|
ellene -> RE: vaše porođajna priča (2.12.2013 15:06:40)
|
Da i ja napišem svoju porođajnu priču kao što sam vam obećala...
Dakle večer prije porođaja je ispao sluzni čep, tad sam imala osjećaj ko da sam znala 100 % ću sutra roditi. Trudnoća je bila prenesena 14 dana, baš je dosadilo iščekivanje, radila sam čučnjeve, hodala uza stepenice - niza stepenice, jela jabuke sa cimetom, svašta nešto [sm=smiley36.gif] na kraju je opet sve nekako spontano bilo.
To jutro se probudim oko 5 sati da idem mokriti, kad sam se vratila u krevet počela je bol u leđima, koja je bila sve intenzivnija, ali ja muža nisam budila, jer nije bilo boli u stomaku. Alarm za buđenje nam je bio navijen u 7 ipol, dogovor da muž ode popit kavu u oblinji kafić dok se ja istuširam i spremim za ctg kontrolu. Bila je nedjelja, ali kako sam ja 14 dana prenijela morala sam ići svaki dan, i to u Mostar vikendom jer u Čapljini ne rade. Pomalo je i počela bol u stomaku prije alarma, a ja sam šutila, bol je bila skroz blaga. Oko 7 ipol muž se probudio, ja kažem kako imam skroz blage bolove ali da to nemora ništa značit, neka se on ne žuri. On ode, ja se spremim, onda krenemo oko 8 i nešto, bolovi su bili na svakih 5-6 minuta ali blagi, nisam se čula [sm=smiley36.gif]
Kad smo krenuli za Mostar u autu je počelo boliti malo jače i češće, dok smo došli pred bolnicu bolovi su već bili na svakih 2 minute. Prime me na ctg pregled, ja kažem da me boli, sestra me skopča na aparat, kaže ti imaš trudove, dok sam ležala da mjere ctg bolovi sve jači ali sam mogla predisati. Kad smo završili, kažu trenutno doktorica ima hitan carski, tako da nemože sić u ambulantu da me pregleda, da ja sačekam u čekaonu. I ja tako malo sjedim malo hodam, bolovi sve jači, kaže sestra ako osjetiš da ti curi plodna voda reci mi... I tako ja i muž čekamo, kad nešto curi, ja kažem sestro nešto mi curi, kaže ona ajde otiđi u wc pa vidi kako izgleda, ja odem i zadržim se jer kad me uhvati trud ja se nemogu pomaknuti, pogledam, bijela sluz sa sukrvicom. Čujem muža zove me jesam li dobro, ja odgovaram dobro sam eto me... Otiđem do sestre i kažem kako izgleda uopće neznam da je to plodna voda... Ona mi brzo priprema papire, zove u porodilište da me prime, i sa papirima nas dvoje odemo na 2. kat, tad sam već počela jaukati, gore me prime oko 11 sati, kaže skidaj sve sa sebe i dali mi njihovu spavaćicu da obučem, muž otišao u auto po torbu, pita sestra jesli li se oprostila sa mužem? A meni oči pune suza, nisam očekivala da ga sad više neću vidjeti ko zna do kad. Uvedu me u rađaonu da mi izmjere ctg, trudovi česti svake minute, neki doktor me pogledao kaže ahh samo 1 prst otvorena. I tako oni mene smjeste u sobu, sestra donese torbu, sva se iskilavila kaže šta si ti ovde natrpala ko da ćeš na godišnji [sm=smiley36.gif] Nisam imala mobitel uza se pa sam odmah pogledala u torbu, muž se sjetio pa ga je stavio u torbu duša moja... Dolazi sestra kaže ajde ti javi mužu nek ide kući, možda ćeš roditi večeras, možda sutra. I ja njega nazovem ali on nije htio otić, kaže neka za sad odo negdje popit kavu. Onda mi počela objašnjavati neke vježbe da me manje boli, ima i lopta, ali kad mene uhvati trud ja neznam ni gdje se ja nalazim, kamoli lopta, bolilo me na svakih 20 sekundi, a kad prestane ja bi odmah skoro zaspala, oblio me hladan znoj, jaukala sam. Kaže babica nemoj se derat prediši, ama nemogu nikako, kaže ajde da ti opet izmjerim ctg. I postavi me na stol, aj prvo da vidi koliko sam otvorena, kad se počela derat POROD zove tamo osoblje brzoooo porod... ne tiskaj, dahći ko ćuko... sad mi to smješno [sm=smiley36.gif]
I tako dođe doktorica, i ona i babica me počnu porađat, nije dugo trajalo, rodila sam za nekih 10 minuta, malo su me rezali. Točno u 14 sati ja ugledah svoju djevojčicu, i prvo što sam pomislila, vidi ista tata, ma kopija [sm=smiley36.gif] Stavili je na mene a ona skroz topla, sva sam se rastopila. Odnjeli su je da je okupaju, vagaju, mjere... Onda su je opet donijeli kad su me šivali, ali džaba ja zgrčena skroz, nisam se mogla opustit, ali nisam ni vrištala. Cura teška 3300 g, i 53 cm duga. Kaže babica nije očekivala da ću se tako brzo otvorit jer sam prvorotka. Oko 14 ipol oni me spuste na kolica i babica mi donese mobitel iz sobe. Pošaljem mužu poruku rodila se naša princeza, on odmah zove, kaže tu smo, stigli još djever i jetrva i moj brat i nevjesta. Odveli me njima da me vide kaže babica koliko ih je došlo, hoće li svi čuvati bebu [sm=smiley36.gif] Sve puno emocija, kad sam vidila muža baš sam se raznježila, poljubi me, dovedoše i curicu, nama oči pune suza... Danas se mazimo, sikimo, igramo se i pavamo, mamino srce <3
|
|
|
|