tukica
|
Eh evo da ugrabim da i ja napisem svoju porodjajnu pricu...
Dakle, sve do termina, mislila sam da cu se prirodno poroditi... bebica je bila okrenuta prema dole, sve je bilo super, samo termin poroda je prosao, a ja se nisam uopste otvarala i nakon 2-3 ginekoloska pregleda (koja su bila jaaaako bolna i neugodna), moj dr.me je poslao na komisiju i ustanovilo se da sam preuska da bi beba prosla, te mi je bio zakazan carski rez. Par dana prije operacije morala sam uraditi krvnu sliku, urin, otici kod interniste i Morala sam leci dan ranije na patologiju radi pripreme. bila sam sva izgubljena, pogotovo kad sam vidjela da su gore zenice sve opustene kao da su kuci, vecina je dugo lezala jer je cuvala trudnocu i sl. Taj dan su uslijedile pripreme prije poroda... Prvo ctg vise puta dnevno, onda boca u stomak koja ne boli, nego malo pecka, pa klistiranje koje je bilo vise nego smijesno - klistiranje ide u jednoj prostoriji, pa onda trcis do svog wc-a, a ja sam trcala i valjala se od smijeha, a ruke su mi bile na guzi da se ne ukakim na putu do odredista ;), onda ide razgovor sa anesteziologom gdje sam odlucila da umjesto totalne anestezije uzmem spinalnu jer su mi rekli ako se prepadnem, mogu uvijek izabrati onu prvu, tj. totalnu anesteziju. Citavu noc nisam bas najbolje prespavala jer sam bila jako uzbudjena, sto zbog operacije, sto zbog cinjenice da cu konacno ugledati moju malu curicu iz tibe ;) Ujutro je nas par koje smo bile predvidjene za operaciju moralo otici kod interniste jer nismo otisle ranije iako smo morale i par sestara nas je jako iznapadalo i prijetilo da nas niko nece htjeti operisati (to me je max.izivciralo) i nakon svega toga, sve smo obukle neke njihove ruzne spavacice i otisle u neku uzasnu prostoriju koja je kao cekanona, jedna ode, nakon par minuta cuje se beba, pa onda druga ode i sl. Zaboravih napomenuti da dan prije nista nismo ni jele ni pile jer nismo smjele, pa smo pred samu operaciju dobile infuziju. Nakon toga, dosao je cas, mene odvode do sale, sretnem svog dr.koji se sali na moj racun, ja sva ukakljena od straha ;))) govore mi sestre da je moja mama zvala vec par puta i da je dosadna postala;))) sama operaciona sala mi je izgledala kao diskoteka, u nekim cudnim svjetlima, reflektorima, bojama, ili sam ja bila vec dopingovana necim, pa mi je sve to tako izgledalo... Uveli su mi kateter - bljak osjecaj, i onda je dosao red na bocu u kicmu... Nazalost, morali su me bosti par puta jer mi je kicma malo iskrivljena, pa nikako nisu mogli potrefiti pravo mjesto i bila sam se bas prepala jer sam mislila da cu invalid na kraju ostati koliko mi oko kicme cackaju... bolilo je, ali ne toliko puno, izdrzljivo je bilo, mada je mene bio preplavio strah sta se desava. Konacno, iz 5.puta su potrefili i noge su mi pocele trnuti...Legla sam i cekala... Svi su bili jako fini i ljubazni, super su se ponasali... Sve je bilo opusteno, pa je i meni bilo lakse... Hvala Bogu, niko nista nije pricao za vrijeme operacije, pa i nisam imala osjecaj da se ista desava, sve do vadjenja moje bebice iz stomaka. to je bio jaaaako cudan osjecaj, ne boli, ali kao da vam neko po stomaku ceprka, slicno kao kad vam zub vade, ne boli, ali osjetite odvajanje zuba... e ovo je slicno tome... nakon par minuta, izvadili su je i cula sam malo kako place, a onda su mi je stavili na prsa, a prvi komentar svima je bio: kako je cista beba ;))) ona me je cudno gledala, a ja sam sokirana bila, pa su mi rekli da je poljubim i odnijeli je... nakon toga brzo su me zavrsili, anesteziolog je sve vrijeme bio uz mene - divna neka zena, pricala je sa mnom, davala mi kisik, i sve se nekako u tren oka zavrsilo...Ja sam bila sretna jer sam dobila svoju bebicu,a da se nista nismo napatile ni ona ni ja ;))) porod za pozeliti... nakon toga, odveli su nas u intenzivnu njegu i tu lezite nepomicno par sati, sa infuzijom, pijete samo caj, a onda vas sestre polako podizu na noge... ja sam bila u sobi sa jos dvije zene i super su bile, bas smo se ismijale, iako je na kraju patnja ziva bila doci sebi i ustati se na noge... rana je bolila, ali ne toliko koliko samo skupljanje maternice... Kao kad trebate dobiti, pa oni najjaci bolovi. Nakon 24 sata vas salju u prostorije gdje su i druge zene sa bebama i tu je procedura uzasna jer morate cekati da se isprazni krevet, pa da neko dodje po vas...Ja sam se ziva nacekalai bas izivcirala jer sam stajala, a rana me je jako boljela... Nakon toga, poslali su me na taj odjel i uskoro mi donijeli moj smotuljak koji je bio isti ja ;))) Od svega navedenog, meni je najgori bio boravak nakon poroda jer ste sami sa bebom stalno, primate infuziju, a morate se podici i podojiti bebu svako malo i umirit je, bez obzira dali rana boli ili ne, jos su mene stavili u sobu sa cigankom... uzas zivi... i tako 5 dana... ja sam svih 5 dana proplakala jer mi je falio moj muz i moja rodbina (kada vas obilaze, mogu vas samo kroz staklo gledati), nisam bila ispavana jer su na tom odjelu sve bebe sa svojim mamama i zamislite navece kada sve bebe pocnu plakati, a vi taman uspavali svoju... Jos ne smijete nista jesti, osim keksa i soka, a infuziju stalno primate da bi imali snage i mlijeka... Jos je moja bebica dobila zuticu 4.dan, pa smo je morali kvarcati i sreca da je sve proslo ok, bilirubin se smanjio te smo, hvala Bogu, nakon 5 dana dosli kuci i otad uzivamo i navikavamo se na ovo nase pile malo...
Dakle, moj porod je bio za pozeliti, ali ostanak u bolnici je bio uzasan... Ali sve je vrijedno ove male dusice koja sada lala ;)))
I da napomenem, valjda sam osnazila u bolnici kada sam morala dojiti i brinuti se za bebu sa tom ranom, pa kad sam dosla kuci, bila sam k'o nova...Dakle, rana me je bolila prvih 5 dana i otada hvala Bogu, nista ;)))))))))))))) a o dojenju nekom drugom prilikom...
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
. 
. 
. Bolovi nisu bili ništa jači ni prije ni poslije dripa, sve je jednako jako bilo, na skali bola najveća ocjena. Čak nisam osjetila razliku ni kad je počeo izgon, što se tiče bolova. Govorili su mi da tiskam, i jesam nekoliko puta, ali nisam imala dovoljno snage, nakon 14 sati intenzivnih bolova. Recnuli su me i to sam itekako osjetila i pomislila kako lažu da pored onih bolova ne osjetiš epiziotomiju. Ne znam ni koliko sam puta tiskala, ali nisam imala snage, u jendom momentu mi je ljekar nalegao na stomak, babica povukla i beba je izašla. Obrisali su je, prerezali pupčanu vrpcu i stavili mi je na grudi 
