|
Banana -> RE: Zene sa Hidzabom (5.2.2012 17:53:34)
|
lijepo je što imamo ovakvu temu kako bi se mnoge stvari pojasnile, ali isto tako prilikom objasnjavanja koje nije nase licno videnje bilo bi lijepo da se zna koja ulema stoji iza toga. ima dosta mezheba, u bih je zvanicno hanefijski, i svi su ok, samo treba znati i to da ne treba mijesati mezhebe tj. da se treba drzati jednog.
posto je jasmin vec pojasnila videnje jedne uleme, evo ja cu da stavim tekst druge, halalite, ali mi je lakse kopirat:
Druga grupa šerijatske uleme u koju spadaju: Imam � afija, Ibn Hazm, Ibn El-Dževzi, Ibn El-Esir, Imam Gazali , Imam Nevevi, Imam Sujuti, Ibn Hadžer El-Askelani, El-‘Iz ibn Abde-s-Selam, Ibn Abdin El-Zerkani i El-Karafi, kao i mnoga druga ugledna ulema iz sva četiri mezheba, imaju sasvim drugačije stajalište po pitanju bid’ata (novotarije u vjeri). Ova grupa ne samo da tvrdi kako postoji i pohvalni bid’at, već postoji i bid’at čije uvođenje u vjeru predstavlja strogi farz. Oni smatraju da se sve ovo ne kosi sa značenjem pomenutog ajeta iz sure El-Maide, pošto su postavili strogi uslov da bid’at koji se uvodi, mora da bude baziran na šerijatu i da se ne kosi sa postojećim islamskim propisima.
Ova ulema smatra da svi hadisi koje kao dokaze navodi prva grupa, ustvari se odnose samo na bid’ate koji se kose sa postojećim islamskim propisima. Oni, štaviše, smatraju da neki od ovih hadisa koje je prva grupa uleme prethodno navela kao dokaze, čak upućuju upravo suprotno, tj. na mogućnost uvođenja (korisnih) bid’ata u vjeru.
Kao što je npr. hadis: Ko uradi nešto sto nema osnove u vjeri to je redd (tj. to se odbacuje). Ako pažljivo posmatramo ovaj hadis razumjet ćemo da je Poslanik a.s rekao da će biti odbačen onaj bid’at koji nema osnovu u vjeri.
A sada se postavlja pitanje: � ta ako bid’at ima svoju osnovu u vjeri?
Na ovo će nam odgovor dati Poslanik a.s. u hadisu koji prenosi Imam Muslim:
Ko uvede u islam neku lijepu stvar, on ima nagradu za to i nagradu onoga koji to bude prakticirao nakon njega, a da se njima (tj.onima koji budu prakticirali to) ništa ne oduzima od njihove nagrade. A ko uvede u islam neku lošu stvar on ima kaznu za to, i kaznu onih koji to budu prakticirali, a da se njima ništa ne oduzme od njihove kazne.
Ima još mnogo hadisa koji govore o istoj temi, kao što je hadis koji prenosi Ebu Hurejre r.a. u Muslimovoj zbirci, koji je sličan prethodnom hadisu, pa ga, ovom prilikom, ne bih spominjao.
Još jedan dokaz da je bid’at dozvoljen i pohvaljen u vjeri, vidimo u praksi Poslanikovih a.s. ashaba. Još dok je Poslanik a.s. bio živ desilo se da je postojao jedan ashab na koga su se drugi ashabi žalili, zbog toga što je na svakom rekjatu učio suru El-Ihlas. Kada ga je Poslanik a.s. upitao zbog čega to praktikuje, on je odgovorio da voli ovu suru, na što se Poslanik a.s. nasmijao i rekao mu: Allah te zavolio zbog ovog tvoga postupka. Poslanik a.s. je podržao ovog ashaba i nije ga prekorio zbog uvođenja bid’ata.
U jednom drugom hadisu se, također, kaže kako je Poslanik a.s. upitao hz. Bilala: O Bilale, čuo sam tvoje korake u džennetu, pa šta si ti to uradio? Hz. Bilal je odgovorio: Ja samo praktikujem da poslije svakog uzimanja abdesta klanjam dva rekjata.
Poslanik a.s. se nasmijao i nije rekao kako se tu radi o bid’atu, za kojeg nema dokaza u Kur’anu ili sunnetu.
Imam Buhari prenosi nam jedan hadis u kojem se kaže kako je jedne prilike, za vrijeme namaza, dok je Poslanik a.s. vraćajući se sa rukua učio: semi Allahu limen hamideh, jedan od ashaba iz džemata dodao: rabena leke-l-hamden kesiren tajiben mubareken fihi . Nakon završenog namaza, Poslanik a.s je upitao ko je učio i dodao onu dovu (zikr)? Kada je dotični ashab odgovorio da je on taj, Poslanik a.s je na to rekao: Vidio sam tridesetak meleka koji su žurili koji će od njih to prvi zapisati.
Iz ovoga vidimo da Poslanik a.s nije kritizirao ovog ashaba zbog učenja nekog novog zikra, nego je to pohvalio i predstavio ga kao lijep bid’at. Imam ibn Hadžer El-Askelani je rekao kako se ovaj hadis smatra dokazom da je dozvoljeno uvođenje novog zikra, koji se ne kosi sa tradicionalnim zikrom.
U praksi Poslanikovih a.s. ashaba, nakon njegove a.s. smrti, bilo je poznato uvođenje bid’ata koji nisu bili poznati za vrijeme života Poslanika a.s.
Tako znamo da je hz. Ebu Bekr r.a. sakupio Kur’an a.š. u jednu knjigu, iako to Poslanik a.s. nije uradio .
Također, hz. Omer r.a. je uveo zajedničko obavljanje taravih-namaza od dvadeset rekjata, dok je Poslanik a.s. klanjao osam rekjata, i to u svojoj kući .
Znamo, isto tako, da je hz. Osman r.a. uveo učenje dva ezana za džumu-namaz, a poslije je to povećao na tri ezana, zbog širenja muslimanske zajednice, dok je za Poslanikovog a.s. života za džumu-namaz bio učen jedan ezan .
Za života Poslanika a.s. bajram-namaz se obavljao na jednom mjestu, ali hz. Alija r.a. je donio odluku da se obavlja na više mjesta. Kao što, također, znamo da je Abdullah ibn Omer r.a. uveo da se na tešehudu uči ve berakatuhu, što se dodaje na rečenicu eselamu alejke ejjuhe-l-nebiju ve rahmetullahi ve berekatuhu i, također, vahdehu la šerike lehu, na rečenicu ešhedu en la ilahe illa Allah
Na osnovu gore navedenog, vidimo da su ashabi uvodili bid’ate koji su bili veoma pohvaljeni. Neki su uvedeni za života Poslanika a.s., a neki nakon njegove smrti.
cijeli tekst mozete procitati na http://www.ha-mim.net/live/index.php?izbor=3&ID=69
|
|
|
|