acudesa
|
Najbolja prijateljica...u svakom periodu života sam imala dobru prijateljicu, ne funkcionišem ako nemam neku frendicu koju mogu u svaka doba nazvati i izjadati joj se, a i ona može na mene računati 100%.
Već dugo je na tom mjestu jadna divna Hercegovka  moja duša, oštra i otvorena do bola, a ja baš takve volim i dobro se slažam sa njima. Pokazala je da je pravi prijatelj u mnogo situacija, jednom je napravila jedan kiks koji je mene jako povrijedio, ali sam nakon nekog vremena sagledala stvari i iz njenog ugla i skontala da to nije greška vrijedna prijateljstva. Oprostila sam joj (ako se i imalo šta oprostiti) i nastavila da se družim intenzivno sa njom.
Imam neku raju od prije 100 godina, ne viđamo se silom prilika, ali se čujemo ponekad i vjerujete li da i nakon toliko vremana kad se čujemo, kao da smo konstantno bile u kontaktu, koliko se može najviše voljeti prijateljica, ja njih toliko volim.
Veoma cijenim prijateljstvo i ne ugrožavam ga ako baš ne moram i mislim da imam mnogo prijatelja oko sebe (ne onih kao majka ili brat, to se ne ponavlja, ali ono da bi puno uradile za mene, imam ih). Ja sa svojim prijateljima imam otvorenost i povjerenje, to očekujem i od njih i tako funkcionišemo. Da kažem da se nisam razočaravala, slagala bih, ali nije to bilo nešto posebno. Kod mene je pravilo: totalno sam otvorena za prijateljstvo sa svakim, do prvog momenta kad me razočaraš, a tad je priča završena, ali za sva vremena. Dešavalo mi se da me prijateljice, upravo zbog ovoga, podcijene, a onda kad ja stavim veliki X preko nje-ne može sebi da dođe. Meni tada bude samo žao nje kao takve. Al, eto ne mogu se sjetiti da me neko koga sam ja baš smatrala dobrom prijateljicom nešto žestoko razočarao...podnošljivo
Evo sad se sjetih svoje dvije drugarice iz prvog osnovne i dan danas smo u kontaktu, ne živimo u istom gradu, ali se redovno čujemo i svaku priliku iskoristimo za popit kafu zajedno.
_____________________________
...iskrica u oku, toplina u dodiru, sunce u osmijehu..čine da se osjećam sretnom, dušo mamina:)
Odjednom je sve dobilo boje...
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
...uspona i padova...promijenile smo se (da ih danas upoznam vjerovatno se ne bi ni druzile) ali ih ne dam nizasta....znaju me do ludila dovesti, ali opet...uvijek ali uvijek smo tu jedna za drugu...orilo gorilo
). 
Moja vjencana kuma je nekad bila moja najbolja prijateljica ja sam bila spremna sve uciniti za nju a ona za mene
