|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvjek želiš da odustaneš od nagrade?
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više!
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: <<   < Prethodna stranica  55 56 [57] 58 59   Sljedeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   RE: Vaše porođajne priče
16.3.2011 22:59:02   
N_N
IZVORNA PORUKA: m.i.n.a.

..a on,dusa moja,ne place,nista..samo gleda u mene..najljepse crne okice su to...



user posted image user posted image user posted image user posted image  sunce milo!
Krasna priča, čestitam!!

_____________________________

I nogom u guzicu je korak naprijed!

(odgovor članu m.i.n.a.)
Neposredna veza do poruke: 1401
   RE: Vaše porođajne priče
17.3.2011 15:29:14   
m.i.n.a.
Hvala vam...user posted image user posted image user posted image

(odgovor članu N_N)
Neposredna veza do poruke: 1402
   RE: Vaše porođajne priče
8.4.2011 14:31:51   
babina beba
Evo 9-ti dan nakon poroda da i ja pocnem. Prvo VELIKO HVALA dr. Masicu jer da nije njega bilo ne bi se ovako zavrsilo.
8 mjeseci sam trudnocu vodila kod privatnika i od dana kad sam saznala da sam trudna, planirala sam carski, jer mi je prvi porod bio tezak, citala svu literaturu, informisala se i svima govorila da idem na carski. Izbor je odmah pao na Opcu bolnicu kao i s prvim porodom jer od Jezera imam fobiju, a zasto neznam.Moj privatni doktor nije puno mogao uticati na carski u Opcoj, ali na Jezeru jeste ali ja gore nisam htjela ni pod razno. Kad sam usla u 9-ti mjesec odem kod dr. Masica i kazem mu da zelim carski zbog prvog poroda i ne zelim da rizikujem. Nista konkretno nije odgovorio, a ja sam insistirala uporno.Da je rekoa da carski kosta 5000 i vise prihvatila bih jer sam se toliko bojala prirodnog pproda. Zakazao je pregled ponovo za 7 dana i rekao da mi je termin 31 Marta, a po mom privatnom doktoru bio je 4'og Aprila. Izasla sam s pregleda sva razocarana, ali odlucim sacekati sljedeci gdje cu nastaviti da trazim carski. Ali na sljedecem pregledu me dr. Masic ubjedi da nema potrebe vec idemo prirodno i da ce sve biti ok.8 mjeseci planiranja carskog je palo u vodu a samo dva pregleda kod dr. Masica su me ubjedila da cekam prirodni. Odmah a sam pocela da racunam i molim Boga da mi prirodni krene kad je dr. Masic dezurni ali...28'og Marta uradi vaginalni pregled i pita jeli me sta boljelo jer sam 3-4 cm otvorena, a ja nista nisma osjecala sem ponekad grc i to je to. Kaze mi da dodjem ponovo za 3 dana sto je 31 Mart. 30 Marta moja starija curica dobije temperaturu i morala sam da dezuram cijelu noc. Ponekad osjetim bol kao grc ali kontam, nije to to. Probudim muza da on dezura kraj nje, a ja navijem sat u 03 20 da ga zamjenim. U 03 15 osjetim bol i vodu, ustanem i kazem muzu to je to. Odmah je skocio i poceo se oblaciti i ni sam ne zna kako, a ja mu kazem polako nece jos samo je vodenjak pukao.Ode on odmah po sestru mi da bude sa malom, a ja se vratim u krevet kontam pospana sam neka me jos malo nece beba jos. Legnem ali bol se vrati svakih 10 minuta. Ja sidjem, sacekam muza. Kad je dosao on sav u panici a ja nista, mada vidi moje disanje kad bol dodje. Odem istusiram se i krenemo ka bolnici oko 4 sata ujutru. Bol je vec bila na svakih 7 minuta. Ja u autu disem i molim Boga da u bolnici bude bilo ko osim doktora koji me prvi put porodio. Stizemo, odmah me primaju, klistiraju dolazii dr. Nenad onako pospan i pregleda kaze 5'6 otvorena, a ja sok-kad prije. Salju me u sobu a bol vec na 5 minuta. Od 6 sati je pocela na oko 2 minute, a ubrzo i svaki minut. Ja disem li disem. Dolazi doktor i babica prije smjene pregledaju u kazu 7'8 cm otvorena. U 8 smjena i dr. Drljevic dolazi i babica Binasa pregledaju,  a mene vec boli i nagon za guranje. Ja iz kreveta da setam jer lakse mi, ali babica neda. Nadodje bol, ja disem, vristim i opet tisina. Dolazi vizita oko mene i doktor, babica, pedijatar, studenti, mladi ginekolozi. Ja tiskam jer osjetim i usput pustim glas, a visita gleda sta se desava. Vidim dr. Masica i odmah mi lakse, klimne glavom i ode s vizitom. Ostaje babica Binasa, divna zena, i ja iz kreveta da hodam,  a ona me nazad u krevet. Kaze idemo u salu za 5 min, doktor Drljevic rece ma kakvi nije ovo jos za poroda, a ja reko pa dogovorite se. Rece doktor da me pusti da setam,  a ona neda za dobro bebe. Donesose infuziju, ali nisu je ukljucili jer sam odmah iscupala i krenuli smo u salu. Zovnu mi muza da udje. Ja na stolu, a oko mene njih 10. Dodje i dr. Masic, malo babica dole, doktori po stomaku i pile malo izadje u 10 45 Imala je ruku uy glavu pa je malo teze bilo, ali sve je ok hvala Bogu. Uzese je i odnesose na sto, a ja odmah sto ne place, koliko je teska, a oni me gledaju i kazu ne zuri bona. Donesose je na prsa, ona gleda, poljubim je i opet je uzese.  Uzese maticne celije i pocese siti me sto je bilo gore od samog poroda i ako su mi dali inekciju. Sio me neki mladi ginekolog, odnosno goblen vezao dole, uzas jos boli. Donijeli je nakon tri sata i od tada se ne odvajamo. Starija seka je malo ljubomorna ali ok podnosi. Izasli smo odmah nakon 24 sata kuci. Doktor Masic je dolazio par puta da vidi kako sam, i ako sam ga na porodu dobro ogrebala i bicu mu zahvalna do groba jer me ubjedio da cekam prirodni porod i hvala Bogu i njemu sve je ok proslo i nekako mi brzo proslo.
Eto nabrzaka Vam isprica jer moram dok se mrvica nije probudila. Svim buducim mamam zelim porod brz i lagan kao moj i zdravu i veselu bebicu!

(odgovor članu m.i.n.a.)
Neposredna veza do poruke: 1403
   RE: Vaše porođajne priče
8.4.2011 15:03:11   
M kao Mama
Divno, prosto sam se raznježila,pogotovojer je i Mene dr. Mašić prodio, jer je i moja princeza došla u 10.45 iprvo što je vidjela bilo je punnnnoooooooo studenata i dr. Mašić.

(odgovor članu babina beba)
Neposredna veza do poruke: 1404
   RE: Vaše porođajne priče
10.4.2011 11:41:43   
Medi_87
E da i ja krenem sa svojom porođajnom pričom, ali ja moram od početka, baš od početka :-)
Dugo je trajala borba mog muža i mene da dobijemo našu malenu mrvicu, sunce moje malo. Nekom možda malo, ali nešto više od tri godine za mene su bile vječnost. Prva godina i nije bila nešto opterećujuća ni za jedno. Mislila sam sve je ok, ma doći će kad bude propisano. Ali nakon što su prolazili dani, mjeseci mene je sve više hvatala panika, nervoza, iščekivanje da vještica ne dođe, tuga i suze u očima kad vidim trudnu ženu, još veća tuga kad me upitaju ono poznato : Ima li šta novo, a meni oči pune suza.
Nakon te famozne godine krenem u poznate akcije praćenja plodnih dana, čak i u kalendar bilježila sve i svašta, praćenje ovulacije one poznate trakice, čajeva milion, ma bilion, šta god ko kaže uzimala. I od prošle godine krenem raditi pretrage za sterilitet, vidim kucnulo, uvjerena da nešto nije uredu hajd da probam i sa tim, jer ne želim čekati puno, izgubiću dragocjeno vrijeme.
Tokom tih pretraga ustanove mi da imam neku bakteriju koja je opasna i moram piti antibiotike, i hajd rekoh otići cu ja drugi dan kod dr da mi propiše.
Međutim u međuvremenu se nešto iskomplikovalo, to odložim, a pazila na svaku vješticu kad ce doći u bobu.
I nakon 6 dana kašnjenja, mada to nije bilo prvi put  (znala je i po 15 dana kasniti, ali ništa ), ponadam se ja hajd rekoh čekat ću jutro da radim test.
I konačno je svanulo to moje jutro, hoće moj muž da provjeri, tresu se ruke i njemu i meni hajd što njemu on stavlja test al što meni, i u tome upade trakica za test skroz u čašicu, ja sva nervozna eto rekoh nije uredu, sreća pa imamo drugi ja ću ovaj. On izvadi onaj test kaže ma jok evo dvije crte, DVIJEEEEEEEEEEE. Ja i plačem i smijem se, on me ljubi, grli, uguši me.
A ja mislim nije valjda lažna nada, moram ja ponovo uraditi, kad i drugi test isto dvije. Srce puno, preradosna.
Uputim se doktorici ponesem i nalaz od ranije za onu baju i testove naravno.
Prvo na uzv i mala tačkica je tu, od ushićenja i ne čujem je šta priča, blejim u onaj ekran ko tele u šarena vrata, ali onda me prekide bolna rečenica-zbog  ove bakterije postoji rizik od spontanog, dah mi je stao, znala sam ja da moja radost ne može biti potpuna. Dobijem terapiju tonu nekih dodatnih recepata, i pravac kući pridržavala se strogo ništa radila nisam. Nisam htjela ni željela, samo da moja mrvica ostane u maminoj pupi i da ga rodim živog i zrdavog.
Hvala Bogu trudnoća je protekla uredno, zadnjih par dana ctg nije bio uredu pa me i to brinulo, hem termin prošao hem ja nervozna. Dan prije poroda počeo me boluckati stomak, onako pomalo, ali navečer pogotovo iza 22 počeli jači bolovi, kaže muž ma lezi neće to još sutra ujutro ćemo ionako na pregled, pokušaj odspavati, ma kakvi nema šanse.
Mene boli, pusti razmake mene boli konstantno.
Pravac Jezero, gore milion procedura pa čekaj pa me uzeli ispitivati, ma ja mislim samo me porodite više ja ne mogu da izdržim od boli, priključe ctg hem uredu hem nije, ja uplašena, tek u pola 4 ujutro prebace me u salu za porođaje, a bol ne prestaje. Svako malo eto ih da provjere koliko sam odškrinuta a ja mislim samo da mi se poroditi. Gledam pola 9 na satu a još se nisma porodila ulazi dr Goran u salu, tacnije zovu ga jer su počeli padati otkucaju srca mog bebana, on provjerava 8 prstiju otvorena. Kontam još malo će i eto ga. Ali malo sutra, neki tup bol s lijeve strane me počeo hvatati, čujem ctg pišti, nešto opet nije uredu. Doktor govori okrenula se beba na lijevu stranu srce pritisnuto, povukla se prema gore. Pokušaćemo okrenuti bebu. A ja već znam šta to znači!!!
Krene jedan doktor, ne ide, onda drugi a meni duša hoće da izađe. Do tada sam koliko toliko trpila bolove, ali ovo je bilo neizdržljvo. Jecam ja.
Počinju padati otkucaji opet, moj pritisak pada, gubim se, stavljaju mi valjda kisik na usta i samo čujem hitno na sekciju mičite ženu sa stola ( nemam pojma koju ženu, tek kasnije sam saznala da je ta žena trebala tad da se porodi jer je bila na komisiji i zakazan joj termin i taman je stavili na sto i odmah je makli).
Ja sam bila taj hitan slučaj...
Ostalo se logično i ne sjećam, uspavali su me.
Kad sam se probudila ko u bunilu sam bila, sto puta sam sestru pitala kako mi je beba, da provjeri je li živ je li sve uredu, ja plačem jer ne mogu da ga vidim.
A napolju moja sestra i muž u iščekivanju, tresu se od straha jer im je dr koji mi je vodio trudnoću ali me nije porodio rekao onako šturo morala je na hitni carski zbog otkucaja srca. Kaže mi sestra na intenzivnoj hajde nasmiji se poslala ti seka aparat da te uslikam da bude sigurna da si dobro. Suze ko fildžani.
Jedva sam čekala naredni dan da vdiim svog Bubana, odužilo se. Kad su mi ga donijeli moje suze nisu stajale gledam u njega njegove plave oke, njemu ništa nije jasno ali GLEDA ME.
Kontam ja zna sigurno da sam mu mama, uzmem ga ljubim gledam njegove oke, zamolim sestru da ga razmota da mu vidim ruke, noge, prstiće moje malene, ljubim ga cijelog i ne prestajem plakati a ujedno zahvaljujem dragom Bogu što mi je podari maleno biće, moje sunce život, sve na svijetu i što mi ga je ostavio u životu. Dani evo prolaze a ja i dalje Njemu zahvaljujem na ovom daru, gledam svog Bubu i ljubim ga milion puta na dan, a on i dalje gleda okicama svojim svoju mamu i sad mu je malo jasno zašto mama cmizdri:-)

(odgovor članu M kao Mama)
Neposredna veza do poruke: 1405
   RE: Vaše porođajne priče
10.4.2011 12:03:18   
rerica
Medi 87 bas si me pravo user posted image user posted image user posted image ,predivno.....

_____________________________

moja cura stigla majki svojoj <3

(odgovor članu Medi_87)
Neposredna veza do poruke: 1406
   RE: Vaše porođajne priče
10.4.2011 12:37:24   
jasmin
Medi_draga,stvarno dirljiva prica,cestitam jos jednom,uzivala sam citajuci.Koliko samo zrtve podnese zena,to hrabro bice,koliko je samo u stanju podnijeti boli da u narucje uzme to malo djetesce,cak i dok osjeca bol nakon operacije,na njenom licu je osmijeh i neopisiva sreca dok gleda plod svoga srca.

_____________________________

”A robovi Milostivog su oni koji po zemlji mirno hodaju, a kada ih bestidnici oslove; odgovaraju: - Mir vama”!

Cvijete...šta od tebe miriše ljepše?- Dijete!

2007, 2008 ( dva puta moje sve )

(odgovor članu rerica)
Neposredna veza do poruke: 1407
   RE: Vaše porođajne priče
10.4.2011 16:06:55   
lejla80
Kako divne porođajne priče..sva sam se naježila. Bravo za sve mamiceuser posted image



_____________________________

2011.
2016.

(odgovor članu jasmin)
Neposredna veza do poruke: 1408
   RE: Vaše porođajne priče
10.4.2011 21:30:21   
rose

divno medi, skoro si me rasplakala user posted image

_____________________________

13.11.2010. u 04.35, docekali nasu princezu, nas ponos i srecu najvecu :)))

18.08.2015. u 21:53 docekali nasu princezu br 2, garavu malu lavicu :))

(odgovor članu Medi_87)
Neposredna veza do poruke: 1409
   RE: Vaše porođajne priče
15.4.2011 13:11:41   
vjestica
Ipak sam odlučila da i ja napišem svoju porođajnu priču.
Trudnicama koje očekuju porod ne bih preporčila da je čitaju user posted image .
Mene su pokušavali tokom trudnoće prepasti raznim horor pričama sa poroda, ali ja se nisam na to obazirala. Dobro sam zapamtila što je jedna draga trudlica riba78 napisala - da je nama zatrudniti, pa nek nas porađaju kako hoće. I fakat je tako, uopšte mi nije bilo bitno kakav će biti porod, prirodni, carski, samo mi je bilo bitno da sam zatrudnila i kad sam već došla do 9 mjeseca , beba se mora roditi ovako ili onako, samo nek se rodi živa i zdrava.
Što je rekao jedan ljekar - ni u jednoj nije ostalo user posted image
Na sam termin poroda sam došla na pregled, nimalo otvorena, nikakvih naznaka da bi poord mogao krenuti uskoro, ali je prof Godinjka rekao da ipka čegnem u bolnicu , da budem pod redovnom kontrolom, jer je u pitanju sterilitet i inseminacija. I došla sam u bolnicu čekajući porod, bez imalo treme ili straha, samo sa željom da konačno zagrlim svoju toliko dugo čekanu bebu user posted image .
Nakon 3 dana u 10 uveče mi je puko vodenjak. Otišla sam do dežurne sestre i prijavila joj,  ona mi je uradila ctg, sve ok i rekla da bolovi mogu,  ai ne moraju odmah početi. VRatila sam se u sobu i počela rješavati ukrštenicu i nadat se da će uskoro početi bolovi i porod. I negdje okko ponoći i jesu počeli bolovi, opet sam prijavila dežurnoj sestri, koja je rekla da joj se javim ad budu na 5-10 minuta.
Išla sma na psiho-fizičku piripremu, znala sam sve o tehnikama disanja i očekivala sam dada će sad bolovi biti na svakih pola sata i da ću između bolova moći odspavati. Međutim, odmah su bili na svakih 10 minuta, i porilično jaki. Opet sam otišla do sestre da je pitam jeli to normalno da odmah bude tako mali razmak, pa je zovnula dežurnu doktoricu da me pregleda. Bila sam samo 1 cm otvorena, ali me zbog  bolova poslala u pripremu za porod i rekla da će doći stariji doktor da me pregleda. Gore su me sestre klistirale, nekoliko puta radile ctg i ne znma šta mi je od svega toga bilo bolnije - trudovi od otvaranja, koje je jako sporo išlo, klizma ili ležanje na leđima tokom ctg-a. U svemu tome sam se jedva uspjela nasmijati kad se pojavio taj "stariji" doktor, koji je samnom išao u srednju školu user posted image . Pitala sam se koliko sam ja onda stara prvorotka, ako za njega kažu da je stariji doktor user posted image . Bolovi su već bili toliko ublizu i toliko jaki, da nisam mogla ni pratiti koliko su česti bili. Kolega iz srednje škole mi je dao injekciju apaurina da grlić malo popusti, jer se jako sporo otvarao, a imala sam kratke razmake u kontrakcijama. ja sam već počela da gubim snagu, morala sam hodati, predisavati, a od apaurina mi se ljuljalo dok sam hodala. Ujutro u 8 je došla druga smjena, ja sam bila tek 3 cm otvorena, a bolovi su bili intenzivni, sa malim pauzama. Već sam gubila snagu da pravilno predišem bol. Sestra mi je počela objašnjavati da trebam predisati bol i da trebam hodati da se brže otvorim, a ja sam govorila ja ne mogu više. Znala sam kako trebam predisatri, ali nisam imala snage, nisma se mogla namjestiti, ni sjest, ni leći, ni hodati. Već je postajala agonija kad me stave da ležim da urade ctg. Dali su mi još jednu injekciju apaurina da popusti malo grlić. nakon nekih 12 sati bolova sam bila dovoljno otvorena da me odvedu u salu i uključe mi drip. Rekli su mi da će me sad više boliti, ali će ići brže. Ja sam izbezumljeno pomislila zar može više boliti nego sada. Jer tada sam već pomišljala kako ja ovo ne mogu izdržati, kako nisu lagale žene sa svojim horor pričama o porodima, kako sam trebala  poslušati onog ljekara koji mi je savjetovao carski user posted image . Bolovi nisu bili ništa jači ni prije ni poslije dripa, sve je jednako jako bilo, na skali bola najveća ocjena. Čak nisam osjetila razliku ni kad je počeo izgon, što se tiče bolova. Govorili su mi da tiskam, i jesam nekoliko puta, ali nisam imala dovoljno snage, nakon 14 sati intenzivnih bolova. Recnuli su me i to sam itekako osjetila i pomislila kako lažu da pored onih bolova ne osjetiš epiziotomiju. Ne znam ni koliko sam puta tiskala, ali nisam imala snage, u jendom momentu mi je ljekar nalegao na stomak, babica povukla i beba je izašla. Obrisali su je, prerezali pupčanu vrpcu i stavili mi je na grudi user posted image user posted image . Gledala sam svoje čudo, napokon sam dočekala da zaglim svoje dijete i vrijedilo je svakog bola, svake suze i molim Boga da svaka trudilica dočeka da zagrli svoje dijete, jer onda sve ono što je prije bilo, postaje nevažno.


_____________________________

Neplodnost je nasljedna. Ako Vaši roditelji nisu imali djece, najvjerovatnije ih ni Vi nećete imati.

(odgovor članu rose)
Neposredna veza do poruke: 1410
   RE: Vaše porođajne priče
15.4.2011 16:09:59   
taurus
user posted image user posted image user posted image user posted image vještice,  priča je super
koliko god da boli ispalti se za samo jedan pogled onih malih okica user posted image
a pogotovo nakon svega što si prošla dok si zatrudnila
uživajte zajednouser posted image

(odgovor članu vjestica)
Neposredna veza do poruke: 1411
   RE: Vaše porođajne priče
2.5.2011 16:00:47   
Cickolini
Termin mi je bio 26.01.2011. U toku trudnoce moja beica je imala neravnomjerne otkucaje srca i zastoj u razvoju 33 sedmici, ali sve se stabilizovalo i cekali smo termin :)

U nedelju 23.01.2011. smo MM, sveki i ja radili nas novi stancic ... pripremali baby sobu. Sjecam se kad je MM kaci sliku da sam mu rekla "Nemoj slucajno da bude kriva inace cu ti se uzinat poroditi veceras". To sam mu govorila jer je on bio toliko uplasen zbog skorog porodjaja. Nas novi stancic nije bio gotov i on je to sve odlagao i mislio je ako se moze prenjeti dvije sedmice da ce to tad i da bude, nikako prije.

Dosli smo ko sveki i ja sam pocela osjecati kako mi se stomak zgrci pa opusti (vise kao tvrd stomak bez bolova).S ozirom da bolova nije bilo sjedili smo za laptopom i pricali s mojom mamom, a ja sam gledala neprimjetno u sat. Primjetila sam da je to u pravilnim vremenskim razmacima svakih 7 minuta. Odjednom sam pocela osjecati i kao malu bol, nelagodu. Rekla sam muzu, ali nismo mislili da je nesto ozbiljno, vise smo se smijali. Ja sam govorila jesam li ti rekla da cu se poroditi, a on meni samo probaj nisam jos stepenice ofarbao ...
Otisla sam u wc i primjetila krv na gacicama. E tad me malo uhvatila panika. Sta ako je krenulo??? Rekla sam muzu da nazove bolnicu i da im objasni moj slucaj jer sam se morala poroditi u bolnici iako je u Holandiji obicaj da se zene kuci poradjaju.
U bolnici su rekla da dodjem da uradim ctg i UZ. S obzirom da sam isla svako drugi dan na ctg nismo tome pridavali veliku paznju. Oko 23h krenuli smo u bolnicu veoma nervozni. MM je govorio da ne nosim stvari jer nema sanse da cu se porodit. Toliko mi je isao na zivce hehe Panicio je od moguceg porodjaja, a nije htio to priznati.

Kad smo stigli u bonicu prikljucili su me na ctg ... s obzirom da sam vec i sama postala strucnjak za isti vidjela sam da su otkucaji iznad 160 i da ne spadaju. Svaki put kad se meni stvrdne stomak oni opadnu pa se vrati. Na monitoru se nisu vidjele kontrakcije. Nakon sto su pogledali ctg sestra mi je rekla da prelazim u porodjajnu sobu jer beba reaguje na tvrd stomak i moraju me pratiti. Ukoliko porod ne krene do ujutro prikljucit ce me na indukciju. Pregledali su me i ginekoploski i utvrdili da sam otvorena 1 cm. MM je bio van sebe od uzbudjenja. Samo je oblijetao oko mene i pitao sta ces da jedes, sta ces da pijes i tako u krug. Mene je vec trema uhvatila pa sam se pocela malo i tresti. On i sveki su otisli po moj kofer i po pizzu i colu (to sam narucila hahah). Stavili su me u porodjajnu sobu. S obzirom da svako ima zasebnu porodjajnu sobu ukljucili su mi muziku i tv, donjeli jos jedan krevet za MM i prikljucili me na ctg. Vec sam pocela osjecati bolove u ledjima. Sjecam se kako su se set_re smjenjivale i sve su bile i vise nego ljubazne. Pitala me je jedna sestra dok je ispunjavala formular imam li nekih zelja za porod, a ja sam rekla da bih voljela da se beba rodi 25.01. jer smo i ja i MM 25 rodjeni. To je bilo tako glupo, ali valjda izgubljena onako to mi je palo na pamet. I sad se tome smijemo.  Vec je bio 1 sat, ja sam cekala muzica kad su dosli i rekli da mi moraju odmah ukljuciti indukciju jer se boje da beba nece izdrzati do ujutro. Tad sam se pocela tresti od treme, adrenalina, straha ... Nazvala sam muza on je vec bio na putu prema bolnici. Dok je on dosao ukljucili su mi indukciju. Nakon samo 10 minuta su dosli i rekli da mi moraju probiti vodenjak da ubrzaju sve. Probijanje vodenjaka je bilo posebno iskustvo. Tri doktora su se izredala dok su uspjeli isti da probiju. Kad su probili vodenjak osjetila sam kako me oblijeva topla tekucina. U tom je stigao MM. Nista ni od moje pizze ni cole hehe Uzbudjenje je raslo, a ja sam se tresla. Primjetila sam da su izveli MM napolje. Onda su zajedno dosli i rekli su mi da moram na hitan carski rez jer se beba pokakila u vodu. Ne znaju koliko dugo je vec u toj vodi i moraju hitno da reaguju. Sve sam ocekivala osim toga. Bila sam ubjedjena da cu prirodno roditi svoju bebicu, a sad ovo. Bojala sam se da nismo zaksnili, da se bebica vec nagutala vode ... toliko crnih misli mi je prolazilo kroz glavu da sam se na momente gubila.
Oko 02.30h usla je sestra i pitala me koju cu anesteziju. Istog momenta sam se odlucila za epiduralnu. Nisam zeljela da prespavam dolazak moje bebice. Strah za bebu, strah od operacije i strah od epiduralne su ucinili da sam bukvalano pocela odskakati od stola koliko sam se tresla. Doktorica me je bezbroj puta pitala jesam li sigurna da cu epidurlanu jer CR nije planiran pa sam previse uzbudjena. Ostala sam pri svojoj odluci. Nisam mogla, a ni zeljala propustiti dolazak svoje duse na svijet. Veliku podrsku mi je pruzio muz koji je non stop bio pored mene uvjeravajuci me kako ce sve biti dobro i kako je ponosan sto sam tako hrabra. U sebi sam razmisljala da ja nisam uopste hrabra.
Odveli su me u operacionu salu ... kako mi je samo bilo hladno .... MM su dozvolili da bude uz mene i u toku operacije. Epiduralnu anesteziju nisam ni osjetial. Vjerujte da vise boli vadjenje krvi. Legla sam na sto i sjecam se da mi je jako tesko bilo da lezim na tako ravnom zbog stomaka. Sve su uzurbano pripremali, a ja sam samo mislila kako niko od nih nije spreman kako je ovo svima iznenada i bojala sam se za svoju bebicu. Govorila sam muzu da im kaze da ja osjetim noge i da me ne rezu dok ih osjetim. Dok sam ja to govorila oni su vec vadili moju bebicu, a ja nisam znala. Tokom operacije sam osjecala kao da mi srce cupaju iz grudi. Bojala sam se ishoda.

Cula sam doktoricu kako kaze uskoro i nakon toga plac svoje bebice. Mojoj sreci nije bilo kraja. MM su odmah zalile suze. U 03.05h na svijet je stigla moja princeza, mo dio duse i tijela. Dali su mi bebicu da je osjetim i odmah su je uzeli da je pregledaju. MM je otisao s njima, a ja sam ostala u neizvjesnosti. Sjecam se da je jedan od aistenata pitao sta je, a drugi je odgovorio djecak. U meni sto pitanja ... pa rekli su mi da je curica. Nisam ni gledala sta je kad su mi je dali. Sve mi je rozo haha Odmah sam mislila ma sta god da je samo da mi bude moja bebica ziva i zdrava. Usao je MM uplakan od srece i rekao mi da je bebica dobro i da on ide s njom pa ce doci na intezivnu gdje ce me prebaciti. Sjecam se da mi je vrijeme na intezivnoj bilo predugo. Ja sama ... sve oko mene aparati. U tom trenutku je usao MM i moja bebica. Kako mi je samo moja curica bila lijepa ... ma savrsena. Zagrlili smo se i plakali zajedno od srece, uzbudjenja, ljubavi.... Nije se nagutala vode, bila je duga 51 cm i teska 2755 gr. Malo mrsava za svoju tezinu. Prebacili su nas u sobicu, ali bebica je bila u inkubatoru, ali pored mog kreveta. Nakon dva sata dosli su i odveli je na djecije odjeljenje jer joj je krv bila gusta, niska glukoza i premrsava. Tih 7 dana je bilo najgorih u mom zivotu, ali na srecu to je iza nas. Danas je moja Daania velika bebica koja svojoj mami mami osmjeh na lice i u najtezim trenucima.


< Poruku je uredio Cickolini -- 2.5.2011 16:02:51 >


_____________________________

Mamina djevojcica - 24. januar 2011
Mamin djecak - 07. decembar 2012

(odgovor članu taurus)
Neposredna veza do poruke: 1412
   RE: Vaše porođajne priče
2.5.2011 20:17:29   
rose
divno cickolini...porod uglavnom uvijek ima nekih nepredvidjenih stvari...dobro je da je sve dobro zavrsilo, da vam je ona ziva, zdrava i da ste sretni user posted image user posted image

_____________________________

13.11.2010. u 04.35, docekali nasu princezu, nas ponos i srecu najvecu :)))

18.08.2015. u 21:53 docekali nasu princezu br 2, garavu malu lavicu :))

(odgovor članu Cickolini)
Neposredna veza do poruke: 1413
   RE: Vaše porođajne priče
2.5.2011 20:39:33   
Super Beba
Čitam ove priče i stvarno sve divne i posebne na svoj način user posted image ....Moja priča je duga, pa mi se nešto ne da pisati :) Bitno je da je bebač došao zdrav i prav na ovaj svijet (4250 g i 56 cm) :) Mada nikad neću zaboraviti momenat kad ga je uzela babica, a njemu pupčana oko vrata (3x), on siv, ali plače...prvo pitanje mi je bilo - je li sve uredu!? Ali hB plakao je, pa me je to umirilo i sve je bilo OK...Ali u tom trenutku svi moji bolovi su bili nebitni, bio je bitan samo on, moj mali momak, mamin bebač :) A bebač svaki dan sve veći i veći user posted image - svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo user posted image

< Poruku je uredio Super Beba -- 2.5.2011 20:40:07 >


_____________________________

Bolje živjeti 100 godina kao milioner, nego 7 dana u bijedi.

(odgovor članu rose)
Neposredna veza do poruke: 1414
   RE: Vaše porođajne priče
2.5.2011 20:59:36   
lejla80
Cickolini super priča...ah svaki put kad pročitam neku..ožive sjećanja o porodu...

_____________________________

2011.
2016.

(odgovor članu Super Beba)
Neposredna veza do poruke: 1415
   RE: Vaše porođajne priče
2.5.2011 22:12:40   
Cickolini
Hvala Rose i Lejla ... dok sam bila trudna prolila sam more suza citajuci porodjajne price :)

Napisat cu jos svoju pricu o dojenju. To mi je zaista zelja. Samo da odvojim vremena. jer sam tako sretna sto sam istrajala u dojenju poslije CR i sto mi je D tako brzo ozdravila zbog mog mlijeka.


< Poruku je uredio Cickolini -- 2.5.2011 22:14:18 >


_____________________________

Mamina djevojcica - 24. januar 2011
Mamin djecak - 07. decembar 2012

(odgovor članu lejla80)
Neposredna veza do poruke: 1416
   RE: Vaše porođajne priče
3.5.2011 0:50:12   
Selma.A.M
 
IZVORNA PORUKA: Cickolini

Hvala Rose i Lejla ... dok sam bila trudna prolila sam more suza citajuci porodjajne price :)

Napisat cu jos svoju pricu o dojenju. To mi je zaista zelja. Samo da odvojim vremena. jer sam tako sretna sto sam istrajala u dojenju poslije CR i sto mi je D tako brzo ozdravila zbog mog mlijeka.



Eh jedva čekam mene bi baš ova zanimala user posted image
I prvog malca sam dojila dugo ali je porođaj bio prirodan,ali sada me čeka aBd CR pa me baš strah jer bi voljela da dojim a kažu da ide malo teže poslije sekcije....
Pa čim ugrabiš vremena ti napiši,valjda priča bude gotova do juna-jula user posted image

(odgovor članu Cickolini)
Neposredna veza do poruke: 1417
   RE: Vaše porođajne priče
10.5.2011 13:03:57   
tukica
Eh evo da ugrabim da i ja napisem svoju porodjajnu pricu...
Dakle, sve do termina, mislila sam da cu se prirodno poroditi... bebica je bila okrenuta prema dole, sve je bilo super, samo termin poroda je prosao, a ja se nisam uopste otvarala i nakon 2-3 ginekoloska pregleda (koja su bila jaaaako bolna i neugodna), moj dr.me je poslao na komisiju i ustanovilo se da sam preuska da bi beba prosla, te mi je bio zakazan carski rez. Par dana prije operacije morala sam uraditi krvnu sliku, urin, otici kod interniste i Morala sam leci dan ranije na patologiju radi pripreme. bila sam sva izgubljena, pogotovo kad sam vidjela da su gore zenice sve opustene kao da su kuci, vecina je dugo lezala jer je cuvala trudnocu i sl. Taj dan su uslijedile pripreme prije poroda... Prvo ctg vise puta dnevno, onda boca u stomak koja ne boli, nego malo pecka, pa klistiranje koje je bilo vise nego smijesno - klistiranje ide u jednoj prostoriji, pa onda trcis do svog wc-a, a ja sam trcala i valjala se od smijeha, a ruke su mi bile na guzi da se ne ukakim na putu do odredista ;), onda ide razgovor sa anesteziologom gdje sam odlucila da umjesto totalne anestezije uzmem spinalnu jer su mi rekli ako se prepadnem, mogu uvijek izabrati onu prvu, tj. totalnu anesteziju. Citavu noc nisam bas najbolje prespavala jer sam bila jako uzbudjena, sto zbog operacije, sto zbog cinjenice da cu konacno ugledati moju malu curicu iz tibe ;) Ujutro je nas par koje smo bile predvidjene za operaciju moralo otici kod interniste jer nismo otisle ranije iako smo morale i par sestara nas je jako iznapadalo i prijetilo da nas niko nece htjeti operisati (to me je max.izivciralo) i nakon svega toga, sve smo obukle neke njihove ruzne spavacice i otisle u neku uzasnu prostoriju koja je kao cekanona, jedna ode, nakon par minuta cuje se beba, pa onda druga ode i sl. Zaboravih napomenuti da dan prije nista nismo ni jele ni pile jer nismo smjele, pa smo pred samu operaciju dobile infuziju. Nakon toga, dosao je cas, mene odvode do sale, sretnem svog dr.koji se sali na moj racun, ja sva ukakljena od straha ;))) govore mi sestre da je moja mama zvala vec par puta i da je dosadna postala;))) sama operaciona sala mi je izgledala kao diskoteka, u nekim cudnim svjetlima, reflektorima, bojama, ili sam ja bila vec dopingovana necim, pa mi je sve to tako izgledalo... Uveli su mi kateter - bljak osjecaj, i onda je dosao red na bocu u kicmu... Nazalost, morali su me bosti par puta jer mi je kicma malo iskrivljena, pa nikako nisu mogli potrefiti pravo mjesto i bila sam se bas prepala jer sam mislila da cu invalid na kraju ostati koliko mi oko kicme cackaju... bolilo je, ali ne toliko puno, izdrzljivo je bilo, mada je mene bio preplavio strah sta se desava. Konacno, iz 5.puta su potrefili i noge su mi pocele trnuti...Legla sam i cekala... Svi su bili jako fini i ljubazni, super su se ponasali... Sve je bilo opusteno, pa je i meni bilo lakse... Hvala Bogu, niko nista nije pricao za vrijeme operacije, pa i nisam imala osjecaj da se ista desava, sve do vadjenja moje bebice iz stomaka. to je bio jaaaako cudan osjecaj, ne boli, ali kao da vam neko po stomaku ceprka, slicno kao kad vam zub vade, ne boli, ali osjetite odvajanje zuba... e ovo je slicno tome... nakon par minuta, izvadili su je i cula sam malo kako place, a onda su mi je stavili na prsa, a prvi komentar svima je bio: kako je cista beba ;))) ona me je cudno gledala, a ja sam sokirana bila, pa su mi rekli da je poljubim i odnijeli je... nakon toga brzo su me zavrsili, anesteziolog je sve vrijeme bio uz mene - divna neka zena, pricala je sa mnom, davala mi kisik, i sve se nekako u tren oka zavrsilo...Ja sam bila sretna jer sam dobila svoju bebicu,a da se nista nismo napatile ni ona ni ja ;))) porod za pozeliti... nakon toga, odveli su nas u intenzivnu njegu i tu lezite nepomicno par sati, sa infuzijom, pijete samo caj, a onda vas sestre polako podizu na noge... ja sam bila u sobi sa jos dvije zene i super su bile, bas smo se ismijale, iako je na kraju patnja ziva bila doci sebi i ustati se na noge... rana je bolila, ali ne toliko koliko samo skupljanje maternice... Kao kad trebate dobiti, pa oni najjaci bolovi. Nakon 24 sata vas salju u prostorije gdje su i druge zene sa bebama i tu je procedura uzasna jer morate cekati da se isprazni krevet, pa da neko dodje po vas...Ja sam se ziva nacekalai bas izivcirala jer sam stajala, a rana me je jako boljela... Nakon toga, poslali su me na taj odjel i uskoro mi donijeli moj smotuljak koji je bio isti ja ;))) Od svega navedenog, meni je najgori bio boravak nakon poroda jer ste sami sa bebom stalno, primate infuziju, a morate se podici i podojiti bebu svako malo i umirit je, bez obzira dali rana boli ili ne, jos su mene stavili u sobu sa cigankom... uzas zivi... i tako 5 dana... ja sam svih 5 dana proplakala jer mi je falio moj muz i moja rodbina (kada vas obilaze, mogu vas samo kroz staklo gledati), nisam bila ispavana jer su na tom odjelu sve bebe sa svojim mamama i zamislite navece kada sve bebe pocnu plakati, a vi taman uspavali svoju... Jos ne smijete nista jesti, osim keksa i soka, a infuziju stalno primate da bi imali snage i mlijeka... Jos je moja bebica dobila zuticu 4.dan, pa smo je morali kvarcati i sreca da je sve proslo ok, bilirubin se smanjio te smo, hvala Bogu, nakon  5 dana dosli kuci i otad uzivamo i navikavamo se na ovo nase pile malo... 
Dakle, moj porod je bio za pozeliti, ali ostanak u bolnici je bio uzasan... Ali sve je vrijedno ove male dusice koja sada lala ;)))
I da napomenem, valjda sam osnazila u bolnici kada sam morala dojiti i brinuti se za bebu sa tom ranom, pa kad sam dosla kuci, bila sam k'o nova...Dakle, rana me je bolila prvih 5 dana i otada hvala Bogu, nista ;)))))))))))))) a o dojenju nekom drugom prilikom...user posted image user posted image user posted image

(odgovor članu Selma.A.M)
Neposredna veza do poruke: 1418
   RE: Vaše porođajne priče
10.5.2011 15:51:41   
m.i.n.a.
user posted image user posted image Prelijepo tukice...i samnom je u sobi bila ciganka koja nije imala ni papuce svoje a kako je mrak bio u sobi kad sam dosla nisam ni skontala pa joj ja ponudila svoje..:))sreca pa je na svoju odgovornost potpisala da izadje isti dan:))

(odgovor članu tukica)
Neposredna veza do poruke: 1419
   RE: Vaše porođajne priče
10.5.2011 16:04:08   
Cickolini
Tutkice prelijepa prica ... mada mi je bas zao sto si se napatila u bolnici. Ja sam u NL, a ovdje je to skorz drugacije rijeseno. Ja nisam smjela da jedem samo 2 sata pred operaciju. Nisam nikakvu inekciju u stomak dobila. Odmah sam poslije operacije jela pizzu (koju nisam pojela prije hahah cekala me) i primala sam infuziju 24h. Tusirala sam se bez tufera odmah sutra dan, a u sobi je zvonce da pozvonis kad trebas da ti idgnu bebu ili hoces bilo sta.
Mislila sam da su sredili malo stvari kako su preselili na Jezero, ali izgleda da nisu. Ma mogu oni kliniku promjeniti, ali ne mogu ljude. Nemaju osnovne kodekse ponasanja.

_____________________________

Mamina djevojcica - 24. januar 2011
Mamin djecak - 07. decembar 2012

(odgovor članu m.i.n.a.)
Neposredna veza do poruke: 1420
   RE: Vaše porođajne priče
10.5.2011 16:28:26   
škorpija
Vještice pa tvoja mi je priča super, pa nije baš horor kad je pročitašuser posted image , il tit to nisi dovoljno slikovito napisala, znam da su bili i moji jaki i da sma mislila da se to ne može više izdržati, ali sad se ne mogu da sjetim da me ubiješ kakavi su biliuser posted image

_____________________________

Ajdin 22.4.2009. - čojkić :-))))

Alina 20. 2. 2016 - maća :)

(odgovor članu Cickolini)
Neposredna veza do poruke: 1421
   RE: Vaše porođajne priče
10.5.2011 16:41:55   
tukica
Ma ciganka je bila za ubiti se... ni ova moja nije nista imala sa sobom, a stalno se slikala mobitelom ?! boze sacuvaj... kad sam drugima pricala, njima bilo smijesno, e meni nije ;))) a sto se tice jezera, fino su oni to gore namjestili, cisto je, krasno, ali ne znam samo kako ocekuju da zena ne poludi tih par dana gore kad pored rane, mora sama podici bebu svaki put kad zaplace... a hrana je fuj... i ne mogu da vjerujem da su televizore stavili u hodnike gdje ih niko i ne gleda, a u sobama nema nista... ja sam stvarno patila i kad sam dosla kuci, jos sam danima plakala misleci da me je uhvatila postporodjajna depresija... ali ustvari me je ubila u pojam samoca u porodilistu, te briga oko bebe... porodila bih se uvijek ovako, ali ostanak u bolnici je horor...

(odgovor članu škorpija)
Neposredna veza do poruke: 1422
   RE: Vaše porođajne priče
10.5.2011 16:44:32   
škorpija
ali ustvari me je ubila u pojam samoca u porodilistu, te briga oko bebe... porodila bih se uvijek ovako, ali ostanak u bolnici je horor...


OVO je navjeći problem naših porodilišta, u državnoj je malo bolje, ali sve je to u pet deka

_____________________________

Ajdin 22.4.2009. - čojkić :-))))

Alina 20. 2. 2016 - maća :)

(odgovor članu tukica)
Neposredna veza do poruke: 1423
   RE: Vaše porođajne priče
10.5.2011 17:25:46   
tukica
Isto kao da imas sugu, pa ti ne daju da ikoga vidis, tj. posjete su preko stakla i sta je to, 2 minuta dnevno... niko ne smije uci ni izaci... najgori mi je bio komentar jednog pedijatra kada me je vidio da placem: sta ti fali ovdje, super ti je, nista ne radis, beba je sa tobom, divota... doslo mi je da ga posaljem u tri lijepe i predlozim da i on sa nama bude 24 sata dnevno i nista ne radi, pa bi ga pitala bi li poludio... 

(odgovor članu škorpija)
Neposredna veza do poruke: 1424
   RE: Vaše porođajne priče
1.6.2011 22:58:21   
Nellica
Pitam se odakle da počnem moju porođajnu priču, dali od godišnjeg odmora u kojem smo suprug i ja uživali po prvi puta u morskim čarolijama sa našom osmomjesečnom djevojčicom i šokom koji je za mene nastao u trenutku spoznaje kada sam opijena zasluženim odmorom i uljuljkana u sreći sa svojom malom obitelji spoznala da ispod mog srca kuca još jedno malo srdašce. Bože, kakav šok i nevjerica…
Ili da zaboravim na taj prvi dio i vratim se na moment moje odluke da se moje i drugo dijete treba roditi u istom rodilištu gdje je 17 mjeseci ranije rođena naša prva djevojčica.
Pa da počnem. U 15-om tjednu sam saznala da ću roditi još jednu djevojčicu i odmah sam joj dala ime Sofija. Trudnoća je prošla onako školski cijelo vrijeme je sve bilo kako treba.
Mjesec dana prije predviđenog termina poroda odlazimo u iznajmljeni stan u gradu u kojem sam odlučila na svijet donijeti svog drugog milog anđela. I uz redovne kontrole liječnika, dan po dan brojimo sitno.
Cijelo vrijeme sam okupirana brigom oko moje 17-mjesečne kćerkice, svaki dan provodimo vrijeme u dugim šetnjama, igramo se, upoznajemo novo društvo… sve u svemu zabavno nam je.
Srijeda 27.04. sedam dana prije predviđenog termina poroda, muž i ja ustajemo u 4 ujutro jer muž ide na put i ako sve prođe dobro stići će kući do22 sata.
Ispraćam muža i vraćam se u krevet, osjetim da je trbuh nekako niže ali nije još vrijeme govorim sebi, neću ja još roditi. Odlučila sam da ću taj dan raditi samo ono najnužnije tj. Moju kćer presvući i nahraniti , a sve drugo neka sačeka.
Suprug stiže u 23:30, eh sad mi je lakše sad se mogu i poroditi J.
Četvrtak 28.04. Moja kćer se po običaju budi u 6:00, ustajem zajedno sa njom i idemo podgrijati mlijeko, vraćamo se u krevet, osjetim da me lagano nešto steže u dnu trbuha, govorim sebi ma nije to ništa to su lažne kontrakcije. Idem u wc i onako sva u čudu kažem suprugu da mislim kako mi je ispao sluzni čep.
Ustajemo oko pola 7, jutarnje kuvanje kave, to jutro trebamo na ctg, konstatiram  kako je vrijeme da spakiram torbu za rodilište.
Oko 8 :30 izlazimo iz kuće, ubjeđujem muža kako nema potrebe da nosim torbu sa stvarima, za Boga pa neću ja još roditi još mi nije vrijeme, poslije pregleda hoću u šoping, trebam za Anu stvari za proljeće /ljeto….
U 9:00 smo u rodilištu, dolazi sestra i ja joj kažem kako me nešto steže u dnu trbuha, kaže mi kako će uz ctg snimit i kontrakcije, ležim na krevetu i slušam kucaj srca moje djevojčice.
Nakon snimka kažem sestri da moja dr. radi popodne i da dežurni liječnik pogleda snimak, pa i mene jer ću biti mirnija.
U  9:20 ulazim na pregled kod dežurnog liječnika i pitam se Bože pa ovo je neki balavac, ne može on biti dr. J , pregleda me i zaključuje kako je vodenjak čitav, a ja sam otvorena cijelih 7 cm J ''vraga mu'' zaključujem … '' gotovi smo do podne''. Ajme meni ko će izdržati bol poroda…. Ravno u rađaonu zaključuje mlađahni liječnik.
Na pregledu radosno zaključujem da je tu babica koja je bila i na mom prvom poroduJ
Izlazim van i kažem mužu da ide po stvari jer idem ravno u rađaonu.
Sjedim u holu i čekam muža, dolazi babica i kaže mi : '' uđite u rađaonu , bojim se da ćete se poroditi tu u holu'', gledam je u čudu.
U 10:00 dolazi supruga sa stvarima i našom kćerkicom, ljubim ih na vratima i molim Boga da Ana ne počne plakati… njih dvoje odlaze , a ja sa knedlom u grlu ostajem.
Babica me priprema, znate kako to već ide….
U 10:30 osjetim dvije jake kontrakcije jednu iza druge na 2 minute, ulazim u salu i liježem na sto.
Između dvije kontrakcije babica je postavila ctg na moj trbuh, okrećem se na bok i onda dolazi kontrakcija i čujem babicu kako govori da vidi glavicu i da se okrenem na leđa, govorim da ne mogu , a okrećem se, još jedna, pratim babicu što govori tiskam , … otvaram oči i vidim najdivniju sliku na stolu, čujem najljepšu pjesmu, Bože hvala ti u 10:55 na svijet je došla moja djevojčica, moj mali anđeo, moje sve…. Vrištim od sreće zahvaljujem babicama, doktoru, nebesima… SRETNA SAM!
Moju djevojčicu nose na vaganje, a potom mi je donose na grudi, predivna je , odmah je stavljam da  doji i da ona to čini kao da je to do sada radila milijun puta, ista je kao mali medo – GrizliJ
Zovem muža on je sav u nevjerici ne može vjerovati da je dupli tata… zovem mamu, svekrvu, brata… i sve redom…………..
U šali mi kažu babice ( te predivne žene, alfe i omege svakog poroda ), kako se moramo opet sresti, šteta da im ne dođem još neki put, naravno kažem im doći ću i po svoju treću bebu, neću čekati dugoJ
U rodilištu smo provele narednih 5 dana, sve je teklo bez problema, dojenje smo uspostavile odmah, to je ono meni najvažnije.
I tako sada imamo već mjesec dana , polako smo uhvatili ritam svo četvero, suprug se vratio obvezama na poslu, ja većinu vremena vrtim oko njih dvije , red pelena, red dojenja, hranjenja, igre, kupanja i tako u krug, no sretna sam i istinski uživam u tome!
Priča je možda štura no ipak mi oprostite napisana je izmedju plača, uspavljivanja, dojenja , bljucanja, bočice….

_____________________________

5.12.2009.
28.04.2011. Mamina dva anđela!

(odgovor članu tukica)
Neposredna veza do poruke: 1425
Stranica:   <<   < Prethodna stranica  55 56 [57] 58 59   Sljedeća stranica >   >>
Stranica: <<   < Prethodna stranica  55 56 [57] 58 59   Sljedeća stranica >   >>
Idi na:








Anketa

Da li su vam menstruacije bolne?
пеперутка16

U poslednje vreme imam toliko bolne menstruacije da se i onesvestim..hitno je, dala mi je injekciju i to je to..I sad kad starim kako starim. Imam 29 godina, nisam se jos porodila itd.

Oznake

Prijava
Ime i Prezime
*
Adresa
*
Poštanski broj Grad
*
Broj telefona
*
E-mail adresa
*
Veličina pelena koje dijete nosi
*
Starost vašeg djeteta/vaše djece
*
Ovim potvrdjujem da ču nakon koristenja pelena ostaviti svoj komentar I misljenje o novim Pampers pelenama u okviru Ringeraja stranice. *