brinetyca
|
ja sam jučer imala super dan, napokon jedan da valja, ujutro u dr isla na kontorlu, cekala sat i po red..popizditis sam fasovala, mislim izdrzala sam , oke sam podnijela, mada me malo fatala frka i panika u onom hodniku al eto izdurah nekako.
onda odem na nokte ,izdrzim i to 2 h bez problema. vratim se sama kuci, pjesacila sam sama dosta i prolazila ugl glavnim cestama. bez vecih teskoca. poslje odem u blizu prodavnicu kupim si cipele, puna peta..mala i udobna. kontam na njima cu hodat bez problema, medutim..razocaram se. uvecer izadem u njima, smognem snage da ih obucem i sama dodem do grada nekih 10 ak minuta od moje zgrade. izadem , podem odma osjecat nestabilnost, tresu se noge, ruke , sve..al polako ja to..i predem cestu ..i laganini, majkemi sam se poslje super osjecala gradom, digla glavu,pičim.. sto se nisam usudila ima vise od pola godine sama u stiklicama pa bilo kakvim. presretna sam bila radi toga- jutros ih obucem opet na kavu jer su lezerne i svaki dan. poljulja me bespomocnost i netsabilnost jednom ulicom kraj zgrade mi, parkirana su tu auta a ja hodam po trovaru skroz uz auta , priljubljena,,kontam dalje ne smijem, medutim krenem. predem cestu i dodem skroz do grada opet nekako..ugl izdrzala sam, dobro je. idem nekako taktikom odo pa sta bude, najgore sto izgledam na cesti zbunjeno, usporeno, poremeceno,,pretpostavljam. ali sta cu, druge mi nema nego trenirat tako. umirem sto puta dnevno 
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
Zao mi je sto onakvo bice nemam blizu
Da smo imale dva dana bilo bi nam malo, a ne samo 2 sata! Predivno iskustvo, divne osobe, neopisiv osjecaj.... Ja sta god da napisem, ne mogu vam opisati nasu blur77! Njezna, umiljata, lijepa, osjecajna....ma DIVNA jednom rijecju
, ako je svima super,jupiiiiiiiiiii,bas mi je drago
