Elmasa
|
IZVORNA PORUKA: AnzA ... moje drage izvinite ako oduzim sa pisanjem,tako mi se nesto sve skupilo osjecam se mnogo tuzno,i placem pisem. pisala sam da sam u vezi sretnoj i namjeravamo ako bog da da se uzmemo iduce godine,i imam jedan preveliki strah koji vam nisam govorila,jer pomislice te da sam luda,zasto to unaprijed mislit,al jako se bojim da nemognem imat djecu,jer sam psihicki ovakva anksiozna i strah me da mi to nebude uticalo na to kad budem htjela imat djecu,mnogo mi se to uvrtjelo u glavu,takodje i to kad bi imala dijete da ne budem losa majka i da dobijem postporodjajnu depresiju da mrzim dijete,jao Boze pomozite mi molim vas ,znam da ne treba unaprijed mislit i pitat se sta ako ,al to mi se tako uvrtjelo u glavi,dal ce ikad ova anksioznost popustiti,jako mi je lose i od otga mi dolaze svakave misli ,moje mile samo vas imam grlim vas pozdravljam novu clanicu blur mnogo ,i vidis draga blur 77 nisi jedina koja koja je naksiozna imam misli i panicne napade,al drzi se draga ,tu smo uz tebe pomocic cemo ti koliko toliko kroz nasa iskustva i price da budes bolje,izvine te ako vam ne pisem posebno al mije jako jako lose Draga moja AnzA, ja i ti mozemo zajedno i zajedno se zagrliti, jer se identicno osjecam, a nikome ne govorim to...sve drzim u sebi...ne mogu i ne zelim, prosto me strah reci bilo kome kakve to strahove i strepnje ja imam, prosto mogu pomisliti da nisam normalna koliko samo DALEKO RAZMISLJAM. ja imam zaista posebnog momka, divan je i pun strpljenja, ali me toliko strah mojih ''epizoda'', da mu prosto nekad ne pukne film i pomisli ''zamorno mi je vise biti s tobom takvom koja se mijenjas iz dana u dan, dan si ok, drugi puna crnih misli i strahova''... da ta pomisao ne postane polako realizacija. ne bi on mene nikad naglo ostavio, mozda bi postepeno, jer je previse dobar...a najgore na svijetu, smrt bi mi bila da je samnom sto osjeca griznju savjesti i obavezu... eto to su moji strahovi, nerealni znam, al su strahovi...u periodu tako jaki, da sam grozna i prema njemu i prema sebi...placem, bojim, se, propadam... u tome mi postepeno pomaze psiholog kojem redovno idem... drugi strah i puno jaci je taj koji si ti skupila hrabrosti pa otvoreno priznala.... DRAGA ANZA RAZUMIJEM TE I SUOSJECAM S TOBOM SVAKI MILIMETAR TVOJE MISLI ! AL SHVATI DA SU TO SVE NEREALNI STRAHOVI NASTALI KAO PRODUKCIJA NASE PSIHE KOJA JE PREOSJETLJIVA I TREBA POMOC... ONO STO NAJVISE ZELIMO I VOLIMO, TOGA NAS JE NAJVISE I STRAH...TAKO JE U NASEM SLUCAJU...!!! MENE JE STRAH PRIZNATI BILO KOME KOLIKO ZELIM DIJETE! SAMO U SEBI TIHO PATIM I BOJIM SE DA MI SE ZELJA NIKAD NE OSTVARI ---- SVE ZBOG MENE I MOJE PSIHE ! razgovaraj samo razgovaraj, s nama, psihologom, psihijatrom, pomozi sebi da se ne smaras... a sto se tice realnosti : ako Bogda imat cemo djecicu i ja i ti i sve koje to zele i mogu, i sve ce nestati, a ako i nestane anksioznost, pa Boze moj, necemo ocajavati, idemo dalje... ne brini molim te... ;) ok, isplaci se nekad...ali nemoj pretjerivati i smarati se.... SHVATI, NISI JEDINA, SVE TE RAZUMIJEM, ALI TAKO KAKO MI MISLIMO I BOJIMO SE, NECE SE DESITI!!! ja znam, ne da vjerujem, da ces ti sa takvim senzibilitetom biti divna mama! mozda previse brizna, ali jaka ;) Ljubim te puno... a ostale isto sve grlim i ljubim cuvajte se moje drage
|