|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvjek želiš da odustaneš od nagrade?
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više!
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: <<   < Prethodna stranica  53 54 [55] 56 57   Sljedeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   RE: Vaše porođajne priče
18.1.2011 9:32:47   
10 mart 2009
IZVORNA PORUKA: koka i po

sve su price divne...zaista...
ja na zalost ne zelim da pisem svoje jer nisu bile bas za pohvaliti...nijedna...
al zato imam dva dragulja user posted image user posted image ..price i nisu bitne..
  Koko  i kod mene je isto kao i kod tebe...
drage moje ženice super ste mi user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image

(odgovor članu koka i po)
Neposredna veza do poruke: 1351
   RE: Vaše porođajne priče
11.2.2011 9:41:09   
sandy82
Ovako se moja snaha porodila: iz boličke sobe gdje je već ranije osjetila da je malo boli stomak, dovedena je u porađaonu. Babica je smjestila, rekla da se slučajno ne napne dok ne dođu da je porode. Ova je mislila, što bi se uopšte napinjala dok ne kažu. Čim je ova okrenula leđa osjetila je da je potjeralo kao na wc i samo tijelo se napregnulo. Nešto joj je razvalilo kukove. Zvala je babicu i rekla šta je bilo. Ova je zagalamila "jesam li ti rekla!". Ova je odgovorila da nije namjerno, sam stomak je izgurao bebu. Brzo je dotrčao i doktor, rasklopili sto i napravili epiziotomiju. Beba je prosto ispala. Teška 4,550, obim glave 38. Babica je rekla da je beba bila i malo manja, ispala bi prije nego što bi oni došli. Ovo je bio drugi porod, a i prvi je bio lagan. A moja curica 3 kg, nije ni mislila izaći.

(odgovor članu 10 mart 2009)
Neposredna veza do poruke: 1352
   RE: Vaše porođajne priče
11.2.2011 11:15:48   
ena23
Ja evo dvije sedmice svaku noc sanjam da mi je drugi porod prosao skrooooz lagano i da sva sretna drzim drugo malo pile u rukama user posted image user posted image

_____________________________

Onaj ko hoce- naci ce nacin, onaj ko nece - naci ce izgovor.

lav prvi- 22.08.2009.
lav drugi- 06.08.2011.


(odgovor članu sandy82)
Neposredna veza do poruke: 1353
   RE: Vaše porođajne priče
27.2.2011 21:56:50   
sinistra
Drage moje zene, nova sam na ovom forumu ali sam zato detaljno protabirila sve price!
Kao prvo, veliki user posted image za sve hrabre mame, zene od betona koje su izdrzale neizdrzivo i opet imaju samo osmijeh i ohrabrenje da pruze!
Meni je termin 1.5, i vec me hvataju trema i nestrpljenje, nervozna sam i sva sam se pretvorila u usi i oci, citam i slusam sta mi padne pod ruku..tako sam i dosla ovdje, hvala Bogu!

Vase price i iskustva su me ohrabrile puuuuuuuuuno, shvatila sam kako stvari idu, te cemu se smijem a cemu ne smijem nadati..super, to mi je trebalo jer..kao prvorotki mi svi govore ''Ma boli to ali ne previse, vise boli strah; ide to brzo bona, neces se ni umoriti; samo se ti opusti, tijelo radi samo..'' user posted image , kontam..neko je ovde lud user posted image
U svakom slucaju, da ne skrecem s teme, pisite i dalje, jer nikad ne znate kome cete tako pomociuser posted image
A s Bozijom pomoci, nadam se da cu i ja, uz gomilu smajlija, jednog dana ovdje postirati svoju porodjajnu pricu user posted image
Veliki pozdrav za sve, Meri


_____________________________

Vise nisam bebica, sad sam BEBA! :)

(odgovor članu 10 mart 2009)
Neposredna veza do poruke: 1354
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 13:10:16   
taurus
Moja porođajna priča započinje 27.01.2011 kada sam otišla na kliniku radi redovne kontrole. Nakon ginekološkog pregleda dr. Lejla Imširija, kod koje sam išla na kontrole od ulaska u 9. mjesec i koja mi je bila i na prvom porodu, mi je rekla da je grlić otvoren 2 cm, skraćen i mekan. Po njenoj procejni porod bi mogao da krene odmah i da se završi veoma brzo. Odjednom su me obuzeli strah i panika  jer nisam očekivala da ću se poroditi prije termina, koji je inače bio 05. februara. Nakon pregleda pojavilo mi se blago krverenje i znala sam da je to normalno. Po dolasku kući pripremila sam još par nekih sitnica za bolnicu i legla da se odmorim. Ostatak dana sam provela u isčekivanju bolova. Odlasci u toalet su postali češći, a krenuo je i sluzni čep. Po dnu stomaka sam osjećala blage kontrakcije, najsličnije onim menstrualnim. Bilo mi je jasno da će porod ubrzo krenuti. Tu noć nisam mogla spavati, malo od bolova, a više od razmišljanja i iščekivanja. Ustajala sam više puta u wc, na što bi moj muž svaki put skočio i pitao me da li je vrijeme da krenemo.
Međutim ujutro se situacija smirila. Nisam imala kontrakcija, a i krvarenje je prestalo. Odmah sam pomislila da je svemu uzrok ginekološki pregled i da od poroda još uvijek nema ništa. Pokušavala sam funkcionisati normalno, odraditi par laganih kućnih poslova, pripremiti ručak i malo odspavati. Kako je dan odmicao, počeli su se opet javljati blagi bolovi, koje sam zanemarivala misleći da se radi o lažnim kontrakcijama. Nakon ručka trebali smo odvesti našeg dječaka na plivanje, a muž je predlagao da ja ostanem kod kuće. Ipak sam krenula, jer za vrijeme treninga ja i muž pijemo kafu a to nikako nisam htjela propustiti s obzirom da sam cijeli dan provela u kući i da mi je izlazak bio neophodan. Međutim već u autu sam počela osječati kontrakcije, koje su bile česte i pravilne. Mužu naravno nisam ništa govorila, ali dok smo pili kafu pratila sam onaj veliki sat iznad bazena i primijetila da se bolovi javljaju na svakih 5-6 minuta. Osjećala sam strašan pritisak na mokraćni mjehur, pa sam morala otići u toalet, nakon čega sam konstatovala da mi je počela curiti i plodna voda. E tada više nisam imala izbora, vratila sam se i rekla mužu da ćemo ipak večeras u bolnicu. Čekali smo kraj treninga, koji je za mene bio neobično dug, a sjedenje mi je počelo predstavljati problem. Dok je muž obukao našeg dječaka ja sam otišla do auta da nazovem dr. Lejlu, ali iz nepoznatih razloga moj mobitel nije radio, a i muž je svoj telefon ostavio kod kuće. Bila sam bespomoćna i molila Boga da što prije stignemo kući, da dobijem svoju dr. i saznam koji je ljekar tu noć dežurni. Sva uspanićena ulijećem u stan i telefoniram. Dr. mi je rekla da odmah krenem u bolnicu i da će me čekati njena sestra, dr. Naima. Pozvali smo i muževog brata, koji će po prethodnom dogovoru, ostati sa našim sinom, a ja sam se istuširala i spremila. Za to vrijeme plodna voda mi je i dalje curila, a bolovi su postajali intenzivniji.
Iz stana smo izašli oko 19.00, a prethodno sam nazvala mamu da joj kažem da izlazimo kako me ne bi zvala i paničila bez potrebe. Nisam imala snage da poljubima svog dječaka, mislim da bih se rasplakala, a nisam mu ni rekla gdje idem, samo sam izašla. Na putu do bolnice sam imala 2-3 jače kontrakcije i jedva sam čekala da ugledam bolničku zgradu. Dr. Naima me primila i pregledala. Bila sam otvorena 3 cm, ali po izrazu njenog lica shvatila sam da nešto nije u redu. Beba je držala rukicu uz glavu i bilo je pitanje da li pokušati sa prirodnim porodom, čime bi bebina ruka bila ugrožena, ili uraditi carski rez. Izašla sam da se pozdravim s muže i kažem mu šta se dešava. Nisam mogla zaustaviti suze, jer su mi kroz glavu prolazile najgore misli, od toga da će bebi povrijediti ruku, slomiti je, pa do toga da bi mogla biti invalid cijeli život. Muž me zagrlio, poljubio a ja sam se samo okrenula i otišla bez riječi. U meni su se smjenivali osjećaji straha i  bespomoćnosti, dok sam prolazila dugim hodnikom koji je vodio do porođajne sale. Vidjevši da sam prilično uznemirena i da plačem dr. mi je objasnila da će mi odmah uključiti infuziju, ali skroz lagano, kako bi mogli pratiti spuštanje glavice, da moram ležati na desnom boku da težina stomaka natjera bebu da povuče ruku nazad i da će ona pratiti razvoj situacije i da neće rizikovati. Ukoliko beba ne povuće ruku radiće mi carski rez. Njene riječi su me umirile i ohrabrile.
Oko 20.15 sam dobila infuzija, koja je jako sporo kapal, tako da se bolovi nisu pojačavali. Imala sam vremena detaljno razgledati porođajnu salu. Porodilište je otvoreno prije par mjeseci, tako da je sve novo. S moje lijeve strane je bio još jedan krevet, a preko puta pregrada iza koje su bila još dva kreveta na kojima su ljekari i babice upravo dovršavali jedan porod. Moram priznati da nije ni malo prijatno slušati nekoga pored sebe kako se porađa, slušati vrištanje i jauke,  ali ja sam se tješila da nismo svi isti i da svaka žene drugačije doživljava porod. Sala je staklom odvojena od hodnika, s čije druge strane se nalazi soba za sestre. I dok sam ja tako ležala i pratila razvoj događaja oko mene, došla je dr. da me preglada. Na žalost stanje je bilo ne promijenjeno i morala sam još čekati. Ne mogu reći da ti pregledi bole, više je to neprijatan osjećaj praćen pritiskom na grlić, uglavnom podnošljivo. Slijedeći pregled uslijedio je oko 21.15, nakon čega mi je dr. saopštila da je beba povukla ruku, da ide prvo glava i da će mi pojačati infuziju. Mojoj sreći nije bilo kraja. Ležala sam sa pogledom uprtim prema velikom zidnom satu i bila potpuno spremna za nadolazeće bolove, koji su postajali jači i javljali su se na svake 2-3 minute. Bolove  sam uspijevala predisati, a sebi sam govorila da sam nakon svake kontrakcije korak bliže svojoj bebi. U pauzama sam nastojala opustiti sve mišiće i tako sačuvati snagu. Zamolila sam babicu da mi da malo vode, jer je bilo prevruće a i usta su mi se sušila. U 21.40 sam osjetila jaku i dugu kontrakciju iza koje mi se javio strašan pritisak na stidnu kost. Pozvala sam doktoricu, koja me pregledala i zaključila da porod može početi jer sam maksimalno otovrena. Oko mene se sjatilo nekoliko sestara, od kojih je jedna pripremala potrebni pribor, druga snimala ctg, dok su ostale transformisale krevet na kojem sam ležala u pravi sto za porađanje. U međuvremenu sam imala još jednu jaku kontrakciju, ali me dr. molila da predišem dok oni sve pripreme, jer nisu očekivali da ću se tako brzo otvoriti. Konačno u 21.50 sam dobila dozvolu da guram bebu. To je bio momenat kojeg sam se najviše bojala, ali sam skupila svu snagu i počela tiskati. U glavi sam sebi govorila da ja to mogu i da je ovo završna faza iza koje je sve gotovo. Prilikom prvog tiskanja nisam osjećala da se nešto dešava i da je beba krenula. U pauzi iza kontrakcije babica mi je masirala međicu u nadi da me neće raditi epiziotomiju, jer je drugi porod. Dolazi slijedeća bol i ja ponovo duboko udahnem i guram. Kada sam osjetila da mi fali zraka htjela sam napraviti kratki predah, ali babica mi je rekla da samo ponovo udahnem i nastavim. Javio mi se jak pritisak na debelo crijevo i čula sam babicu kako govori da mora napraviti rez jer će puknuti mjesto od prethodne epiziotomije. I baš kada sam osjetila rezanje koje se može uporediti sa kratkim i jakim prženjem, izašla je glava. Ja sam odahnula i čekala slijedeću bol. Nisam smijela pogeldati prema dole, ni sama ne znam zašto. Uz slijedeću kontrakciju i jako tiskanje izašla su ramena i moja djevojčica je bila rođena, teška 3100g i duga 50cm. Pogeldah na sat, bilo je 22.03. Salom je odzvanjao jak plač moje bebe koju su mi dali nakon vaganja i mjerenja. U rukama sam držala svoju princezu, brisala joj lice, ljubila je i zahvaljivala se Bogu što mi je ispunio najveću želju. To je trajalo jako kratko i odmah je sestra odnijela iz sale.
Molila sam dr. da javi mužu da sam se porodila i na moje iznenađenje dodala mi je moj mobitel i dozvolila da telefoniram, dok je ona uzimala uzorak za čuvanje matičnih stanica. Sva usplahirena nazvala sam muža, koji je bio na putu za bolnicu, i saopštila mu radosnu vijest. Iza toga sam nazvala mamu koja nije mogla da vjeruje da je sve gotovo, a ja sam bila tako ponosna što sam uspijela da sve završim bez njenog znanja, što je porod prošao brzo i što sam uspijela sve kontrakcije da predišem i ne pustim ni glasa. Znala sam da me još čeka šivanje, ali srećom rez nije bio veliki. Imala sam tri konca i sve skupa je trajalo nekih 10-ak minuta. Od toga mogu reći da me samo jedan konac užasno bolio, dok su druga dva bila podnošljiva. Sestra mi je rekla da dišem isto kao na porodu, pa sam lakše podnijela bol.
Sada kada se prisjetim svega mogu reći da je za mene porod, koliko god bio bolan, ipak jedan prekrasan doživljaj. Doživljaj koji ću pamtiti cijeli život. A kao rezultat svega proživljenog imam dvoje prekrasne djece koja čine smisao mog života i zbog kojih vrijedi podnijeti i najjaču bol. 

< Poruku je uredio taurus -- 3.3.2011 13:12:01 >

(odgovor članu sinistra)
Neposredna veza do poruke: 1355
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 13:17:41   
salmy
Taurus divno divno.....svaka cast! ma citajuci ovo sad bih se porodilauser posted image user posted image user posted image user posted image

Ti si izgleda jedna hrabra i jaka zena,cestitam user posted image user posted image

(odgovor članu taurus)
Neposredna veza do poruke: 1356
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 13:30:09   
tekja
taurus, divna pricauser posted image user posted image user posted image ...bas sam uzivala citajuci...
 
OT, dr. Naima je bila i na mom porodu - divna jeuser posted image

_____________________________

Jul 20th

...just because it burns
doesn't mean you're gonna die
you gotta get up and try try try!

(odgovor članu salmy)
Neposredna veza do poruke: 1357
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 14:45:05   
taurus
hvala salmy i tekja

da i dr. naima i dr. lejla su zaista divne, ljubazne, a prije svega stručne

(odgovor članu tekja)
Neposredna veza do poruke: 1358
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 14:53:26   
Lulu_08
taurus, rasplakala si me. A jos sam na radnom mjestu! Divna prica, nema se sta tu dodati!!!!

_____________________________

25.04.2008. Princeza Mjeseca Luna je obasjala nas zivot!
09.07.2012. Mala Kraljica Lorena je upotpunila sve!

(odgovor članu taurus)
Neposredna veza do poruke: 1359
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 14:58:53   
Neca xxx
Divna prica Taurus. A malo si me rasplakala! user posted image  A nisam ja prije bila ovakva smizla koju rasplacu ovakve price. user posted image  To mi je nova osobina koju sam stekla nakon trudnoce. user posted image

Ali stvarno divna prica! user posted image user posted image user posted image user posted image  Idi sada ljubi malu lijepu glavicu!

(odgovor članu Lulu_08)
Neposredna veza do poruke: 1360
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 15:07:28   
taurus
nije mi bila namjera da vas rasplačem, ali ja sam plakala pri izlasku iz bolnice
ugledala sam svog R sa cvijećem u ruci, pritračo je i poljubio me
kada smo ušli u auto, nakon par minuta razmišljanja rekao mi je:"mama, nas sada ima 4-oro, hvala ti mama"
pogeldala sam u mm, oči su mu bile pune suza i ja sam naravno odmahuser posted image user posted image user posted image

(odgovor članu Neca xxx)
Neposredna veza do poruke: 1361
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 15:12:30   
Hanady RR

IZVORNA PORUKA: taurus

nije mi bila namjera da vas rasplačem, ali ja sam plakala pri izlasku iz bolnice
ugledala sam svog R sa cvijećem u ruci, pritračo je i poljubio me
kada smo ušli u auto, nakon par minuta razmišljanja rekao mi je:"mama, nas sada ima 4-oro, hvala ti mama"
pogeldala sam u mm, oči su mu bile pune suza i ja sam naravno odmahuser posted image user posted image user posted image


user posted image user posted image user posted image user posted image
user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image
za vas četverouser posted image

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

(odgovor članu taurus)
Neposredna veza do poruke: 1362
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 15:19:09   
DM

IZVORNA PORUKA: taurus

nije mi bila namjera da vas rasplačem, ali ja sam plakala pri izlasku iz bolnice
ugledala sam svog R sa cvijećem u ruci, pritračo je i poljubio me
kada smo ušli u auto, nakon par minuta razmišljanja rekao mi je:"mama, nas sada ima 4-oro, hvala ti mama"
pogeldala sam u mm, oči su mu bile pune suza i ja sam naravno odmahuser posted image user posted image user posted image


E rasplakala si i mene! Ali plačem od sreće hB-i moj S je pritrčao sa cvijećem i rekao mi:mama hvala ti što si mi rodila brata!!!!


_____________________________

Čim želja prestane biti želja,
čim minu čežnja, ni slasti više nema!

(odgovor članu taurus)
Neposredna veza do poruke: 1363
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 15:19:45   
Lady26
IZVORNA PORUKA: taurus

nije mi bila namjera da vas rasplačem, ali ja sam plakala pri izlasku iz bolnice
ugledala sam svog R sa cvijećem u ruci, pritračo je i poljubio me
kada smo ušli u auto, nakon par minuta razmišljanja rekao mi je:"mama, nas sada ima 4-oro, hvala ti mama"
pogeldala sam u mm, oči su mu bile pune suza i ja sam naravno odmahuser posted image user posted image user posted image



Divna prica, meni su oci pune suza, pogotovo me dirnuo ovaj post... user posted image


_____________________________

L. 04.12.2009.
E. 19.03.2015.
Moje princeze

(odgovor članu taurus)
Neposredna veza do poruke: 1364
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 15:25:11   
veeseelaa
divna priča taurus user posted image user posted image user posted image  pročitaj je u cugu, sretno draga moja, uživajte VAS ČETVORO user posted image user posted image

_____________________________

Ajša, Ajra, Esma, Zehra

decembar....

(odgovor članu Hanady RR)
Neposredna veza do poruke: 1365
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 15:27:30   
megi
taurus predivna prica user posted image
sada uzivajte vas cetvero user posted image user posted image user posted image

_____________________________

mrvica nas obradovala 26.juna 2009.
seka stigla 13.aprila 2012.

(odgovor članu veeseelaa)
Neposredna veza do poruke: 1366
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 15:33:10   
ena23
IZVORNA PORUKA: Lady26

IZVORNA PORUKA: taurus

nije mi bila namjera da vas rasplačem, ali ja sam plakala pri izlasku iz bolnice
ugledala sam svog R sa cvijećem u ruci, pritračo je i poljubio me
kada smo ušli u auto, nakon par minuta razmišljanja rekao mi je:"mama, nas sada ima 4-oro, hvala ti mama"
pogeldala sam u mm, oči su mu bile pune suza i ja sam naravno odmahuser posted image user posted image user posted image



Divna prica, meni su oci pune suza, pogotovo me dirnuo ovaj post... user posted image



isto ovako, dusa draga ,ja ga tacno zamisljam onako sicusnog medju odraslima, pozelio svoju mamicu i ceka je sa buketom u ruci user posted image user posted image user posted image user posted image


_____________________________

Onaj ko hoce- naci ce nacin, onaj ko nece - naci ce izgovor.

lav prvi- 22.08.2009.
lav drugi- 06.08.2011.


(odgovor članu Lady26)
Neposredna veza do poruke: 1367
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 15:35:25   
Lady26
OT sorry, ena kako si mi, kako nam je drugar?

_____________________________

L. 04.12.2009.
E. 19.03.2015.
Moje princeze

(odgovor članu ena23)
Neposredna veza do poruke: 1368
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 15:35:58   
Anoniman
prekrasna prica, ti si bas hrabrica neka kad si ovako sve dobro podnijelauser posted image cestitam jos jednom i uživajte vas cetverouser posted image

(odgovor članu megi)
  Neposredna veza do poruke: 1369
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 15:51:02   
Simran
Prošlo je pet godina,preljepo i prebrzo,sada me opet iznova sve čeka...
Sinoć sam legla da spavam i prije nego je san došao na oči,sjećala sam se trenutaka kada sam rađala svog dječeka.Do u detalje,ali to je toliko opširno,dugo da nebi imala snage da to prenesem na bilo koji papir ili ekran...
Za nekih par mjeseci me isto čeka i mogu reći da me je pomalo strah,dokle god ne razmišljam o tome sve je ok,ali čim mi sjećanja navru javi se i onaj dobro poznati grč u stomaku....


Dana 04.02 2007 u 22 20  rodila sam zdravog,preljepog bucmastog dječaka tešlog 4.100 i dugog 53 cm....
Porođaj nije bio lagan ali valjda je žena stvorena da kroz ro prođe i još brže zaboravi.To ostaje samo negdje u podsvjesti..
Sve je počelo iznenada.U nedjelju sam ustala u 7h ispratila muža na posao,popila kafu,jela i negdje oko 11h spremila se i otišla mami..
Bolove nisam imala,a pritisak u stomaku nije djelovao zastrašujuće,bol u kičmi bezazlen i beznačajan...
Kod mame sam bila do 16h i do tada su bolovi bili blagi.Suprug je došao po mene i otišla sam kući...Od nekih 16 i 30 h sam počela dobijati nagon za mokrenjem,ali svaki odlazak na wc je bio je nemoguć jer sam imala odjećaj kao da ću se raspasti...
Iz sata u sat ,iz minute u minutu bolovi su bili jači i češći,trpila sam do 20h...
Sve ostalo što se dešavalo  do 22 i 20 je teško riječima opisati..
Bol,neznanje,strah,radoznalost,sreća,bol,bol i opet bol su se izmjenjivali i jedino čega sam bila svjesna u tih par sati je da ću se uskoro poroditi..
Sam čin rađanja je bio težak  jer je beba bila krupna,ali ni to mi nije ostalo toliko u glavi koliko je bio strah jer su mi non stop ponavljali da će se beba ugušiti,a kod mene je bio problem (što će se kasnije saznati) tvrda materica.Tako da sam imala nesnosne bolove,ali napona ne...MIslim da ni bolovi sa dripom nisu bili tako jaki koliko me je zabolilo pritiskanje i vađenje bebe rukama jer je već bio se napatio i ispustio mekonij...Ali u trenutku kada su mi ga dali na ruke,činilo mi se kao da bola nije ni bilo.
U glavi sam samo ponavljala: Ja sam se porodila,želeći samu sebe uvjeriti u to.......
Svew je bilo i prošlo,sav strah,muk,bol a ja sam na svije donijela jedno malo biće i što je najvažnije bilo je zdravo i moje.....


Ovo je jedan dio koji se meni posebno sviđa: Klub debeli žena
Čudno je kako tijelo žene ulaže svu svoju snagu u rađanju bebe..
Srce ludački lupa,pluća se pune i prazne različitim ritmom...
Stomak zaboravlja  da nije jeo satima i čeka da se završe neke važnije stvari...
Rađanje moje bebe me čini ponosnom što sam žena i što sam preživjela rađanje djeteta,
to je nešto dragocijeno što niko nikada neće moći da mi oduzme..................


                                      

(odgovor članu Lady26)
Neposredna veza do poruke: 1370
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 16:01:19   
makana
Pozdrav svima,
za svoju drugu porođajnu priču prilično sam zakasnila, bila je 28. juna 2009. user posted image , ali treću akbgd očekujem u julu ove godine i kad god sam na RR nekako nesvjesno se nađem na temi porođajne priče, nekako imam osjećaj da je više onih od kojih se naježim i rasplačem i zato sam i osjetila potrebu da nešto napišem,
prvi porod je bio 13. novembra 2006., indukcija u 11 sati, probijanje vodenjaka u 13, a porod u 20.50, ostalo sve i danas oživi u meni i na sam čin poroda pomišljala sam gotovo svakodnevno od momenta kad sam saznala da sam drugi put trudna, samo sam razmišljala o porodu, ni kako jesti, pregledi, nalazi ništa me nije interesovalo toliko samo sam zamišljala - porod, u međuvremenu naiđem na netu na članak - zar porod mora da boli, bila sam ljuta, na autora, na svaku rečenicu tog članka koji mi je bio paranormalan
heh user posted image da čovjek zna kao što ne zna koliko trenutaka ne bi uludo bilo potrošeno
neću ništa reći više o tome sem da svoj drugi porod želim sebi u julu akbgd i svakoj ženi, ako ne takav onda bolji
otišla kod komšinice na kafu, bilo mi žao almedine (tad imala 2 godine i 6 mj) nekako bilo kišno i oblačno, ona zatvorena u kuću pa da se dijete malo druži sa curicama iz komšiluka, vratile se, uspavala je pa i ja prilegla, osjetim probadanje u leđima i pomislim - kad već nisi htjela prije dva dana pa da ležim zajedno sa megi i njenom curkom u istoj sobi nemoj vala ni danas, ali probadanje ne prestaje, više rezignirano nego poletno odem na tuširanje i pripremu "dole", već se bliži vrijeme kad muž dolazi s posla, a meni kontrakcije počele, zovem ga i kažem ako nastave otići ću sa djeverom u bolnicu, ne odem, u 19 sa mužem pijem kafu, kontrakcije redovne, probadanje u krstima ne prestaje, smijemo se, gledamo tv, sjetim se muževe rodice kako je kad je osjetila da će krenuti drugi porod odlučila da ne ode gladna u bolnicu već razvuče jufke i ispeče sebi krompirušu te se najede i onda u bolnicu, sad mi ta priča ima smisla, i ja jedem s mužem, almedini već vrijeme za spavanje, ljuljam je u rukama i pjevušim, između stihova kad naiđe trud malo glasnije kažem evo ga, a muž prati na satu koliko vremena prolazi između trudova, zaspa almedina i muž je onako zamotanu odnese na sprat svekrvi (nažalost sada rahmetli) ako budemo išli u bolnicu da ih ne budimo, već oko 23 skontam da se nije više šaliti s trudovima (nemam bolova) samo probadanje u krstima, razmaci sve kraći, grabimo torbu i krećemo, u autu se opet smijemo, ja kuckam prstima po vratima i upirem nogama u pod kad naiđe trud, u općoj mrkli mrak, upućuju nas na glavni ulaz glavne zgrade, silazimo u podrum, idemo nekim hodnicima, hladno slabo osvijetljeno, neke vreće i kartoni okolo i sve pomišljam ako se izgubimo i tu se porodim e bruke, penjemo se konačno iz podruma, a nikako se ne prestajemo smijati nas dvoje i ja moram da pridržavam stomak što od smijeha što trudovi postaju konstantni, zvonimo na vrata, izlazi babica mina, nije nas odmah shvatila ozbiljno jer se oboje kleberimo kao ludi, dolazi mladi dr. nakaš, pomislim otkud on e sad će stvarno sve da bude neozbiljno, ulazim i kako prekoračujem prag shvatam da uopšte ne razumijem ne prihvatam realnost situacije, kao da sam u nekom balonu i sad će da pukne, mene će da preplave oni silni bolovi, možda će me rezati, možda nešto nije u redu... međutim ni na navalu takvih misli ja ne osjećam strah, tjeskobu, i dalje se smiješim, mašem mužu i već uvježbano ulazim u prijemnu, skidam se, penjem se na sto, prilazi dr, ali mi i dalje sve nekako nadrealno, kao da to nisam ja, pregled, probija vodenjak, izlazi bistra voda, ja gledam kao da gledam intermeco na tv, kaže 8 cm otvorena uključićemo indukciju, e tad zavapim nemojte molim vas, zar treba, gleda me i kaže slušaj mogla bi ti ovako još pet sati, ali ako uključimo gotova si za 15 min, sviđa mi se ideja, smijem se i kažem valja, vodi me babica u sobu, poliježe na krevet, uvježbano oept pružam ruku čekam da mi priključi indukciju, fatam se mobitela čim joj vidim leđa, skoro će ponoć pa d ajavim mužu da spava da ćemo se čuti sutra, prvi napon je bio tako brz da mi je telefon gotovo ispao iz ruke, konačno - pomislim, evo sad onoga što čekam cijelo vrijeme, još i ne završim misao babica prilazi, pogleda i govori ustanite idemo u salu, ja trpim drugi napon i onako je zbunjeno gledam pa tek sam legla ženo čekaj, ali ona me podiže i idemo u salu, sad se smijem jer me žene iz soba pored kojih sam prošla prije četiri minute gledaju izbečeno, u sali razgledam, opet sve poznato, aha eno onog stola, aha vidi ona ružna kanta opet, dr se nešto šegači sa babicom, ona ozbiljna, ja mislim kako sad treba da gledam dolje, a ne kao prošli put da zvjeram u plafon, napon, dr drži moju glavu i govori da prostite "kaki", babica ozbiljna a meni jedino napon ne da opet da prasnem u smijeh, izleti moja lamija sva čupava crne kose, ništa ne osjećam, samo radost, olakšanje i pomislim mora da će me sad šiti i konačno će da me zaboli ono pravo pa će mi sve prisjesti, uto izlazi posteljica sve ok, ja gledam u dr on "pohvaljuje" babicu koja govori da ne treba "ništa da se radi" i dodaje "i ćorava koka jednom ubode zrno" i onda shvatam da nisam ni pukla nit su me rezali znači sve je zaista gotovo, okrećem se prema lamiji koja kreči dok je vagaju tepam joj, babica pita hoćete da je vidite, naravno, dovodi me do nje ja joj tepam ona kreči ne benda ništa, vraćam se u sobu opet nasmijana, žene iz drugih soba na vratima bulje u mene, mogu misliti šta su pomislile o meni, sutradan mi je jedna ušla u sobu i s vrata - samo da vidim koja je to žena ušla na odjel i porodila se za 4 minuta
forumašice koje me znaju znaju da nisma neozbiljna i često djelujem preozbiljno, otkud mi mirnoća, a posebno ta radost, euforija zbog koje sam se na porodu više smijala nego išta za druge je teme, ali ono što želim da kažem jeste da ništa nije slučajno ni onaj tekst ni bilo koji tren u našem životu,
porod zaista ne mora da boli previše i da prođe uz jauke, vrištanje, bunilo
user posted image


_____________________________

strpljen - spasen

(odgovor članu Hanady RR)
Neposredna veza do poruke: 1371
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 16:11:00   
maja78 RR
IZVORNA PORUKA: ena23

IZVORNA PORUKA: Lady26

IZVORNA PORUKA: taurus

nije mi bila namjera da vas rasplačem, ali ja sam plakala pri izlasku iz bolnice
ugledala sam svog R sa cvijećem u ruci, pritračo je i poljubio me
kada smo ušli u auto, nakon par minuta razmišljanja rekao mi je:"mama, nas sada ima 4-oro, hvala ti mama"
pogeldala sam u mm, oči su mu bile pune suza i ja sam naravno odmahuser posted image user posted image user posted image



Divna prica, meni su oci pune suza, pogotovo me dirnuo ovaj post... user posted image



isto ovako, dusa draga ,ja ga tacno zamisljam onako sicusnog medju odraslima, pozelio svoju mamicu i ceka je sa buketom u ruci user posted image user posted image user posted image user posted image



user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

"Svi mi živimo pod istim nebom, ali nemamo isti horizont." - Konrad Hermann Josef Adenauer

(odgovor članu ena23)
Neposredna veza do poruke: 1372
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 16:17:40   
Simran
Makana e prvi put da sam se nasmijala na nečiju porođajnu pričuuser posted image user posted image ...Tebi izgleda od trudova adrenalin skočio ,pa si se i smijala user posted image ....Sad vjerujem i u onu priču da je žena doživjela orgazam tokom poroda..Jer ako neke mogu imati napade smijeha zašto onda i ne imati i orgazam ...
Ma sve je moguće...U svakom slučaju priča je ekstra pozitivna i smiješna ....user posted image

(odgovor članu makana)
Neposredna veza do poruke: 1373
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 16:27:01   
megi
makana ljubac za alemdinu i tu smizlu lamiju koja nije htjela na termin da se porodi pa da se druzimo
i naravno isti ovakav ako ne i laksi porod  abd u juluuser posted image

_____________________________

mrvica nas obradovala 26.juna 2009.
seka stigla 13.aprila 2012.

(odgovor članu Simran)
Neposredna veza do poruke: 1374
   RE: Vaše porođajne priče
3.3.2011 21:00:23   
rose
nisam htjela pisati porodjajnu pricu ali me ovi vasi postovi natjerase da i to uradim user posted image

svoj porod sam zamisljala kao porod u kadi, isla na vjezbe za trudnice, nisam osjelaca strah, trudnoca uredna, ja sebi najljepsa, bez imalo mucnine a termin mog poroda je bio 7.11...dr. mi je govorila kako je beba sitnija pa eto mozda i zakasni a ja sam se potajno nadala da ce se roditi na moj rodjendan, 15.11., medjutim ona je ipak htjela samo svoj rodjendan user posted image ...vec kad sam presla termin, redovno sam isla na ctg, svaki drugi dan, oticala sam vec od 17-e sedmice pa je sreca da je vrijeme bilo prelijepo a ja mogla stati u svoje sportske cipele koje sam potpuno razvukla, u 9-om mjesecu mi je skocio pritisak pa smo to kontrolisali tabletama...9.11. me dr. masic pitao "imas li ti namjeru poroditi se ove godine?" misleci da sam otvorena jedva 1 prst a vec 12.og sam ga pitala misli li ovo moje dijete uskoro i rekao je moglo bi za dan-dva (a ja posmislih kako ce ipak na moj rodjendanuser posted image )...mislim da sam vec bila 2-3 prsta otvorena, poslije pregleda sam otisla kod muza na posao, popila kafu i sok od jabuke i lagano kuci...svladao me umor kao i proteklih dana te sam zaspala. on je dosao kuci oko 5 i spremao nam nesto za jelo i kad je klopa vec bila gotova, okrenula sam se na drugu stranu i osjetim kao da sam pisnula user posted image ustala sam do wc-a i nakon obavljenog posla, skontam da posao jos nije obavljen i da ja curim bez kontrole user posted image , skontam da moram ici jer mi je pukao vodenjak, kazem muzu i on je u sekundi bio spreman a ja sam ipak morala skinuti sminku koja je ostala od tog dana user posted image , u to je nazvala moja mama i kazem joj da mi je pukao vodenjak te da idem u bolnicu...stigli smo za par minuta, ja bez bolova, presvukla se, ctg, dr. drljevic dezurni pregleda me i kaze lezi nece ovo jos, te tako se vratim u sobu...iskoristim sto me ne boli da zajedno disem s jednom trudnicom koja je vec bila u velikim bolovima, da joj malo masiram ledja, kazem muzu da mi donese nesto za jelo i citanje...elem, pored mene tu je bila jos jedna bez bolova...uskoro se ta koju sam zatekla u bolovima i porodila...5 minuta nakon sto je otisla u salu...onda u sobu dodje jos jedna, ekspresan porod, pa jos jedna i kod nje isto...skontam da je kljucni momenat kad ih odvedu u salu i tada je sve brzo gotovo...polako me pocinje stezati oko ledja...ne znam koliko je sati ali mislim da je vec negdje 9,10...ova preostala trudna cimerka i ja disemo na smjenu, samo sto jednoj prodje kontrakcija, drugu uhvati...bio je red set__anja, red disanja, pa lezanje i cuvanje za sipke, disanje...dok ne odvedose i nju...za 5 minuta se culo da beba place...sada sam u sobi sa 4 tek porodjene zene...sada se samo ja cujem...mislim da me vec malo stid jer ovo moje traje i trajeee...u neka doba je i babica dosla, masira mi medjicu, slusa ctg...a u momentu kada ja vec klonem, i srce moje princeze se usporava i vec me strah da ce joj se nesto dogoditi, oni se sale...pricaju o torabiju samo da ne zaspu, vec je kasno ali ja nemam predstave koliko je sati, sestra mi vlazi usne vodom i govori mi da napone predisem...a to je tek bilo tesko za odraditi...u neka doba sestra mi govori da idemo u salu...ja sretna jer znam da je sve gotovo za 5 minuta...znam, tako je i njima bilo...ustajem, idem do sale, penjem se na sto, dr. je tu...cekam napon, guram, nista...opet napon, guram, ovaj put se on laktom naslanja na moj stomak, nista...vec me panika hvata, bojim se da ne uzmu vakuum ili forceps...ova moja se zainatila i ne izlazi...kontam sto me ne recnu vise, dr. mi kaze hajde da ovo odradimo, nemoj da sada moramo carski raditi...napon, lakat na stomak, blago peckanje i moja princeza zakmeca u 04.35 ujutro, 13. novembra, sva bijela od verniksa...nose je da je obrisu i gledam, cesljaju joj kosu vec u prvoj minuti zivotauser posted image ...umotaju je i stavlaju u box a ona otvorenih okica, suti i zmirka user posted image user posted image user posted image ljubav na prvi pogled user posted image u medjuvremenu mi dr uzima uzorak za maticne celije i pokazuje ga...ide radjanje posteljice...a ova iskidana sva...kaze dr. treba li revizija...e sad vec trazim anesteziju ako je misle raditi...elem babica je poslaga nekako i vide da ne fali nista...sivanje, boli...kaze babica, disi kao kod trudova...predisah i to, na trenutak mi moju princezu dadose u ruke...preslatka je i lici na tatu...idemo u sobu...konacno i ja se pridruzujem svojim cimerkama s osmijehom user posted image ..u sobi tiho...cak i njihove bebe koju se vec tu s njima se ne cuju...slijedi lezanje od dva sata koje sam prekratila slanjem sms-a muzu, roditeljima i prijateljima...nastavak sms-a s muzem da ne bih zaspala...nakon 2 sata mi je donesose, zovem muza i opisujem mu je, govorim mu da lici na njega, ona spava u mojim rukama a ja se pitam sta sad da radim, kako da se brinem o njoj...elem nekako se snalazimo i od toga dana je pocela nasa avantura i traje vec slatkih 3.5 mjeseca user posted image

usput...da imam porodilsjko od godinu dana i malo vise pomoci oko bebe...ja bih vec planirala drugo dogodine....moj porod koliko god u tim momentima mi se cinilo da traje dugo, zapravo nije bio ni bolan, ni traumatican user posted image ili sam ja to sve zaboravila user posted image

< Poruku je uredio rose -- 3.3.2011 21:06:30 >


_____________________________

13.11.2010. u 04.35, docekali nasu princezu, nas ponos i srecu najvecu :)))

18.08.2015. u 21:53 docekali nasu princezu br 2, garavu malu lavicu :))

(odgovor članu megi)
Neposredna veza do poruke: 1375
Stranica:   <<   < Prethodna stranica  53 54 [55] 56 57   Sljedeća stranica >   >>
Stranica: <<   < Prethodna stranica  53 54 [55] 56 57   Sljedeća stranica >   >>
Idi na:








Anketa

Da li su vam menstruacije bolne?
пеперутка16

U poslednje vreme imam toliko bolne menstruacije da se i onesvestim..hitno je, dala mi je injekciju i to je to..I sad kad starim kako starim. Imam 29 godina, nisam se jos porodila itd.

Oznake

Prijava
Ime i Prezime
*
Adresa
*
Poštanski broj Grad
*
Broj telefona
*
E-mail adresa
*
Veličina pelena koje dijete nosi
*
Starost vašeg djeteta/vaše djece
*
Ovim potvrdjujem da ču nakon koristenja pelena ostaviti svoj komentar I misljenje o novim Pampers pelenama u okviru Ringeraja stranice. *