Želiš da odustaneš od takmičenja? Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.
Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku. Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".
Saznajte više!
Drage moje zao mi je sto sam vas rastuzila , ali htjela sam jednostavno obje price ispricati da zenama moje sudbine dam nadu jer znam koliko je nada potrebna u ovim trnutcima i sama sam je trazila gdje god sam mogla.
ja nisam plakala ja sam ti se divila davno rekoh fatimica i ti ste heroji za mene
Mirkice jako tuzna i potresna prica. Fatimicinu pricu sam citala pred porod i kad sam se poradjala sve mi je bila u mislima . Zelim ti puno srece i lijepih trenutaka sa tvoji preslatkim sincicem
_____________________________
"Tri puta vode do mudrosti: razmišljanje - ono je najplemenitije; odgoj - on je najlakši; i iskustvo - ono je najneugodnije."
Mirkice suze su same krenule i neka su ja plačem što sam imala priliku upoznati ovako viruelno tebe divnu ženu, hrabru majku...ja plačem od sreće sreće što te imama u svome srcu. Ženo kako si je napisla u meni sve drhti...čini mi se nebo bi sad zaplakalo, kamen zavrištao....
Ljbum te milion puta i tog najljepšeg bebača na svijetu...lijep je mašalllah i zdrav i neka ti takav bude još dugo dugo.
_____________________________
''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''
Mirkice...ti si primjer istrajnosti,i hrabrosti,vjere i nade i sretna sam zbog tebe sto prica i tvoj zivot sada imaju drugaciji smisao.. veliko bravo za tebe..
Nedaj Boze nikome tog osjecaja! A opet hvala dragom Bogu sto ti je podario drugog lijepog sina. Neka ti je ziv i zdrav punoo godina,i da ako Bog da dobije bracu ili seku...
krenuli smo da dobijemo kaznu koju smo zasluzili kaznu koji je onaj najpravedniji za nas odredio on nam je bio i sudija , i tuzilac i odbrana sve u jednom a mi , mi smo bili zrtve sebe , zrtve koje su se pitale gdje su pogresile da ovoliki tert nose i pitamo se i dan danas .
Nije to kazna draga moja, to je nešto što Allah daje, čime Gospodar iskušava samo hrabre, samo one koji imaju snagu da to podnesu, da iz iskušenja nauče, da zadovoljni krenu dalje. Sjeti se samo života našeg Poslanika s.a.w.s. kroz šta je on prolazio, kakva iskušenja na životnom putu, nisu to bile kazne, jer ih je on podnio onako kako je Gospodar sa njim zadovoljan bio. I vi ste tako, prihvatili ono što je vaše breme bilo, prigrlili ga i krenuli dalje. Nije to kazna, to je dar, težak, nesnošljiv dar, al povjeren rijetkima koji imaju snage i znaju ga nositi.
Drago mi je da je tvoja Priča ispričana sa sretnim završetkom, i hvala ti što si je podjelila sa nama.
Slazem se s ovim.Mirkice,rasplakala si me!
< Poruku je uredio Hanady RR -- 28.9.2010 16:49:26 >
_____________________________
”A robovi Milostivog su oni koji po zemlji mirno hodaju, a kada ih bestidnici oslove; odgovaraju: - Mir vama”!
Mirkice izuzetno tuzna ali u isto vijeme i prica sa sretnim zavrsetkom, hvala dragom Allahu pa ti je podario ponovo jednu malu srecicu koja puno znaci, uzivaj u majcinstvu i sve najljepse ti zelim
Mirkice,citajuci tvoj post suze su mi same krenule zaista si jakooo hrabra zenica. Od srca ti zelim da budete zdravi i zivi ti i tm.sa sinom ......puno godina abd.
evo da i ja napisem svoju porodjajnu pricu... tek sto sam usla u 9-i mjesec desila mi se najgora stvar u zivotu...izgubila sam brata...i zaista nisam uopste razmisljala o porodu,niti o tome kako se hranim.na dan dzenaze zavrsila sam u bolnici jer sam imala bolove....al nezzz ni ja nesto su mi dali za to.uradili neke preglede i pustili me kuci.rekli su da je beba teska 2 kg,uradili jos neke preglede i poslali kuci.iskreno ni ja se ne sjecam svega.al sada mi prolazi kroz glavu koliko mi je puta doktor rekao da se moram paziti,da jedem zdravo i da se sto manje sekiram...Al to je naravno bilo nemoguce...skoro da i nisam jela a iskreno nisam ni spavala...moji dani su prolazili odlaskom kod roditelja i cim bi dosla kuci htjela sam opet nazad jer su mi samo roditelji prolazili kroz glavu...dali su dobro...jer su bili uzas izgubili volju za zivotom kao i ja... termin mi je bio 22.8 i taj dan sam bila na ctg-u sve ok...jos nista.odem kod mame...kada sam otisa u wc vidjela sam da mi je ispao sluzni cep.nakon nekog vremena osjetila sam da me nesto presjeklo preko ledja na sekund al kako je odmah proslo nisam tom davala neki znacaj. vratila sam se kuci...i ponelkad bi zigalo i kaze mi mm sta je to tebi danas nesto te cesto to ziga...da se ti neces porodit.govorim ja njemu ma ne...to treba jace da boli... oko 22h meni cesci ti bolovi...svako 20 min al ja i dalje nista...al upalila sam comp da ipak malo provjerim. bolovi sve cesi i cesci a ja necu u bolnicu...mm uporan...sprema mi stvari jer ja ni to nisam spremila. tek oko 4 me uspio nagovorit jer su tada bolovi spali na 5-10 min. dosla u bolnicu...uradili ctg...kaze trudovi su cesti i jaki...najvjerovatnije da ces ostat. al onda vaginalni pregled...ehhh kako je to bolilo i samo 1 prst otvorena.kaze babica..imas ceste bolove sigurno ces se brzo otvorit.uradila mi klistir...uhhh neki su govorili da to boli al zapravo nista samo je malo neugodno...istusirala se i poslala me u sobu...kaze odspavaja prije ces se otvorit.mm je morao otic jer niko ne moze bit s tobom.bolovi su bili sve jaci i jaci....tusirala sam se stalno...i zaista malo ublazi bolove.ujutru su dosli muz i rodica mi...ona je zamolila doktora da ostane samnom.i pustio je a muz je morao izac...mada je svako pola sata uspio nekako utrcat malo...hodala sam stalno... i u 11 h novi pregled...pomislila sam da cu bar biti 5 prstiju otvorena...kad tamo 1,5.ehhh sta mi je sve proslo kroz glavu...da necu uspjet...da cu morat na carski...ma svasta... i dalje boli sve jace i jace...ja i dalje hodam...i najmanje sam bila u sobi...obisla sam citavu bolnicu uzduz i poprijeko...jer tako je i mm bio samnom...samo nemoze u sobu...tjesio me masirao ledja...davao mi snagu a ja je sve vise i vise gubila. u 4h novi pregled 4 prsta...i doktor vidi da je nesto cudno.rodica mi je pricala sa njim i rekao joj ona je za dripa al previse je iscrpljena ne bi ga mogla podnijet... u 7h novi pregled 6 prstiju...al u 7 h i smjena...neka odvratna sestra mi je otjerala rodicu mada joj je rekla da je doktor pustio.neznam kako al i moji roditelji su saznali da sma u bolnici mada sam svima rekla da im ne govore dok ne rodim.oboje placu...a mene dusa boli i za njima...zar da im i ja jos sjedam na muku.i ubrzo su sve poslali ispred bolnice jer je vec bilo kasno...a ja sam ostala sama. u 10h me babica vodi u poradjaonu i kaze tusiraj se dosta...tusirala sam se ja skoro sat vremena...i opet dosla babica samo da me vidi i opet me ostavila samu...to je prizemlje a sobe su na spratu. boli me...pokusavam disat...ma ni to vise ne uspjeva...tece iz mene i krv i voda....zaista malo je falilo da se izgubim jer nisam imala snage da se pomjerim... i napokon u 12 h dolazi doktor gleda me i 7 prstiju otvorena.kaze nemozemo vise cekat prikljuci joj drip...i da vbam i ne govorim bolovi ne prestaju...doktoru je ruka stalno u meni...al to vise i ne osjetim od silnih bolova...pitaju me imam li nagon na stolicu...a ja uporna da nemam...i milion puta oni ponavlajlju i jendom sam rekla da imam mad anisam imala...e kaze sam ces tiskat...kako mi je smao lahnulo.jedva sam cekala to...i bog mi je dao neku snagu...i tako sam jako stisnula da se i doktor iznenadio kaze super super glavica je tu...i kaze reci mi kada ti bude najaci bol a drzi makaze...i tiskaj kad ti dodje trud...i jos jendom ja iz sve snage i smao cujem plac i nemogu da vjerujem da sma rodila svoju curicu...najljepse stvorenje na svijetu...da sam rodila bebu koja mi je dala snage da krenem dalje kroz zivot...koja mi svakog dana izvlaci osmjehe sa lica...a dedo i nena svaki dan moraju da je vide...i njih je vratila u zivot.i zaista kada poraste zahvalit cu joj se za to.... izvukli su posteljicu...okupali bebu izvagali...imala je 2370 i duga 46.rodila sam je u 12 i 45 .dali su mi inekciju i doktor me poceo siti....i tada me nista nije bolilo.pricala sam sa doktorom...i kaze mi zar ti nisam rekao da moras jesti...beba je za mjesec dana dobila samo 400g a trebala je skoro 1kg...al hvala bogu pa se samo na tom zavrsilo...sada shvatma da je moglo biti gore. tada su pustili moje da udju...svi me ljube...pricaju nesto...a ja samo gledam u svoje sunce...muz ljubi i mene i nju...smije se...zahvaljiva mi...i kaze mi ti si najhrabrija zena na svijetu. nakon dva sata sama sam otisla do sobe....i citavu noc nisam oka sklopila...plakala sam citavu oc gledajuci svoju princezu. i zaista to je najljepsi osjecaj na svijetu...odjednom zaboravis svu bol... sada ima 36 dana...raste,pocinje se smijat...a meni je svaki njen pokret kao neko cudo...i zaista biti majka najljepsa je stvar na svijetu.
bas sam se ispisala al sta cu....i jos nesto...jos mi svi konci nisu ispali...neku vec dva...a ja vidim jos jedan...e to je jedina losa stvar kod poroda....
_____________________________
mamina princeza stigla na svijet 24.8...i od tada mami uljepsava dane... :-)))))
Malena svaka ti cast! Ti si pravo hrabra zena i hvala bogu da si ipak svu tu tragediju koja ti se desila sa saburom prezivila. SAd uzivaj uz svoju malu princezu a tvoj brat ce uvjek biti u tvom srcu!
_____________________________
06.11.2010 mamina i babina dusa se rodila. Volimo te najvise na svjetu.
malena. zao mi je za tvog brata , zelim ti srece puno sa tvojom curicom , i znaj zivi ne smiju zbog mrtvih da ispastaju öjubim svoju curicu i budite mi dobro
_____________________________
Uspavala sam te duboko ispod grudi , al srce blizu je pa te stalno budi a kad odu svi pa pomisle da dremam , ja oci otvorim da vidim koga nemam , za kraj, za kraj.
Moja priča počinje ovako. Termin mi je bio 20.09.2010. god ali mi je nešto govorilo da će moja mala bebica doći ranje . 24.08.2010. godine ja sam osjetila da ma našto kao boli malo stomak ali sam mislila da su lažnjaci i nisam obazirala pažnju na to. 25.08.2010. god negdje 10 do 6 ujutro u momentu dok sam se okretala u krevetu osjetila sam da mi curi voda i u prvi mah sam mislil da sam se umokrila jer mi je bio veliki pritisak na mjehur međutim kada sam se ustala vidjela sam da nije. Onda samm probudila supruga i rekla mu da mislim da mi je pukao vodenjak i da se ustanew i da ne paniči. Pošt meništanije bolilo ja sam supruga ojerala na posao iostala sa svekrvom u kući. Ali nedugo nakon toga negdje oko 9 sati krenuli su prvi laganai trudovi ja sam zamolila supruga da se vrati kući. Došao je po mene ikrenuli smo na GAK. S obzirom da jemoja doktorica bila na GO ja sam krenula grlom u jagode javi la se u ambulnatu gdje su konstatovali visoko prsnuće vodenjaka kao i to da se beba nije okrenula da je i dalje zatkom okrenuta. Dok je trajala ta promenada jedan doktor mislim da se preziva Čengić rekao je da može i prirodnim putem da se porodim našta sam se ja zgrozila i uspaničilaq sve je to trajalo negdje do 5 sati nakraju su trudovi bili u razmaku od 2min LUDILO. Ja sam bila uplašena jer sma svjesna rizika koji nosi prirodni porod zatkom. Na svu sreću taj dan je bio dežurni dr. Godinjak koji je odmah naredio da se obavi hitan carski rez, Moja sreća na svjet je došla u 17:55 teška 2750 i duga 48 odmah je proplakala ja sam se brzo oporavila i jedva sam čekala da idem kući. Ujutro su mije je donjeli moju Ajšu da je vidim osjećaj je neopisiv emocije su me prevladale počela sam da plačem jer sam se sjetila sveoje majke rahmetli ijer nije doživjela da vidi svoje unuče moje prvo djete ali sam se nekako uspjelas abrati i u 6 ujutro sam i suprugu poslala prvu Ajšinu sliku kaže da mu je to bilo najljepše buđenje i najljepša poruka koju je primio. Ja i moj acurica smo sada dobro i uživamo jedna s drugom.
_____________________________
Zdravlje je na prvom mjestu Mala lopuža stiže 20 septembra 2010 a možda i ranije Akobogda( Bogami stigla ranije i to dobro 25 augsta 2010)
Moja priča počinje ovako. Termin mi je bio 20.09.2010. god ali mi je nešto govorilo da će moja mala bebica doći ranje . 24.08.2010. godine ja sam osjetila da ma našto kao boli malo stomak ali sam mislila da su lažnjaci i nisam obazirala pažnju na to. 25.08.2010. god negdje 10 do 6 ujutro u momentu dok sam se okretala u krevetu osjetila sam da mi curi voda i u prvi mah sam mislil da sam se umokrila jer mi je bio veliki pritisak na mjehur međutim kada sam se ustala vidjela sam da nije. Onda samm probudila supruga i rekla mu da mislim da mi je pukao vodenjak i da se ustanew i da ne paniči. Pošt meništanije bolilo ja sam supruga ojerala na posao iostala sa svekrvom u kući. Ali nedugo nakon toga negdje oko 9 sati krenuli su prvi laganai trudovi ja sam zamolila supruga da se vrati kući. Došao je po mene ikrenuli smo na GAK. S obzirom da jemoja doktorica bila na GO ja sam krenula grlom u jagode javi la se u ambulnatu gdje su konstatovali visoko prsnuće vodenjaka kao i to da se beba nije okrenula da je i dalje zatkom okrenuta. Dok je trajala ta promenada jedan doktor mislim da se preziva Čengić rekao je da može i prirodnim putem da se porodim našta sam se ja zgrozila i uspaničilaq sve je to trajalo negdje do 5 sati nakraju su trudovi bili u razmaku od 2min LUDILO. Ja sam bila uplašena jer sma svjesna rizika koji nosi prirodni porod zatkom. Na svu sreću taj dan je bio dežurni dr. Godinjak koji je odmah naredio da se obavi hitan carski rez, Moja sreća na svjet je došla u 17:55 teška 2750 i duga 48 odmah je proplakala ja sam se brzo oporavila i jedva sam čekala da idem kući. Ujutro su mije je donjeli moju Ajšu da je vidim osjećaj je neopisiv emocije su me prevladale počela sam da plačem jer sam se sjetila sveoje majke rahmetli ijer nije doživjela da vidi svoje unuče moje prvo djete ali sam se nekako uspjelas abrati i u 6 ujutro sam i suprugu poslala prvu Ajšinu sliku kaže da mu je to bilo najljepše buđenje i najljepša poruka koju je primio. Ja i moj acurica smo sada dobro i uživamo jedna s drugom.
Kako je samo ovo lijepo.Cestitam vam selmoni i ovdje.
_____________________________
”A robovi Milostivog su oni koji po zemlji mirno hodaju, a kada ih bestidnici oslove; odgovaraju: - Mir vama”!
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
davno rekoh fatimica i ti ste heroji za mene
