|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvjek želiš da odustaneš od nagrade?
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više!
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: <<   < Prethodna stranica  45 46 [47] 48 49   Sljedeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   RE: vaše porođajna priča
10.5.2010 21:34:17   
Lulu_08
Strasno da pune 2 godine nakon poroda pisem svoju porodjajnu pricu user posted image , ali ocito sam bila "zauzeta" hehe. Vec na nekoj ranijoj temi a vezano za strahove vezane za porodjaj sam pisala o vjerovatnoci da se necu moci prirodno poroditi, i to se nazalost pokazalo istinito. Naime, kao i moja mama i tetka imam neku vrstu poremecaja, spustenu sinfizu, zbog cega se karlicne kosti ne mogu dovoljno rasiriti a zbog toga beba se ne moze roditi prirodnim putem. Iz tog razloga, nakon dan i pol bolova, 25og aprila 2008. god. sam otisla na pregled, koji je pokazao da imam trudove, da plodova voda otice (a ja blesava mislila da je to od pritiska bebe na mjehur user posted image ) te da je beba spremna za porod a da se materica ne moze spustiti u porodjajni kanal. Hmm, definitivno je veliko razocarenje nastupilo, strasno mi je bilo tesko gledati MM, moju mamu, tatu i svekrvu kako sa strahom gledaju u mene i prate me ka operacionoj sali. Pripremljena sam za carski rez, bas su mi sestrice komentarisale kako sam sve "pripreme" (kateter itd.) lako podnjela da cu se sigurno lako i oporaviti od operacije, eh kako nisu bile upravu. Sama operacija je prilicno dobro prosla, mada su me morali malo nasilno buditi iz anestezije zbog nekog krvarenja i slajma iz grla prilikom vadjenja sondi. U 17:50, 25og aprila je na svijet dosla moja Luna user posted image user posted image , moje srculence. Narednih 5 sati sam se svaki sat budila sa uzasnim bolovima u materici, ali tek nekad oko 3 sata ujutro me probudila uzasna tuga, suze su mi same iza sna lile, zeljela sam vidjeti svoju princezu. Zvala sam sestru, ali nikako me nije mogla cuti, napokon sam je uspjela dozvati i na svu srecu bila je ljubazna, donjela mi je moju ljepoticu da je vidim. Kako je samo spokojno spavala, umotana u zutu dekicu, sa malom kosicom boje meda, kao paperje po glavici. Samo sam je malo pomazila, zahvalila joj se sto mi je obogatila zivot i tada su je odnjeli a ja sam uspjela na miru da odspavam do nekih 7 sati ujutro. Tada su me prebacili na drugi odjel (tzv. babinjare) gdje su mi doveli i moju bebicu, smjestili je u mali krevetac pored mene i od tada je nasa turneja zvana majcinstvo pocela!

Ostanak u bolnici nije prosao bas bajno, jer umjesto 4og dana, izasla sam 10og dana (rana je kvasila zbog iritacije koncima, tjelo mi ne prihvata strana tjela), ali sve u svemu, "rooming-in" je olaksao boravak. Svo vrijeme je moja Lunica bila uz mene i tada smo imale priliku da budemo u potpunosti same, i da se dobro upoznamo za pocetak.

Sada vec imamo 2 godine obostranog iskustva, i dalje uzivamo u svakom danu koji je pred nama! 

(odgovor članu Niina)
Neposredna veza do poruke: 1151
   RE: vaše porođajna priča
11.5.2010 23:43:14   
Sonja
user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

Adin- 1.5. 2009
07:30h 3500g 55cm
pile moje pametno

Arian- 8.12.2011 - 29.03.2012 :(((
17:00h 4000g 55 cm
Smjesko moj uvijek ces biti moj ponos,moj borac i moja najveca ljubav

Darian 27.05.2013
16:40h 4150g 56cm
Nase sunce

(odgovor članu Lulu_08)
Neposredna veza do poruke: 1152
   RE: vaše porođajna priča
12.5.2010 3:46:39   
nasa princezica
user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

LANA DUSA MAMINA 29.08.2008 :-)

SRCE MAMINO CEKANO SEDAM DUUUUUGGGGIIIIIIIHHHH GODINA

(odgovor članu Sonja)
Neposredna veza do poruke: 1153
   RE: vaše porođajna priča
15.5.2010 12:14:30   
Dzenana_G
Eh evo i mene sa mojom porodjajnom pricom...
Termin poroda je bio 27.april. S obzirom da je beba bila dosta velika, posteljica je bila vec odavno zrela, a i ja sam imala neki osjecaj, mislili smo da ce beba stici prije. Stigao je i taj 27, prosao a beba nije imala namjeru da izadje. Vec sam vise bila prestala da se nadam user posted image kad me je u ponedjeljak 10.05. ujutro poceo boliti stomak, imala sam bolove svakih 10 minuta. Otisla sam na redovni pregled, kaze dr. otvorena samo jedan prst idi kuci i cekaj da bolovi dodju na 3 minute. Vratila se kuci, a tako i bolovi prestali. Navece sam sa mm izasla da setam i bolovi su ponovo poceli i od 20 sati do 5 ujutro su ponovo bili na 10 minuta, a onda su poceli i cesce. Ja i dalje nemogu da vjerujem da se to desva. Opet krecemo na redovnu kontrolu, a ja se razmisljam da li da ponesem svoje stvari. Sreca ponesem. Kada sam stigla u bolnicu bolovi su vec bili skoro na 4 minute. Dr me pregledao, kaze 3 prsta otvorena, ostajes ! Dobro sam sam se nacekala dok su me primili u sobu jer je taj dan, malo je reci, bio opsti haos u bolnici. Smjestila sam se i nakon sat vremena stigla je vizita, pregledala nas sve bila sam otvorena 4 prsta, a bolovi za pozeljeti, na 3 minute a jedva da se osjete. Nakon pola sata sestrica mi ukljucuje infuziju, a ja kao zbunjena pitam je sta je to.Nije mi morala ni odgovoriti jer sam istog trenutka osjetila jake bolove. Onda je pocelo ono bas teski dio. Bolovi su bili na svakih 2 minute i jedva sam uspjevala da ih predisem. kada su dosli na minut, vise nisam znala ni sta da radim ni kako da disem. Nako sat vremana dosao je dr. probio mi vodenjak i rekao da ce biti brzo. Ubrzo su poceli naponi, koji su mi bili ustvari dosli kao olaksanje. znala sam da se blizi, a i lakse sam ih podnosila nego obicne bolove. Nakon 15 minuta osjetila sam da se svakim naponom beba sve vise spusta, dok u jednom trenutku nisam osjetila da je bebina glavica vec pocela izlaziti. Zovnula sam doktora pogledao me je i rekao hitno u salu. Mojoj radosti nije bilo kraja. Nisu stigli da me na krevetu odvezu do sale, kao ni da obujem papuce. bosa sam se lagano prosetala do sale, legla na onaj krevet, i nakon 2 minute koje uopste neznam kako su prosle, i nakon samo dva napona moja beba je bila vani.Nisam bila ni svjesna sta se desavaa moja princeza se rodila. Zaplakala je nakon2-3 sekunde. Krenule su suze radosnice i nisam vise mogla da sklonim pogled sa nje. Moja melena ljepotica se rodila teska 4300g i duga 55 cm. Niko nije mogao da vjeruje da sam tako brzo rodila tako veliku bebu, bez ikakvih problema. Sivenje epizotomije nije bilo bolno, jer me beba gledala iz mog narucja. 
Ja da sam birala kako zelim da moj porod prodje, nebih bolje izabrala. Zelim svim buducim mamama da im porod prodje poput mog i da uzivaju sa svojim bebicama kao i ja.
Ljube vas sve Nejla i njena mama...


_____________________________

11.05.2010. Princeza
20.06.2014. Princ

"Making the decision to have a child is momentous. It is to decide forever to have your heart go walking around outside your body"

(odgovor članu nasa princezica)
Neposredna veza do poruke: 1154
   RE: vaše porođajna priča
15.5.2010 12:42:04   
Srculence
Super priča Dzenanauser posted image user posted image user posted image user posted image user posted image lagan porod pravouser posted image

_____________________________

Blaženstvo se nalazi u ukusu, a ne u stvarima, i čovjek je sretan kad dobije ono što voli, a ne kad dobije ono što drugi smatraju da treba voljeti.

(odgovor članu Dzenana_G)
Neposredna veza do poruke: 1155
   RE: vaše porođajna priča
15.5.2010 12:49:12   
kanita25
user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image
Dzenana bas mi je drago da je sve lijepo proslo i da je tvoje pilence sa tobom ..
 
bas si se nacekala user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image
sada uzivajte user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

23.05.2008.-mama poljubila svoju djevojčicu
21.07.2010.-i svog malenog bumbarka

(odgovor članu Dzenana_G)
Neposredna veza do poruke: 1156
   RE: vaše porođajna priča
15.5.2010 12:51:07   
fatimica09
user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image super porod! Nek ti je ziva i zdrava tvoja  princezica user posted image

(odgovor članu Srculence)
Neposredna veza do poruke: 1157
   RE: vaše porođajna priča
15.5.2010 12:58:48   
rose 87
user posted image user posted image user posted image svu srecu vam zelimo

_____________________________

Mamino sunce - 26.12.2009
Mamin smjesko - 20.01.2015

(odgovor članu fatimica09)
Neposredna veza do poruke: 1158
   RE: vaše porođajna priča
15.5.2010 13:09:19   
Anoniman
user posted image Čestitam,Dženana! Drago mi je da si imala tako lak porod!
Ljubi malu Nejlicu,ime je preslatko!

(odgovor članu rose 87)
  Neposredna veza do poruke: 1159
   RE: vaše porođajna priča
15.5.2010 13:26:15   
melly__
user posted image user posted image user posted image user posted image porod za pozeljeti...sve najbolje tebi i malenoj djevojcici...

_____________________________

17.06.

(odgovor članu Anoniman)
Neposredna veza do poruke: 1160
   RE: vaše porođajna priča
15.5.2010 15:40:40   
mala86
cestitam od srca user posted image user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

Dijete uvijek može odraslog naučiti trima stvarima:
Da bude veseo bez razloga, da bude uvijek nečim zabavljen i da se zna svom snagom zauzeti za ono što želi

moje sunce 19.09.2009 ¦ ¦






(odgovor članu melly__)
Neposredna veza do poruke: 1161
   RE: vaše porođajna priča
15.5.2010 18:16:19   
Sulty
Draga Dzenana, bas mi je drago da je sve tako divno proslo. Zasulzila si da bude tako user posted image user posted image user posted image . Jos jednom iskrene cestitke. Nejlica je med medeni, vidjela sam slike na facebooku. Zelim joj predivan i sretan zivot skupa sa njenim roditeljima.

_____________________________

Mama rodila svoju sjajnu zvijezdu 22.05.2010., a najmirisljaviji cvjetic 26.07.2012.

(odgovor članu mala86)
Neposredna veza do poruke: 1162
   RE: vaše porođajna priča
15.5.2010 18:39:29   
aida.
Eh evo i moje price:

14. mart je bio termin... Nedjelja.
U utorak sam bila kod dr. kad mi je rekla da misli da ce mi termin i !presisat" jer sam jos skroz zatvorena, sve je dosta tvrdo i beba je sasvim visoko ali da ipak sve se moze promijeniti u jednom danu te da budem spremna za svaki slucaj. Nisam se plasila. Sve sam prihvatila kao normalno i jedva sam cekala da drzim svoje cedo u rukama te da mi spadne bar nesto od dvadeset kilograma vise...
U subotu ujutro probudilo me mokrenje. Kad sam primjetila na gacicama neku sukrvicavu sluz. Pomislila sam da je to sluzni cep i nazvala ipak svoju dr. Rekla je da je to-to najvjerovatnije ali ako mi ne pukne vodenjak i ako nemam nikakvih bolova (a nisam imala) da porod moze biti i za tri dana a moze i tu noc. Probudila sam muza i krenuli smo da pokupujem neke stvarcice koje jos nisam bila. I satima kasnije to nesto iz mene je polako curilo. Tada sam otisla kod dr.na pregled(za svaki slucaj) i rekla mi je da mi je to sluzni cep, da sam otvorena tek jedan prst i da budem strpljiva te da dodjem u nedjelju ujutro(na termin) da mi uradi CTG u bolnici (indace sam isla privatno) jer je ona u nedjelju dezurna. Tu noc negdje oko sedam sati osjetila sam snaznu bol u ledjima... Otisla sam se istusirati, spremila sve za bolnicu i legla oko 23h. Oko 3 ujutro probudili su me bolovi, odmah sam poslije zaspala. Primjetila sam da me bude otprilike u istom vremenskom razmaku. U 4 vishe nisam mogla izdrzati pa sam ustala. Trudovi su bili jaki i dugi, pa jaci i duzi. U 7:30 bili su spali na 4 minute. Opet sam nazvala dr.i rekla je da odmah krenem u porodiliste. Kad me pregledala, ja otvorena samo 3 prsta a bolovi nesnosljivi. Dala mi je neku injekciju za omeksavanje grlica, mislim jer sam bila i dalje tvrda, beba visoko. Nije me htijela mucit na porodiljskom stolu pa me smjestila u sobu na krevet. Ja sam se gubila od bolova. Poslije kad me pregledala pored injekcije polako sam se otvarala te su mi stavili braumilu i dali jos jednu dozu. Dr. je dolazila i grijala mi ledja i masirala me. NIKAD joj to necu zaboraviti. U 13:30 bila sam otvorena 7 prstiju te su mi probili vodenjak i ukljucili indukciju. Bolovi su resetali ali moja dr.andjeo od zene mi je kvasila gazom usne i rekla da lezim na strani jer me manje tako boljelo sve dok se nije vidjela glavica. I jos koji napon zaplakalo je moje luce u 14:10h. Zdrav od 3850g i 56cm. U tom trenutku kad je nestala sva bol a moj Erol odmah upiskio babicu dr. je izvadila svoj mobitel i rekla:"Aida cestitam, nazovi svog muza!" Plakala sam od srece. Izvadili su mi posteljicu a nisam ni osjrtila. Dala mi je neku injekciju dole da me ne boli dok me sivala. prosla sam sa samo jednim koncem.
Zahvaljujem Bogu na zdravom sinu i osobama poput dr. Munevere Suvalic kojoj cu biti zahvalna dokle god budem imala sjecanje na porod, a imat cu ga dok postojim.
Moj Erol je zdrava i napredna beba, a moj muz i ja najsretniji i najponosniji roditelji!

_____________________________

14.03.2010. :-) Erol

(odgovor članu mala86)
Neposredna veza do poruke: 1163
   RE: vaše porođajna priča
15.5.2010 18:49:55   
bebacha
Iako znam ovu pricu opet sam se rasplakala.lijepa prica sa najljepsim krajem.uh damije imat srecu ko tiuser posted image user posted image user posted image

_____________________________

"Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti."

(odgovor članu aida.)
Neposredna veza do poruke: 1164
   RE: vaše porođajna priča
15.5.2010 18:53:41   
aida.
Ejjj draga... Ma imat ces ako Bog da i ti a i sve da prodju dobro kao ja zelim od srca... Nemoj samo da se brines user posted image uz nasu dr. sve ce bit ok user posted image

_____________________________

14.03.2010. :-) Erol

(odgovor članu bebacha)
Neposredna veza do poruke: 1165
   RE: vaše porođajna priča
17.5.2010 19:22:02   
melly__
user posted image user posted image na ovako laganom porodu i na super doktorici,svaka joj cast...malo je danas takvih...

_____________________________

17.06.

(odgovor članu aida.)
Neposredna veza do poruke: 1166
   RE: vaše porođajna priča
17.5.2010 19:25:12   
aida.
Svakom zelim ovakav porod.... ja sam odmah se pocela smijat cim sam se porodila i pitala mogul sad ici u sobu da su se babice i dr.pukle smijat i rekle da moram lezat 2h. srecom donijela mi babica mob.pa sam odmah sa porodjajnog stola pricala sa najdrazim user posted image eto podila sam se u 14:10 a u 17h sam izasla na hodnik da vidim dragog user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

14.03.2010. :-) Erol

(odgovor članu melly__)
Neposredna veza do poruke: 1167
   RE: vaše porođajna priča
17.5.2010 19:55:04   
Leena
Evo, napokon i ja da napišem svoju porođajnu priču:)
Termin je bio 24.4. po uz, a 27.4. po zm, ja sam imala neki osjećaj da će to biti 27., zato mi nije bilo jasno što mi čitav deveti mjesec zakazuju kontrole svaka 2 dana: uvijek sve u redu, nisam otvorena, bebica dobro, ali «hajd ti dođi opet za dva dana.». I tako sve do 20.4., taj dan sam se osjećala baš dobro, skontam ja još sedam dana do termina, pa odlučim otići na vježbe za trudnice i na kaficu sa mojim debelim ženicama:), kontam slijedeći utorak ću u bolnicu... I tako se ja spremam za vježbe, odem na wc, kad tamo nešto roze i čudno na vešu, ali «još mi nije vrijeme», pa se ja fino našminkam, sredim i na vježbice. Fino se istračam sa ženama prije vježbica, odemo tamo, kad baš taj dan sestra pomene to «čudno roze» kao jedan od prvih znakova poroda. Pitam je ja: «Je li to sigurno znak da porod kreće?», kaže ona: «Da, trebalo bi u 24 do 48 sati nakon pojavljivanja tog sluznog čepa.»
Dobro... Ali još nije 27. Fino ja sačekam muža poslije vježbi, zamolim ga da negdje parkiramo auto i prošetamo malo... I tako, šetamo mi, koga god sretnemo, pitaju kad će beba, ja kažem: «Moglo bi svaki dan»... Ali ne vjerujem u to, sve mi to nekako daleko. Vratimo se kući, pogldamo utakmicu, Barcelona izgubi, ja se nerviram... Kreću bolovi. Potpuno nepravilni, ali dosta jaki. Kad sam krenula leći, vidim neko jače krvarenje, zovnem muža, on kaže: «Hajmo u bolnicu odmah.», ja njega zamolim da se on polako spremi, provjeri je li torba na mjestu, zdravstvena knjižica, nalazi... dok se ja istusiram... Na putu do bolnice zvoni mužu telefon, zove ga daidže, pita kad trebam roditi, muž odgovara: «Svakoga trena.», naravno, čovjek ga nije shvatio ozbiljno, jer je zvučao potpuno smireno. U bolnici me primio jedan «divni» doktor, pita što sam došla, pregleda me i kaže: «Nije ovdje bilo nikakvog krvarenja, vi ste to umislili!». Ja ne mogu da vjerujem! Kažem mu ja da je bilo, on pita: «Pa gdje je? Slijedeći put donesite uložak kao dokaz, ako se već morate oprati.», kaže mi još da sam otvorena samo jedan cm i da se vratim 28.4. da neću prije. Ja izađem, muž me čeka ispred i ja se rasplačem čim sam ga vidjela, kažem mu da neću više ni dolaziti u bolnicu, da ne mogu da vjerujem da me doktor optužio da lažem, još mi je u nalazu napisao : «Navodno krvarila.», jedva je mene muž smirio.
Dođemo mi kuci, i legnemo spavati, opet krenu bolovi, ponovo nepravilni, ali svi unutar 10 minuta, nešto na 7 min., pa na 5, pa 3, pa 2, pa 6... I tako sve do pola 4 ujutro. Ja kad su trudovi malo jaučem, muž me masira, a čim stanu, iste sekunede zaspimo oboje dok me slijedeći trud ne probudi. U pola 4 me već uhvatila panika, ne znam hoću li na kraju zakasniti u bolnicu... I mi opet tamo, opet isti doktor, pregleda me, kaže 3 cm otvorena, pa da ostanem "kad sam već navalila!" (?!). Smjeste me u sobu za carski rez, jer je bilo puno porodilja, pa nije bilo mjesta u sobama gdje su prirodni porodi. U sobi vec žena sa bebom. Ja se osjećam isto, boli, ali predišem trudove, sve ok, malo ležim, malo šetam hodnikom... Ujutro pred vizitu dođe onaj doktor da me pregleda- užas! To je bio jedini ginekološki pregled koji je bolio, ali bolio je toliko da mi je zazujalo u ušima, a on se još nakezio. 4 cm otvorena. Sva sreća, tom doktoru je završila dežura, došao je novi doktor, kad sam ga vidjela kontam šta on sad hoće, izgleda vrlo neozbiljno, ima 30ak godina, sav nekakav nasmijan... Krene me pregledati, a ja k'o iz topa: "Nemojte, molim vas!", kaže meni čovjek: "Moram te pregledati, a moji pregledi ne bole, obećavam!". I stvarno do kraja boravka u bolnici i prije i poslije poroda nisu boljeli pregledi. On kaže 5 cm, ali bebi je vec glavica baš nisko, brzo će to... Pita me jesam li išla u školu za trudnice, kažem da jesam, kaže on: «Vidi se, super ti to podnosiš.» I jesam tada. Jedino nisam mogla ni jesti, ni piti, jer mi odmah čim nesto stavim u usta krenu bolovi... Tako da nisam imala energije, jer sam posljednju put jela poslije onih vježbica dan prije... Malo sam šetala, malo mahala mužu koji mi je došao pod prozor... Eh, onda dodje doktor i zamoli me da malo prošetam, jer je vec 7cm, a vodenjak još čitav, pa kao da pukne... I ja šetala od 10h do 12h, ništa. U 12 mi odluče probiti vodenjak i uključiti infuziju da brže ide... I tu krenu strašni bolovi, a moram ležati zbog infuzije, ne mogu ništa... Pola toga se ne sjecam... Ali stvarno. Znam samo ono što mi je cimerica iz sobe pričala... Ona me, jadna, i masirala, iako je dan prije imala carski rez... Sjećam se da sam se držala za neku šipku iznad kreveta, jaukala i «ninala» se u krevetu, tako me manje boljelo, a doktor kad me tako vidio, počeo se smijati: «A-a, ne rađaju se tako bebe, tako se prave.». Cimerica priča da sam prije nego što su me uveli u salu (oko 14:40) molila doktora da me ubije, a on me zazao: «Hoćemo, samo nam reci čime i kako, mi ti to nismo učili u školi!». Ugl. doktor je bio divan i sami Bog mi ga je poslao da mi olakša... Na kraju mi je čak dao svoju ruku da stisnem da mi bude lakše i odveo me u salu... Ulazimo, ja pitam smijem li na onaj stočić za porođaj, on kaže: «Može, ali sa drugim djetetom». Babica (ima barem 100kg, ali je baš draga žena) krene po muža, on čeka ispred da uđe, ja je zamolim da ne ide, ona me ubjeđuje da treba, jer smo se tako ranije dogovorili, ja je molim da ga ne zove... I na kraju joj doktor kaže: «Neće ovo biti za gledati.» Sve se odvija toliko brzo u glavi da nisam imala vremena da se bojim, da mislim i na šta, samo sam molila Boga da beba bude dobro i jedva čekala da sve to završi. Kada sam legla na stol shvatila sam da nemam snage da tiskam... Probam jednom, dva puta, ne ide... A sala puna stažista, doktora, sestri... Jedna mi stala iznad glave drži mi glavu, jedna me nešto tješi: «Hajde potrudi se, vidi se kosica», jedna legenda trudna (kontam: «Šta će tebi ovo u životu da gledaš?!»)... I babica vidi da to meni ne ide, pa mi se nasloni na stomak, meni odmah sve zacrni pred očima, ne znam ko sam, gdje sam, kako se zovem.. Ona se skloni, valjda mi ostalo sve crveno, kaže joj doktor: «Ne naslanjaj se više, živa bila, vidi šta si joj uradila! A ti, mala, nemoj više ići u školu za trudnice, ništa nisi naučila, ne puni usta zrakom, sva ćeš ispucati».
I tako... Ja pokušavala tiskati i pokušavala, ne ide... Onda doktor napravi rez, malo nesto zažiga, podnošljiva bol... I eto Esme. Oni je uzmu, ja gledam kako je vagaju (3400g), mjere(52cm), ona sva smiješna, namrgođenu facu složila, ista svoj tata hehe, kao da hoće da mi kaže: «Stara, ti nikako da pomogneš!». Meni izvade posteljicu, ja gledam je li čitava, jeste. Oni oprali Esmu, krenuli da mi je stave na grudi, kad doktor: «Manite se američkih fazona, nosite bebu, ovo se mora hitno šiti. Pitaju ga stažisti šta je bilo, on kaže: «Naprsnuće grlića!», oni ga pitaju kako zna, kako je vidio (valjda je to toliko rijetko, a i teško se primijeti), on im kaže da mi ide narandžasta krv, da se tako zna... I krene šiti. Bez pretjerivanja šili su sat vremena, Esma se rodila u 15:10h, a ja u 16:15h izašla iz sale. I tog šivanja se slabo sjećam, rekla mi je pedijatrica da sam stalno zapitkivala kad će završiti, je li dosta, da me puste više... Doktor se i dalje šalio, pitao me znam li ja zašto u westernima kad porađaju žene traže uvijek «lavor vrele vode i dva peškira», kad evo to njemu ne treba... Na kraju kad je završio, ode oprati ruke i kaže: «eee... pa treba im voda i peškiri da operu ruke kad sve završi.»
Mene su prebacili na onaj neki ležaj, taman me iznose, kad neko zvoni, oni otvaraju, vidim muža, on blijed, oni mu kažu da sam rodila, on govori: «Nemoguće! Pa ja čekam da me zovnete»... Ja mu mahnem, on pita jesam dobro, je li sve ok, ja kažem da jeste. Onda me prebace me do sobe, kažu mi da mi nece mijenjati sobu, jer sam puno krvi izgubila i trebat će mi intenzivna njega, kao ovima sa carskog. Kad me dovezla do sobe babica vidi da taj ležaj ne moze proći kroz vrata i pita me šta mislim smijem li prohodati do kreveta... Ja ne znam šta sam joj rekla, ali ona me digla... i onda sam pala u neku crnu rupu punu bijelog cvijeca... i onda se to cvijece pretvorilo u 10 doktora koji mi stoje iznad glave... Kažu da sam pala u nesvijest. Doktor napada babicu sto me dizala. I onda ležanje 2 sata na leđima, pa poslije na boku... Čekala sam 12 sati da opet vidim svoju bebaricu, jer nisam još uvijek mogla da jedem, a oni su mi govorili da moram i da mi neće donijeti dijete dok nešto ne pojedem.... Na kraju su mi brat i muž donijeli neku supu, koju sam oko pola 3 ujutro tek uspjela popiti i tada su mi donijeli moju Esmicu. Poslije sam im je davala samo da je presvuku, jer ja nisam mogla na noge, nikako više... Čak i kad sam primala transfuziju nisam dala da je uzmu :D, kontam sviđa im se, opet mi je neće vratiti:D. Uglavnom, puno sam krvarila, morala sam ostati dan duže zbog te transfuzije... Kad sam došla kući jedva sam ustajala, na kraju sam imala 5 vanjskih i oko 20 unutrašnjih šavova... Danima me mama me tuširala, ja nisam mogla ništa... Ali sve to prođe k'o dlanom o dlan... Ipak, najteže mi je bilo kad je Esma morala 2 dana biti u bolnici zbog žutice... Devet mjeseci smo bile stalno zajedno i odjednom mi je stalno neko negdje nosi od mene... Kad se vratila kući fino sam joj rekla da nema više izlaz bar dok ne krene u školu:).
Esmica je sada pravi curetak mamin, smješka se, maza je prava. Ja sam se potpuno oporavila, od trudnoće je ostao samo višak kilograma:).
Eto, toliko od nas, ljubimo vas Esmica i ja user posted image user posted image

user posted image user posted image

_____________________________

<3 Ljubičica <3 21. 4. 2010. u 15:10h (3400g, 52cm)

*Pahuljica* 7. 1. 2014. u 20:15 (3450g, 54cm)

Macak mali 23.12.2015. u 21:20 (4100g, 57cm)

All I ever wanted
All I ever needed
Is here in my arms


(odgovor članu aida.)
Neposredna veza do poruke: 1168
   RE: vaše porođajna priča
17.5.2010 20:21:35   
samedi
Leena,stvarno,svaka ti cast kad si to sve izdrzala! Prelijepo si to ispricala,hvala Bogu pa je sve na kraju ispalo super! Jubi malu Esmicu!
Dzenana,i tvoja prica je prelijepa,isplatilo se svo ono cekanje! Nadam se da si se oporavila,puno pozdrava za tebe i malu Nejlicu!

_____________________________

Moja ljubicica-bubicica N. 5.5.2010. 2850gr 51cm 18:25
Prohodala 6.6.2011.<3
Bubamara A. je stigla 15.11.2012. 3400gr 55 cm 02:45

(odgovor članu Leena)
Neposredna veza do poruke: 1169
   RE: vaše porođajna priča
17.5.2010 21:19:19   
mala86
procitala sam obe price-svaka cast Aidinoj dr,e da ih je takvih vise,a na Leninog prvog dr mogu reci samo uzas!uzivajte sa svojim bebicama....user posted image user posted image user posted image user posted image

_____________________________

Dijete uvijek može odraslog naučiti trima stvarima:
Da bude veseo bez razloga, da bude uvijek nečim zabavljen i da se zna svom snagom zauzeti za ono što želi

moje sunce 19.09.2009 ¦ ¦






(odgovor članu samedi)
Neposredna veza do poruke: 1170
   RE: vaše porođajna priča
17.5.2010 21:33:46   
melly__
Leena sa strahom danima ocekujem tvoju pricu...predpostavljala sam da si se napatila ali ne tolikouser posted image ..bas mi je zao vjeruj ali me i strah jer sam na istoj terapiji sto si i ti bila...uh sad sam se jos vise zabrinulauser posted image
U svakom slucaju user posted image user posted image i zelim ti sve najbolje od srca...tebi i tvojoj maloj princezi..svaka cast..pozzz..

_____________________________

17.06.

(odgovor članu samedi)
Neposredna veza do poruke: 1171
   RE: vaše porođajna priča
17.5.2010 21:57:16   
Mya_81 RR
Melly, nemoj brinuti, bit ce to sigurno dobro user posted image Ja sam skoro 5 mjeseci pila gynipral i imala odličan porod user posted image Vidjet ćeš da će sve biti superška user posted image user posted image user posted image




_____________________________

Najvažnija stvar koju će naučiti s godinama je da ne postoji nijedan način da se bude savršena majka i milion načina da se bude dobra majka.

Ljubav, 25.06.2009.

(odgovor članu melly__)
Neposredna veza do poruke: 1172
   RE: vaše porođajna priča
17.5.2010 22:13:13   
Leena
Samedi, Mala, hvala puno, pusice od Esme i mene:)
Melly, nemoj se sekirati, nije meni takav porod bio od terapije, nego cisto tako se poklopilo... I da te utjesim, ja imam strasno osjetljiv grlic, kad god sam radila papa test prokrvarila sam, tako da je zato pukao, kazem ti to je toliko rijetko da se nece desiti i tebi, vjeruj mi:), sve ce biti bas kako pozelis, drzim ti fige:):*!!!

_____________________________

<3 Ljubičica <3 21. 4. 2010. u 15:10h (3400g, 52cm)

*Pahuljica* 7. 1. 2014. u 20:15 (3450g, 54cm)

Macak mali 23.12.2015. u 21:20 (4100g, 57cm)

All I ever wanted
All I ever needed
Is here in my arms


(odgovor članu Mya_81 RR)
Neposredna veza do poruke: 1173
   RE: vaše porođajna priča
17.5.2010 22:24:22   
Anoniman
user posted image Leena,čestitam ti!
Prelijepo si napisala svoju priču,cijelo vrijeme me držala neka jeza a kada god si spomenula dr. morala sam se na glas nasmijati,čovjek je stvarno komičan,da ih je bogdom više takvih!
Žao mi je što si se tako napatila ali bol prođe a ostaje ti tvoja mala Esmica,neka ti živa i zdrava!

Još sam htjela dodati da sam ja sve dok nisam ušla u 9 mjesec pila gynipral,i rodila k´o od šale...stoga melly
nemoj da se sikiraš zbog toga!

(odgovor članu Mya_81 RR)
  Neposredna veza do poruke: 1174
   RE: vaše porođajna priča
18.5.2010 11:14:05   
lilix
Leena rasplaka ti mene sa svojom pričom user posted image , žao mi je što si se toliko napatila al vrijedilo je user posted image
Dženana ti si nam se psihički ispatila danima prije poroda tako da si i zaslužila da ti porod bude lagan user posted image


_____________________________

08.02.2007.
23.04.2010.
mama rodila svoje kolačiće

(odgovor članu Anoniman)
Neposredna veza do poruke: 1175
Stranica:   <<   < Prethodna stranica  45 46 [47] 48 49   Sljedeća stranica >   >>
Stranica: <<   < Prethodna stranica  45 46 [47] 48 49   Sljedeća stranica >   >>
Idi na:








Anketa

Da li su vam menstruacije bolne?
пеперутка16

U poslednje vreme imam toliko bolne menstruacije da se i onesvestim..hitno je, dala mi je injekciju i to je to..I sad kad starim kako starim. Imam 29 godina, nisam se jos porodila itd.

Oznake

Prijava
Ime i Prezime
*
Adresa
*
Poštanski broj Grad
*
Broj telefona
*
E-mail adresa
*
Veličina pelena koje dijete nosi
*
Starost vašeg djeteta/vaše djece
*
Ovim potvrdjujem da ču nakon koristenja pelena ostaviti svoj komentar I misljenje o novim Pampers pelenama u okviru Ringeraja stranice. *