IZVORNA PORUKA: naša.mrvica

drage moje
evo pridruzujem se ovoj temi,na zalost.ja sam izgubila svoju bebicu prije 10 dana.otisla sam ne regularnu kontrolu i dr mi je rekao da je plod prestao da se razvija i da je srce prestalo da kuca,svasta sam pomisljala u tom momentu,od da bih zeljela i ja prestati zivjeti pa nadalje.ali eto Bog mi dade snagu.medjutim plasim se,uzasno,oba dr i koji me je vodio i koji mi je uradio ciscenje kazu da mogu imati drugo dijete.ali se bojim.prolazim i kroz depresiju,cini mi se da jedini Allah zna kolika je bol koju nosimo sa sobom i koja je velicina ovog straha.necu da me iko zali,bozija je volja bila,i nekako pokusavam ja druge da tjesim i budem jaka, ali mi je tesko.muz je daleko,i kad je saznao plakao je kao dijete.2 godine smo u braku i radovali smo se bebi,ali eto nema je.ako imate savjet ili na zalost iskustvo kako ste se nosile sa tim,kazite.i ja bih voljela da pomognem koliko god mogu svakoj jer ova bol bas boli.