakih 15 minuta blagi bol kao lagani predmenstrualni bolovi,ajoj reko miline, pa gdje su ti bolovi od kojih zastaje dah. Govorim ja onoj na stolu do mene e reko pa ovo je mačiji kašalj pa da mi se ovako poroditi sa ovim bolovima još 100 puta! ALI MALO SUTRA ! Priđe neka sestra i hopala pojača onaj drip jaoooo majko moja kad me je sastavilo nisam znala gdje sam! Iskreno ništa vam ne preuveličavam svega mi, mene je to užasno bolilo , bukvalno sam imala osjećaj da mi bolovi nailaze na svake dvije minute. Aman ne uspijem da odmorim od jednog bola eto ga drugi je već tu. I tako malo po malo ja počinjem lagano da ispuštam zvukove koje kakve , postaju sve jači bolovi a sa njima i moji krici! Eto opet moje dr. objašnjava mi kako da predišem bolove ali nema šanse da ja to skopčam, mislim, trudim se ja ali ne ide. Meni je jednostavno bilo lakše da zajaučem kada mi bol naiđe nego da ćutim i dišem. Doktorica me tješi kaže nemoj draga , nemoj trošiti snagu, polako, nije tako strašno a ja imam osjećaj da se rastavljam na sitne komadiće. Ona opet mora da se vrati pacijentima , a ja idalje se borim, stišćem onaj stalak na koji je drip prikačen, prebacujem se sa lijevog na desni bok , pa onda malo legnem na leđa jer imam osjećaj da mi je lakše a onda babica vrišti na mene da legnem na bok jer ću na leđima ugušiti bebu. Gledam na onaj sat ispred mene o kako vrijeme ide sporo, pa kao da sam dva dana ovdje . pa šta je ovo??I tako vrištim ja što od bolova ovih za porod što od svog pankreasa koji mi je očigledno u tom trenutku proradio, pa ne znam više kud bih i gdje me jače boli... Počinjem da plačem jer imam osjećaj da više neću izdržati , boli me na sve strane i stalno imam osjećaj da moram vršiti veliku nuždu, konstantno mi pritisak na debelom crijevu. I tako se ja napnem kontam moram da kakim šta sad i napinjem se ja napinjem ide neki dr. pojma nemam kako se zove ja njemu kažem kako sam se vjerovatno ukakila a on priđe, pogleda me , kaže ma nisi se ukakila ne brini to je sasvim nešto drugo. ustvari meni izletilo malo debelog crijeva , ma kao ono ništa strašno, dešava se to često [sm=zmeden.gif] I poslije toga ja sam stalno imala napone na debelo crijevo al ni jedan jedini bol nisam osjetila sa prednje strane u stomaku bukvalno mi je svaki bol počinjao u leđima i spuštao se u guzu. Dolazi moja dr. kaže 5 prstiju, još malo draga još malo se strpi , i eto tvoje bebice. Pogledam na sat 12 h i pitam je pa kada bi moglo biti a ona kaže samo strpljenja brzo će to . Vrištim ja idalje , boli mene kao da kamion preko mene prelazi al sve kontam hajd još malo još malo.I tako eto 13h došlo i dolazi dr Grahovac pregleda me kaže 4 prsta otvorena ja ostala u čudu reko doktore mene ovaj drip bogami zatvara . Kaže on kako, pa reko prije sat vremena bila sam 5 a sad vi kažete 4 prsta otvorena , pa ja se onda zatvaram a on se samo nasmija kaže ma samo se ti opusti i ne brigaj o tome a ova do mene na stolu uskače u naš razgovor sa sledećom rečenicom ,, Što lažeš kad je tvoja doktorica rekla da si jedva 3 prsta otvorena, što lažeš doktoru? " Eeeeeee pa ima sreće što me onaj drip vezao za onaj krevet inače bih je zaskočila samo tako! Ode doktor ja idalje se vrtim na onom stolu i onda skontam nešto mi se upetljalo oko glave ja pogleda a koliko sam se vrtila tako sam onu cjevčicu od dripa koja ide u ruku umotala oko repa na glavi jedno 16 puta i ne mogu se pomaketi , aaa babice upomoć! Trči ona konta vjerovatno krenulo hoće da me pregleda ma reko nije to već vidite šta sam uradila , kaže ona e jesi vrag brate mili [sm=smiley36.gif] odmota ona meni cijev tu i moli me da se smirim reko hoću evo iz istih stopa i kontam ma samo izađi da ja nastavim sa stenjanjem kakvo smirivanje pored ovakvih bolova! Ode ona ma nisam sačekala ni sekund ja sam nastavila da vrištim i Boga mi lakše mi je bilo pri svakom vrisku,eto jest, ne lažem svega mi, baš mi je bilo lakše.Ulazi neki mladi dr, sjeda za stol u rađaoni i govori meni gospođo jel vi znate da mi ovakvim slučajevima poput vas nećemo ni da priđemo ma reko ne morate brate mili, ja se moram poroditi, sa vama ili bez vas , dijete iz mene izaći mora! Osjetim ja curka mi nešto dole kao da piškim al ne mogu da zaustavim , ide i ide. Utom taman dolazi moja dr. kaže plodova voda curi hajde da probijemo vodenjak , onda će nam sve brže ići. I tako nekako i bi . Bolovi su mi bili sve gadniji i gadniji , pankreas sve više i više boli ali šta ćeš , istrpiti se mora nema druge. Znam da mi je jedna fina crna babica pomagala , mislim da mi je čak ručno grlić otvarala a možda se i varam... Nemam pojma, šta god da je radila meni je bilo lakše i svaki put poslije tog njenog što je radila ja sam bila za prst više otvorena nego prethodni put ... Dolazi ponovo dr Grahovac i kaže oho pa super evo ga 8 i po prstiju pa mi smo gotovi do 17h. Ma reko ne vjerujem ja Vama vi samo mene tješite kaže on ja ti obećavam da smo u 17h gotovi. Pogledam na sat a ono 16 :05 ijao reko evo još malo i tu si u mojim rukama srce moje malo! I tako ja stenjem, krištim , ovo , ono, kad samo u jednom trenutku vidim dr Grahovac me brzinski pregleda zove babicu , dolaze njih dvije i još jedan doktor , okreću me na leđa , noge mi podižu visoko, vežu me aaa reko doktore pa šta se ovo dešava , kaže gotovo , eto ga, beba krenula vani , porađaš se !
I govori mi babica hajmo Nikolina napni što jače možeš drži te šipke dole od stola i napinji napinji kao da kakiš, kao da imaš najtvrđu stolicu ! napnem ja jednom super, kaže ona hajde još jednom , i opet ja , ali ovaj put osjećam jake aritmije i kao da me groznica hvata , odskačem od onog stola! Kaže ona moraš još jednom , a ja kao da sam mrtva čujem je al ne čujem, kao da se gubim! Galami ona na mene vrišti a ja plačem i tresem se, hladno mi a dr Grahovac govori pustite je malo dajte mokru gazu nakvasite čelo, donosi ona gazu nakvasi mi usta i čelo a doktor mi govori idemo nas dvoje zajedno, stisni moju ruku koliko god možeš i idemo ti i ja i kaže on jedan, dva tri hajdeeeeeee i ja se napnem stišćem onu njegovu ruku napinjem on govori tako bravo vidiš kako se može i hooooooooop 17 : 04 moj princ izađe! Ja gledam i ne vjerujem da sam ja ovakva smotana i šlampava uspjela donjeti tako jedno maleno savršeno biće na ovaj svijet. Babica ga okupa izvaga izmjeri i donese ga meni na prsa a ja mu kažem jao mrvice moja mala a dr Grahovac se smije kaže ma kakva mrvica momak od 4,5 kile , prava ljudina [sm=smiley36.gif] Smijemo se , dolazi taj mladi doktor , priprema sve za šivanje , počinje šiti a mene iskreno više ništa ne boli , samo gledam u ona kolica u kojima je moj život i smješkam se. Mladi doktor se šali samnom kako sam popravila utisak sad jer ni jednom nisam jauknula dok me je šio . Babica me pita hoćemo li se viđati ponovo, reko hoćemo ali za neke dvije tri godine, a ona me pomilova po glavi kaže to je moja cura !
Eto to je to do mene . Znam da je post dugačak, i izvinjavam se zbog toga ali morala sam da detaljišem, ipak mi je ovo prvi porod [sm=smiley36.gif]
I veliko hvala mojoj doktorici Arneli i doktoru Grahovcu i tom mladom doktoru čini mi se da se preziva Zolak. da znam da će me ovaj isti tim dočekati i na sledećem porodu bila bih presretna, samo se nadam da ovaj put neće biti dripa, iskreno se nadam da će sledeći put krenuti samo od sebe [sm=smiley1.gif]
Ninulina, divma ti je porodjajna prica. Smijala sam se dok sam je citala, jezila se, plakala...bas ne ostavlja ravnodusnim...Neka je sve iza vas [sm=smiley1.gif]i neka je tvoja mrvica, ljudina, u tvom narucju[sm=smiley1.gif][sm=smiley1.gif]
|
|
|
|