scarlett
|
Amrino i svima hvala na savjetu i podršci. Imala bih par pitanja: - Da li bi beba mogla zaspati od umora, iako je gladna? - Jeli se mlijeko pravi i dok beba doji, jer meni se po danu dešava da hapi na jednoj dojci i onda se počne trzati, kao da ima grčeve, što sam u početku i mislila, a onda kada ga prebacim na drugu, on sasvim normalno doji. Ja čak po njegovom gutanju vidim da je ono- gutanje- jako rijetko ( ovo se odnosi na onu prvu dojku), ali kada stisnem aureolu, uvijek još mlijeka curi, mada ni blizu kao na početku. Jeli to treba tako ili je prva dojka prazna? Malo je glupo pitanje, reći ćete valjda vidim pod rukom, ali je meni to jako teško prepoznati-dali je prazna ili ne. - U toku noći mlijeko mi dobro nadođe i on super doji i mirno spavamo, ali po danu njemu je dojka utjeha za sve (barem ja tako mislim) i onda bi stalno mogao hapiti i nikada ne znam koliko ima i koliko je pojeo. Njemu je tek 7 sedmica i nekad bude budan po 12 h (jeli to normalno?) i dok je na dojci sve je super. Povremeno je pusti i odbija i meni izgleda kao da je spreman za "igranje", trenutno smo u gostima i kogod ga onda uzme, nakon par minuta je plač, ponovo na dojku - sve ok. I onda stalno slušam: Da ti nije gladan...; Da ti nije ispraznio tu dojku...; De ga prebaci na drugu...; De stisni bradavicu da vidimo jel ti prazna dojka...;Daješ li mu malo vode-i bebe su žedne...; ...uhhh Ne mogu s njim izaći ni u šetnju, u kolicima plače ako je budan, prije par dana je bila tolika dreka u po grada, da me bilo stid da ljudi ne pomisle da ne znam sa svojom bebom. Srećom park je bio blizu, pa sam ga tamo stavila na dojku, povukao je dva puta i zaspao. I stalno tako... On dobro napreduje,ali ja nikako da se opustim zbog takvog njegovog ponašanja, stalno sam pod pritiskom i čini mi se da ću samo eksplodirati... Kažem "njegovog ponašanja", ne mislim naravno ništa loše bebi, nego sam jako ljuta na ovu situaciju i u meni se samo nakuplja nekakav gnjev , a znam da ni bebi takva ne mogu pomoći, ali često budem na sekundu pred iskušenjem da mu počnem davati bar jednu flašicu dohrane, da budem sigurna da stvarno nije gladan, a onda opet znam da ćemo se vratiti na početak borbe odbijanja flašice, koja je bila jako bolna za mene i psihički i fizički. I već se osjećam kao da se samo jadam na RR-u i da ću svima početi ići na živce, ali znam opet da sve imate razumijevanja i želite pomoći. Hvala unaprijed i puno pozdrava.
|