IZVORNA PORUKA: milenium



ja skontala da ti je lakše bilo prvi put.ali za maog pišolinca i za tebe divna priča

IZVORNA PORUKA: Gracanka

eh,ovako,da i ja napokon ispričam svoju porodjajnu priču,bar jednu,dok princezice još spavaju,ne vjerujem da ću stići i drugu.
smatram da sam prava sretnica jer sam imala lak prvi porod,a ni drugi nije bio baš strašan.što se trudnoće tiče sve išlo kako treba hvala Bogu.
ujutru oko 4h me probudili blaaagi bolovi,ja sva sretna reko krenulo je napokon,jer sam bila prenijela 11 dana,mada mislim da dr nije dobro izračunao,svejedno.odlučim još čekati da bolovi postanu jači,kad ono do 8h bolovi se povukli,ali vidim na gaćicama sluzavi,krvavi čep.nazovem dr jer nisam znala šta je to,on me umiri i objasni da je to normalno.oko12h opet počnu bolovi blaagi, i tako cijeli dan.samo da kažem da sam toliko bila sretna što ću napokon roditi svoju djevojčicu da nisam baš nikakvog straha imala,mislim da je tako svakome,prvo dijete pa pojma nemaš šta te čeka.i tako sam se ja cijeli dan vrtila po kući sa svojim blagim bolovima,obavljala oubičajene kućanske poslove,pregledavala torbu za bolnicu,itd.oko 21h su bolovi postajali jači i češći,ali kažem mužu čekat ćemo još,ne radja se od ovakvih bolova,a on i moja prijateljica koja je imala želju da ide s nama navalili da idemo,jer ipak do bolnice ima 45 min.vožnje.nisam htjela da odem rano jer sam znala od drugih žena kada odem da će me staviti na sto pa onda čekanje.ovako mi je bilo dosta lakše i ugodnije.oko 23:30h bolovi su bili redovni na 5 min.odjednom me uhvati bol pa nikada proći.tad sam se i ja malo prepala i samo rukom pokazivala da idemo.u autu su bolovi sišli na 3 min.u bolnicu smo stigli 00:22h,muž i prijateljica su ostali u hodniku,a mene je primila jedna tako ugodna babica,pregledala me i kaže dr ne bih je ja klistirala (išla sam kod kuće par puta u wc,priroda)ona je komplet otvorena,i pita mene pa što si toliko čekala.legla sam na sto,babica mi je probila vodenjak i uključili drip i nakon trećeg tiskanja rodila se moja mala mrvica Hana u 01h (3250g 51cm),dali su mi da je vidim,pomilovala sam je po obraščiću i odnijeli su je na kupanje,šmrc...rezali su me i onda je usljedilo šivanje koje mi je trajalo cijelu vječnost,sigurno pola sata ako ne i više,pa nikad dr završiti,a mene boli,svaki ubod igle osjetim,uuuuuh!!!i onda još jednih sat ležanja u sali,i onda sam vidjela muža i prijateljicu nakratko,koji su bili toliko uzbudjeni,jer se u hodniku sve čuje.smjestili su me u sobu gdje su ležale već dvije porodilje i kažu one odmah nisi se puno ni čula,pa reko nisam davno ni stigla,hehe!ujutru su mi donijeli moju hanicu da je podojim,srećom odmah je htjela.
eto,to je bio moj najljepši doživljaj u životu o kojem bih mogla pričati i dan i noć, i kada god čujem da se je neko porodio,odmah se sjetim bolnice,soba,koje nisu bile baš u nekom dobrom stanju,ali su meni ostale u dragom sjećanju,kao i osoblje za koje imam samo riječi pohvale,bez izuzetaka,a upoznala sam ih sve,ležala sam 3 dana,ali nažalost nakon 7 dana opet se vratila jer su mi popucali konci ama baš svi (jel mojom krivnjom ili krivnjom dr ne znam)pa su mi radili sekundarni šav i tad sam ležala sedmicu dana,naravno s bebom i hvala dragom Bogu sve dobro prošlo.

a pošto moje curice još spavaju da ispričam i drugi porod.
s drugom bebom sam rodila ' dana prije termina,tako da mi je sve došlo malo iznenada.oko 1h krenula leći,i osjetim mokro,odem u wc ono opet možda za pola čaše osjetim curi.skontam da je vodenjak.nisam htjela muža buditi,jer sam mislila da će sigurno uskoro početi i bolovi.od uzbudjenja mi ne pada na pamet da spavam.kao i prvi put pregledam torbu jel sve tu,i legnem pored hane da je se još nagledam,jer se nikad od nje nisam odvajala a znala sam da ću sad morati,i ona je bila dosta vezana za mene,pa sam se brinula kako će ona bez mene ta 3-4 dana,ali ispalo je hvala Bogu bolje nego što sam mogla zamisliti.cijelu noć ležala budna,bolovima ni traga,oko 'h probudim muža,jer sam se opet brinula zbog plodne vode i bebe...ostavim hanu kod komšinice s kojom sam jako dobra,a koja ima djevojčicu haninog uzrasta,stalno smo skupa pa reko hajd valjda neće plakati i stvarno nije,htjela je da bude kod njih.muž me odveze u bolnicu,pregledaju me i ostave.primala preko dana neke injekcije i čekala,čekala...oko 19h počnu bolovi.i ubrzo postaju i redovniji i jači,nadam se ja da ću brzo.pregleda me babica uh tek 2 prsta otvorena.otvarala sam se polahko a bolovi nesnošljivi,uh,znam nekad reći da nisam rodila džanu ne bih ni znala šta su pravi bolovi.i tako do 23h klistiranje,na sto i nakon 5-' tiskanja rodi se moja džanica u 23:15h (3000g 50cm).opet sam rezana,ali ovaj put je šivanje trajalo kraće i bilo je manje bolno.