RE: Anksioznost??

RE: Anksioznost?? (Puna verzija)

Forum >> [Porodični život] >> Zdravlje

Poruka

mo girl -> RE: Anksioznost?? (11.10.2011 17:08:39)
pa dana da ti kazem i ja isto nidsm se nasla sa psihologom nikako jer mi je zenska izazivala neku nervozu jednostavno mi je isla na zivce a pogotovo ova druga kod koje sa bila otisla zenska je cjelo vrijeme pricala s nekim na mob i samo mi napisala xanax koji ja nisam ni kupila jer mi nimalo profesionalno nije iozgledala tako da sam ti ja odustala od psihologa i odlucila se sama boriti.ma ionako ima se prica svodi na to kako se moramo same boriti sa tim pa kontam cemu onda da bacam pare na nju kad se ionako moram sama boriti.ja sam uglavnom dobro ovih dana bavim se pregledima kod ginekologa pa mi vecin u vremena oduzima trazenje tekstova po internetu takoda nemislim na anksioznost.povremeno me uhvati neka nervoza kad me neko nazivcira al prodje.jedino se sjeetim anksioznosti kad trebam negdje ici i automatski se upitam:boze hocel mi se mantati?al nekako to potisnem i izadjem tjeram sebe svaki dan da izlazim.valjda dosla zima pase odmah bolje osjecam

jana mk -> RE: Anksioznost?? (12.10.2011 13:27:16)
Pusa cure,kod nas danas neki tmuran depresivan dan ja se bacila na ciscenje da ubijam vreme jer me crnjaci spopadaju povremeno,i ja ti mila anza imam taj problem ,crnjaci crnjaci i opet crnjaci ....i ja se cesto pitam imali kraja i ljek za njih ,jest da ima dana kad ih skroz zaboravim ali ima dana i kad se sami nametaju,ljek je u same nas moramo ih dozivljavat ko nas sastavni dio i da su oni tu na neko odredjeno vreme dok ih nas mozak sasvim neznacajne bude poceo smatrati,ja sam zato i pristalica terapije s lekovima jer meni upravo ako nije njih ja ne bi mogla dat sebi snage izdrazati sve ovo ,kozna zapala bi u neku depresiju i necu ni da zamisljam kakav bi mi kraj mogao biti ,zato ja mislim da je najbolje da odemo kod lekara kad god pomislimo da nam je potreban i da se lekova nebojimo jer sam upoznala puno ljudi koji su lekovima uspeli resiti ovaj problem ,dignu ti samopouzdanje i malo pridrzavaju dok su nase nerve preosetljive vremenom kad pocnes da ojacas i kad kapiras sta je zapravo tebi,onda mozes nastavit polako skidat se snjima i boriti se sam ,ja fakat sam ukapirala da ova anksioznost je nista drugo sem jedan zacarani krug koji upravlja nasim zivotom i nista drugo ,ali nije lako izaci iz njega ...samo upornost i istrajnost je potrebna ,blago onome ko nema crnjake ko ih ima il ih imao zna o cemu pricam..snjim je puno teze ja sam sve simptome prosla od drhtanja do panicne ali crnjaci su ZAKON sto bi se reklo[sm=jezicek.gif][sm=jezicek.gif][sm=jezicek.gif]

lajlac -> RE: Anksioznost?? (12.10.2011 19:37:19)
Prije svega da pozdravim nove članice, dobro nam došle, ko što Jana kaže u naš poremećeni svijet. Odakle da počnem? Nisam se odavno javljala, biće ova duga ispovijed. Prošli su dani paničnih napada, nemam ih i mogu reći da ih se i ne bojim, jer u trenutku kad mi se desi, nekako se uspijem smiriti ili jednostavno poravnim. Crne misli su i dalje prisutne, i one su najgore, paralizirajuće i toliko strašne da je to nemoguće. Ne mogu da ne osjećam krivicu zbog svoga stanja, jer sam i ja dosta tome doprinijela, isčitavanjem strašnih priča i iskustava preko foruma na Internetu, zatim slušanjem svakakvih priča i poticanjem drugih na priču, jer sam htjela znati svašta nešto (prijateljicina mama ima paranoidnu shizofreniju). Imam osjećaj da nisam toliko čitala, da se nisam toliko kljukala informacijama, ovo me sada ne bi toliko proganjalo i stvaralo mi problem. Osjećam krivicu i zbog svoje profesije (psiholog). Velik je teret ova profesija. Stid me reći, ali ću reći, sebi ne mogu pomoći, jer znam da je u životu sve relativno, i da se sve svakom može desiti i možda upravo to je, što znam da se svašta može desiti i što ni za šta ne možeš garantovati a ni predvidjeti, možda upravo to zastrašuje i boli, a tek kad mi kažu TI SI PSIHOLOG, ti to možeš i znaš, toliko stresa i opterećenja to dodatno stvara. Teško mi je slušati takve komentare, jer se počnem preispitivati, sad više i ne volim svoju struku, nastojim da se što manje unosim. Sreća u nesreći je što se direktno ne bavim svojom strukom, već se samo ponekad prožima i to kako ja zovem „light psihologija“ JAli nekad mi se čini da se previše očekuje od mene i da kad bi rekla kakav problem imam, rekli bi ma daj pa ti si psiholog... GLUPO Inače, rekla bih da sam uvijek imala problema s očekivanjima drugih i da me je to i dijelom, malim ali značajnim dijelom i dovelo do ovakvog stanja. Ništa se od mene nije tražilo nikad, ali sam ja uvijek mislila da ako sam uzorna u svemu, svi će me više voliti i cijeniti. Sada radim većinu po svom, ali trebalo mi je dosta vremena da shvatim. Mogu reći da mi je puno stalo do svoje porodice i mišljenja i, uvijek mi je bilo stalo da ih ni na koji način ne razočaram, to bi me dotuklo, tako da bi mi bilo najteže gledati njih u svemu ovom. Ja ne znam da li je i kod vas tako, ali meni se dešava da uhvatim sebe da toliko razmišljam, da mislim da će mi glava eksplodirati. Više sam proučila sve, razmišljala sam i o tome kako mozak funkcionira, kako živci, zamislila ih u svojoj glavi, pa što je sudbina, što ja mogu izazvati, da li moje misli su ovakve, da li su onakve, čemu ja doprinosim, čemu ne doprinosi, nema šta nije prošlo kroz moju glavu, razmišljala sam o svemu i svačemu, od najbanalnijeg do najgoreg mogućeg. Dešavalo mi se i da kad trebam utoniti u san, budna sanjam. Jeli se to još nekome dešavalo? To je zastrašujuće, ponekad me strah zatvoriti oći, mislim šta ako mi se počne svašta nešto prikazivati. Inače, od malena, se užasno bojim mraka, ne podnosim mrak [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image] to je već fobija na kojoj se ne može raditi [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image] Inače, ne mogu reći da se bojim budućnosti, banalnih životnih situacija, ne mogu reći ni da se bojim smrti, više se bojim patnje mene i mojih sa mnom i da zbog sebe i neke eventualne bolesti ne izgubim sve ono što me čini sretnom i onog koga volim. Uvijek nešto osluškujem, samoispitujem se, isto ko što je navela Jana, uvijek nešto osluškujem, mislim haluciniram, GROZNO. Jednom sam pročitala da vidne halucinacije mogu biti svjetlost i sl, ponekad sam osjetljiva na svjetlost, kao da vidim sjene neke, za koje znam da nisu stvarne, već su to moji živci, kao kad gledate u nešto drugo vremena i to vam se kasnije preslikava, ne znam objasniti. Znam da je glupo, ali je tako. Ili spavam, i odjednom, vjerovatno podstaknuto vanjskim zvukom, trznem se i kao da sam jasno čula neki udar, glas, zvuk i mislim da nije stvaran da sam umislila. Da li se to vama dešava? Stvarno, kad razmislim, svakakvih je simptoma bilo, od panike, do opsesije, od napada do kompulsije, ma svašta... I kad dodju „dobri dani“, ja nisam do kraja opuštena, dosta sam dobro, ali tu je kučka da me podsjeti da postoji i da je u meni. Jednostavno, moj sistem vrijednosti je poremećen, ne znam više šta da mislim, što je dobro, što loše, ni u šta vjerujem, ni u šta ne vjerujem, što želim, što ne želim. Toliko se nekad u svom razmišljanju izgubim, iscrpim i počnem razmišljati na način: ako ni u šta ne vjerujem, ako sam u svemu skeptična (jer svemu s nekim nepovjerenjem i sumnjičavošću pristupam) kako ću se nećemu nadati? To me najviše pogađa...što ne znam više u šta vjerovati...jer se bojim, a kako ću nastaviti bez vjere u sebe, druge i bolje dane? Sve mi je maglovito. Sad ce KOKA I PO pitati čega se bojiš i zašto? Ne znam zašto se bojim, možda zato što mi je trenutno lijep život, imam sve što se može poželiti, i strah me da ne izgubim sve to, ne znam... Ko što MARINADK kaže ponekad se teško naviknuti na to da ti sve funkcioniše bolje nego što je funkcionisalo, i jednostavno teško se prilagoditi mentalno i tjelesni. Ja u to vjerujem, jer cijeli život neki stres, neka negativnost i dodjes u period kad sve to nestane, odjednom ti se roditelji počnu slagati, nemate financijskih problema, dečko vas sluša, završite fakultet i bum... :( Ali se ne predajem, jer moram dalje, ako nista radi ljudi oko mene koji me vole. Ostaje mi nada da će sve ovo jednom proći i da ću biti opet ona stara djevojka puna života. Sreća je što se na kraju smirim, zaokupim svoj um, noć mi je najgora, ali i ona nekako prođe, nekad brže,nekad sporije. Ali sam čvrsto odlučila jedno: ne želim više ni čuti ni slušati negativnosti bilo kakve vrste, učim se reći ljudima iskreno što mi je na umu, ispoljavati emocije, bar pokušati. To je moj prvi korak i mislim da je pravi. Stres ne možemo izbjeći, kao ni sekiraciju, ali će se moj odnos prema tome promijeniti, bar ću pokušati pa ćemo vidjeti. Već radim na tome. Da li se slično dešava i vama? Što je to što vas smiri u kriznim situacijama i što Rabi i KOKA i PO kažu na sve ovo[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image] Ima li šanse za mene? Izvinite na predugom postu, i nemojte ništa zamjeriti... Blur poljubi curicu za mene, pozdrav mojim starim curama članicama... IVANAI, JACA,BLACK MAGIC,ELMASA (Šta je s Elmasom), SANCHEZ, BLIZANAC, ANZA, JANA, TARA I OSTALI. Ako sam nekoga zaboravila, ne zamjerite...

jana mk -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 0:29:35)
Nisam mogla da se nejavim citajuci ovo izlaganje koje je lajlac ispricala,mila moja lajlac samo bih ti ovo napisala ,dok sam citala sve ovo osjecala sam KO DA SAM JA PISALA ,od rec do rec sam se pronasla ,ista moja patnja crnjaci uzas ,osluskivanje promatranje samu sebe dal mi se nesto pricinjava il je realno ma ko da sam sizo sacuvaj boze,ista ja ...lajlac ni ja vise neznam od sta me strah pocela sam sumnjat dal me uopste strah ,sem onaj da cu se nedo bog ......(nemogu tu rec iskuckat)jer se sva zdrmam kad je pomislim ,vesti redovno negledam i kad naidjem na neki potresni dio u novinu il slucajno na tv zurim da okrenem stranu il tv kanal,odmah strah i drhtanje pa polako se smirujem ,evo vise nedelju dana kako pijem novu terapiju neosecam se jos kozna kako bolje ali nekako guram crnjaci su jos uvjek tu ....ali moramo biti spremni na to da ce oni jos neko vreme biti uz nas a koliko dugo ko zna mozda to i zacvisi od same nas ,koliko im budemo dali vremena oni ce ostat kad shvatimo da im mi pravimo prostor da bi nas mucili onda ce sami nestati il necemo ih ni primecivati ja se iskreno nadam da ovo sta je u nasim glavima od crnjaka se nikad nece dogoditi jer tako bar kazu i procitala sam da dosad niko anksiozan nije uradio ono cega se najvise bojao (mislim na strasner crnjake poput samopo...)sve vas ljubim ,lajlac tebi poljubac i gush spavaj i sanjaj lepo dolazi noc i meni ona polako postaje najstrasniji dio dana a ranije samo samo cekala da padne mrak osecala sam se puno bolje u noci ,sad je obrnuto..ali mora znam da ovo mora jednom da prodje....imamo mi tek zivota i lepih dana ispred nas sve smo ovde relativno mlade cure nedajmo se i budimo pozitivnije sto vise istrajacemo jer moramo ....

blur 77 -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 0:43:25)
Lajla, duso, bas lijepo sto si se javila, hvalila si [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley31.gif[/image] Sve si ovo lijepo napisala, toliko detaljno... Ima nade za sve nas

blur 77 -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 0:44:34)
Jano cmok!

biba26 -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 9:04:46)
ovo drhtanje tijela i grčenje mišića me izluđuje, pa me probada oko srca, strah me sve je li to anksioznost ili imam zbilja neku boleštinu, ajme meni[sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif], nisam na početku drage moje, počelo je od proljeća, cijelo ljeto prisilne crne misli, i sad me spucalo na tijelo, na strah od smrti. Ima li nade???

jana mk -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 9:46:43)
BIba duso moja ,da sve je to prokleta anksioznost ona to radi ,pokusaj nesto raditi po kuci iako se treses ja sam se sva tresla od glave do pete i takva nikakva izlazila u gradu i buljila u izlozima ko blesava samo da nebudem okupirana sa drhtanjem i strahovima,iako pijem terapiju vec 2 god pa ima dana kad drhtim ko da sam na 220w ukljucena ,spas je u nas same samo ko prije skonta blago njemu ,neboj se mila nista ti nece se dogoditi prokleta je to kucka ali nedaj joj prostora ignorisi je reci sebi ma nek drhtim ajd da vidim koliko dugo ces potrajati kucko i videces olaksanje odmah ..ljubim te biba duso neboj se svi mi to prolazimo ista prica smo svi ovde ,jedino crnjaci neko ih ima neko ne ja nazalost sam u grupu sto ih ima ,ali nadam se da cu i njih resiti jednog dana pokusavam kad naidju ovako umirim sebe i kazem ma daj Jano pa te crnjake te vec godinu dana spopadaju a nikad ti se nije nista desilo to su samo misli glupe koje trenutno imaju mesto u tvoj mozak ,ali nece ih dugo biti nacicu ja nacin da i njih se resim jer mi je stvarno dosta od njih nistami nisu lepo donjeli u zivotu....ajde biba ustani i pravac grad il nesto po kuci radi i ostavi drhtaj ali ignorisi...

dana123 -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 10:05:19)
Evo ija odkad sam počela piti zoloft ujutro i misar u podne jutro mi je katastrofa nemir i napetost ništa se nemogu hvatati posla,nemogu se zadržati na jednom mjestu i tako sve dok ne popijem misar,a moram ga piti samo u podne onda mi bude bolje.Jel kome tako bilo kad je krenuo sa novom terapijom neznam šta da radim. Pozdrav.

biba26 -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 10:17:41)
Drage moje, nisam ja na početku, drži me ova kučka od proljeća, problemi sa usnivanjem, pa cijelo ljeto užasni crnjaci i prisilne misli, sad me spucalo na tijelo, tresem se, strah me smrti, probada me oko srca. Jel vama kad tako bilo??? help[sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif][sm=smiley19.gif]

biba26 -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 10:26:44)
hvala ti jano moja, stvarno silno želim rješit se te kučke, pa nek se tresem šta kažeš, moramo biti jače od nje, a zanm kako ti je sa crnjacima, upropastili su mi cijelo ljeto, ma grozno[sm=smiley13.gif]

sreća35 -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 12:20:42)
Moje heroine gdjeste i kako ste...Ja onako kao ovo vrijeme nekad bolje a nekad gore ali uglavnom kučka je uvjek tu samo da nisam rahat...Ja više neznam ni šta da mislim samo znam da nam ovo ukrade najbolje dane i godine života....mene crnjaci pucaju dugo i to je moj najveći problem sama ja sebi kažem da od tih glupih misli nema ništa ali đaba oni u meni izazivaju nelagodu strepnju i nekako kao da ja nisam ja pa tako u krug ali nadati se da će biti bolje aBd...Ja i kad sam pod stresom ili bilo šta što vjerovatno osjećaju ljudi koji i nemaju ovo stanje ja prepisujem tome da gubim razum i da ću nedaj bože završiti u ludari pu pu pu ....Mene najviše strah toga...I dali neko od vas zna možda lajlac pošto je ona naš psiholog kakve su prognoze da ovo stanje pređe u neko ozbiljnije ps. oboljenje..Hajmo biti realne pa shvatiti da šizo... nema ovaj put ona se obićno dešava u nekoj kasnoj adolescenciji i obično je nasljedna tako da drage moje se nebi trebale tog bojati a ja eto se prva bojim.....sve vi drage moje koje ste tek na početku terapije polako ona če početi djelovati i ja sam na početku mislila da mi nikada neće pomoći ali sve dođe na svoje samo hrabro ...sve vas volim i pozzzz Pišite dali stvarno ovo stanje prerasta u nešto gore....[sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif]

jana mk -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 15:13:56)
Sreco ljubim ,ali zaista ti ovaj post nije trebao ,najmanje sad kad smo ovde jako napeti pocevsi od mene samu zavrsit do neznam ni ja vise koga...jos mi samo fali da procitam da ce prerasti u nesto ozbiljnije i da skroz se poremetim e za taj odgovor ako je pozitivan da je moguce da ovo prerasne u ozbiljnije stanje i ja zavrsim u ludari josuvek nisam spremna za cuti ga,tako da molim sve vas sto pozitivnije jer je napetost ovih dana strasno prisutna kod vecine nas najmanje nam treba da se jos prepadamo sta li nas ceka nadalje ,samo cu ovo reci da je moj dr rekao da sanse oboljeti od nesto ozbiljnije su i kod mene i kod nekoga ko nema anksioznosti sasvim ma sasvim iste,samo sto se ja toga previse bojim a on mu nepridaje znacaj i nebavi se razmisljanjem oko takve gluposti,i jos je rekao da onaj ko ludi nije svjestan svog stanja vec ga smatra normalnim ,kod nas je samo strah u pitanju prevelik strah i previse davanje znacaja beskorisne misli....molim za pozitivnost ..jer meni tako nesta zaista treba....a mislim i svima nama koji smo ovde

lajlac -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 15:44:19)
Sreća, kao sto sam rekla i kao sto Jana kaze, doktor je to dobro rekao, sanse su iste. Jes da je ucestalije među onima gdje je postojalo slučajeva u porodici, tu najvise, ali svasta se moze desiti, nikad ne znas kao i svaka druga bolest. Jano nemoj se prepasti, sve je tako, svaka bolest, ali mi se najvise plasimo upravo ludila, paranoje i stanja kad sebi i drugima možeš naškoditi, ali šanse za oboljevanje od bilo koje druge bolesti (mislim, fizicke) je jednaka. E sad, naš je problem što se bojimo onoga čega nas je najviše strah, time smo okupirani, paralizirani strahom. ALI OD STRAHA NIKO NIKAD NIJE UMRO. Smrti se ne trebate bojati, mislim da čovjek nije svjestan trenutka smrti. Vidim da je novu članicu strah toga što se tr ese, drhti, probada je bol, sve će to proći, GARANTUJEM TI. Ja, npr, imam problem s nekim pritiskom u ušima i očima, kao što sam rekla, nekad mi se dešava da sam osjetljiva na svjetlosne sjene, preslike i sl. (ne znam to objasniti), ali to je sve zato što se konstantno osluškujem. Zato sam i rekla da smatram najvećim problemom, bar za mene, što sam uvijek sumnjičava, uvijek pristupam svemu s nepovjerenjem i nedovoljno uvjerljivo (bilo djelu, bilo tuđoj riječi, iskustvu, savjetu, informaciji), to znači da nemam dovoljno vjere ni u sebe ni u ono što mi kažu, nikako iznači način suočavanja, nešto čvrsto, stalno i fiksno, na što ću pomisliti i na osnovu čega će mi biti lakše, ali valjda će i to doći. Tako bih voljela da mogu više vjerovati...a ne gubiti se u razmišljanju i biti skeptična prema svemu i voditi se onom: sve je moguće... Nekad se prepadnem, npr, kad mi neko nešto ispriča više ili manje strašno, ja sebi realno mogu predoćiti tu istu priču, u slikama i uživit se, kao da ja to isto doživljavam i uhvati me drhtavica, navale emocije raznorazne. Pretpostavljam da se vama isto dešava. Evo jedne pozitivne od mene. Malo sam se raspitivala, NIKAD nije bilo slučajeva da je iz anksioznosti izraslo nešto ozbiljnije, ja bar nisam čula za takav slučaj, ludilo nije svjestan čin, to se desi odjednom i nisi toga svjestan... Ali eto, opet smo mi nemirni, šta god nam rekli i opet će doći pitanja ŠTA AKO... Nego, blago vama koje ste već rodile, vi ste krizu drugog stanja odavno prebrodile, šta ćemo mi, koje još nisu ni udate ili koje to čeka? Mene već toga strah, hem što je drugo stanje, hem ulaziš u njega napeta, razdražljiva i s negativnom energijom? Što očekivati?

dana123 -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 16:21:15)
Lajlac i ja ti imam isti problem sa očima kao i ti smeta mi svijetlost to sam rekla dr. a ona meni da je to od jake napetosti i to najviše u podne, ali predvečer se stišava.Kod mene je sad ujutro jaka napetost i nikao da se smirim pa mislim da je to sad od nove terapije.[sm=zmeden.gif]

biba26 -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 16:28:16)
Lajlac hvala ti što si me koliko-toliko umirila, mislim psiholog si pa znaš, Nego mene zanima zašto se ja tako panično bojim smrti, pa stalno osluškujem svoje srce, opsjednuta sam s tim, pa se na momente tresem ko šiba[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley19.gif[/image][image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley19.gif[/image], tj. mogu li od toga zbilja oboljeti i umrijeti? Završila sam faks, imam divnu obitelj i muža i želim imati djecu, alo va kučka ovi strahovi me ubiše.[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley19.gif[/image][image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley19.gif[/image]

sreća35 -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 17:58:47)
Svima ali baš svima se izvinjavam kog je ovaj moj post toliko prepao i uznemirio,znam da nama malo fali ali Jano ovo je pitanje koje sama sebi toliko puta postaviš bar si sama tako pisala i mislim da većina nas postavlja sebi ovo pitanj pa sam mislila da nam je lakše da o tome otvoreno razgovaramo i dajemo svoja mišljenja nego da se same preispitujemo...ja nisam napisala da je nužan slijed događaja da nam bude gore,već jednostavno da zajedno pokušamo tu mogučnost dovesti na minimum...Takođe mislim da se mi ovdje trebamo pomagati i kad je neko u nekoj lošijoj fazi,pa ionako nemožemo živjeti pod staklenim zvonom i u svakodnevnom životu smo primorane da ćujemo ružne stvari...Još jednom veliko IZVINI za sve koje su se uznemirile i stvarno mi mnogo pomaže ovp druženje sa vama.....lajlac ,dana i ja sam imala takve probleme sa očima pa je prošlš ništa ne brigajte.....pozzz...[sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif][sm=rozica.gif]

jana mk -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 19:09:50)
ma ljubim sreco ,nemoj se brigat nisi ti mene uznemirila ,samo bi ja htela da takve teme preskacem jer mi skode zaista i jos vise me utone u mislima sta ako i to me zadesi ,a vid pa to je druga prica hihihihihi ja ti i u sred zimi nosim naocare za sunce ,da bi videla bolje ...hihihii ja imam isti probl s vidom rekla sam dr on mi reko da ignorisem nestat ce samo po sebe

lajlac -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 19:37:53)
Biba26 ništa ne brini, ja mislim da ćeš ti još dugo biti sa nama [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley36.gif[/image] Vjeruj ti meni, to je sve dio uznemirenosti i tjeskobe. Umrijeti nećeš, ne umire se baš tako. Ja sam prošla istu fazu kao i ti, proće to, pa će te nešto drugo tištiti, to je taj začarani krug. Slažem se sa srećom, dajte da otvoreno razgovaramo o našim strahovima, ali uz što manje negativnosti, nemojmo spominjati što se sve može desiti, jer to ne vodi ničemu. Jednostavno nek ovo bude naša ispovjedaonica gdje svak može govoriti o svemu što ga tišti i to je dovoljno. Vidim mnogi piju terapiju, mene interesuje jedno: da li ste bili na razgovoru kod psihologa? što je to što jedan psiholog kaže o našem stanju? Ili psihijatar? U kojem pravcu teće razgovor i na koji način? Da li ste zadovoljni uslugom? Moram priznati, da ja nikad nisam bila kod psihologa, s psihijatrom jesam razgovarala, ali sam primjetila da jedino što može psihijatar ponuditi jesu medikamenti, terapija. I to mi je uredu, ako nekome pomaže, međutim, ja nisam taj slučaj, ostaju crne misli, ponavljaju se, tablete ublažavaju tegobe, ali ne mogu otkloniti misli i na kraju opet se sve svodi da mi sami sebi moramo pomoći. Cure moje i meni zna biti jako loše, ali nekako se uspijem sama smiriti, ali imam osjećaj da će mi biti teško razbiti do kraja ovaj začarani krug, budem dobro par dana, zatim par dana loše, nestanu stari simptomi, jave se novi itd. A nakon svega analiza, samoispitivanje i tako dalje. Uhvatim sebe da razmišljam o stvarima o kojima, u "normalnim" okolnostima, ne bih nikad ni pomislila. Ali dobro, šta je, tu je. Idemo dalje, jer moramo. Znate kako bih ja opisala svoje stanje? Zamislite trčite, trčite, zaobilazite prepreke, sve ste više umorni, ali ne odustajete, u jednom trenutku se pitate gdje je kraj, znate da je tu negdje, ali nikako doći do njega, ali i dalje trčite, jer ako ne trčite svi vas zaobilaze. Jednostavno trčite, jer morate. Što vas drži ustrajnima, jeli vjera, jeli ljubav, jeli život, jeli nešto drugo, nemate pojma i to je ono najgore od svega, jer kad bi znali, cilj bi bio bliži. Pozdrav cure moje drage!

mo girl -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 19:58:31)
evo nesto pozitivno:danas sam cjeli dan hodala sama po gradu a da nisam ni pomislila na mantanje il neku neugodu i sad se super osjecam ponosna sam na sebe.Sreco nemas se sta izvinjavati samo si pisala kako se osjecas a mi smo tu da ti pomognemo naravno.ja isto imam problema sa vidim kao da mi je neko trunje u ocima i magla i cak sam pocela nositi naocale kad citam jer nista ne vidim.i neki pritisak u vrhu glave kao da me neki obroc steze znate ono kao da ste obukli neku kapu koja vam je pretjesna.i naravno tu je neki pritisak i zujanje u usima stalno al na to sam navikla vise.samo vi pisite sta vas muci nekako bude lakse kad vidim da nisam jedina[sm=smiley36.gif]

mo girl -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 20:01:57)
lajlac ja sam prvo otisla kod psihijatra i on mi je uvalio tablete bez ikakvog razgovorazvale su se ansilan.poslje sam otisla kod 2 psihologa i nisam bila zadovoljna uslugom tako da ti se ja sama ljecim bacila sam tablete i pokusavam sama sebi pomoci i naravno ovde se jadam i gnjavim nase cure svojim problemima[sm=smiley1.gif]

jaca76 -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 20:53:20)
Pozdrav svim panicarkama[sm=smiley1.gif] Jana,kad do sad nisi pukla,mislim da neces nikad[sm=smiley36.gif] Lajlac,meni se desavalo da se iz sna naglo trznem,kao da se nesto strasno desava dok ja spavam,zemljotres,smak svijeta i sl...mozda je i to panicni napad,a mozda je prouzrokovano nekim zvukom,pa posto smo napeti po citav dan koje kakvim strahovima,normalno da nam ni tokom sna nece biti najbolje. Ja vam iz svog iskustva samo mogu reci da pustite sve da tece onako kako mora,nemoj te se previse zamarati zasto se bas vama ovo desava,hoce li proci i kada,jednostavno se pomirite da je ovo stanje ono cime ste iskusani u zivotu isto kao sto je neko iskusan nekom drugom bolescu.Ne mozete pobjeci od onoga sto vas je zadesilo,samo morate biti strpljivi da se "oluja" smiri,procice sve,polahko,samo strpljenja.Mene je proslo,i opsesivne misli i panicni napadi i napetost i mnogi simptomi...nisam pila tablete,nisam isla psihologu na razgovor,nisam forsirala sebe,prepustila sam se i prihvatila i tako guram i sad...ako osjetim bilo kakvu nelagodu ili strah ja se predajem tome i brzo me prodje.Ne mogu reci da sam potpuno ok,niti mogu garantovati da cu biti u buduce,za neke stvari mozda nikada necu imati hrabrosti,a mozda se ipak desi cudo,ne zamaram se vise...kako god..pozzz

nadez -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 21:17:39)
biba26 samo da ti kazem da je meni najveci problem to probadanje oko srca i gusenje u ova moja borba a i ja isto kao ti oce da ima dete tu smo negde isti,lajlac evo samo da ti kazem procitala sam tvoj post i pronasla sam se i ja u njega evo bas sinoc sam imala jedna taka vecer mozak mi je radio TURBO a i ja neznam za sta onaka bezveza [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/zmeden.gif[/image]ja sutra idem oped kod ginikologa nadam se da ce biti u uredu malo sam nervozna malo pre sam plakala i ja neznam zasto nadam se da ce proci jednog dana ovo pozdrav do svi [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley31.gif[/image][image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley27.gif[/image][image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley31.gif[/image][image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley27.gif[/image][image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley31.gif[/image]

HNF -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 21:53:58)
E drage moje, nije me bilo dugo, imala sam nekih obaveza, ali sam vas redovno citala. Sve vas lijepo pozdravljam [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/bravo.gif[/image]. Lajlac procitala sam i tvoj post, mogu ti reci da se dobrim dijelom i ja pronalazim u njemu. I ja se stalno nesto preispitujem, osluskujem, pa onda razmisljam da nemam neku bolest,halucinacije i tako hihhih, ma ja sebi pronađem hiljadu bolesti.Onda mi tako srce jace zalupa, ili me nesto zaziga, ili mi fali zraka, ja odmah muzu, evo ga infarkt [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/jezicek.gif[/image], a jos pijem ove hormone za stitnu zlijezdu,i jos mi doktor rekao da mi srce moze ubrzano lupati, ali ja opet mislilm da cu dobit infarkt. Ma svima nam je isto, moramo se borit. Neko je pitao za psihijatra. Ja nisam nikad isla psihologu, nego imam svoju psihijatricu kojoj ponekad idem, i ona meni nije dala nikakve tablete da pijem, kaze da se sve to moze kroz razgovor sredit, pa bit ce valjda bolje ako Bog da.Eto, pa se cujemo opet[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image]

lajlac -> RE: Anksioznost?? (13.10.2011 23:52:00)
Mo girl, tako sam i mislila, neki imaju pozitivno neki negativno iskustvo, nekima je dovoljan razgovor, nekima pomaže terapija. Kako god, sve je ispravno ukoliko pomaže. Jaco, drago mi je da si bolje, ti si dugo u ovome jeli tako? Ovo je tvoj najpozitivniji post, koliko se ja mogu sjetiti. Ali činjenica je da čovjek nije isti, nakon ovih iskustava, jeli tako? Nešto dobije, ali većinu izgubi. Ja se više i ne sjećam prošlih dana, ne sjećam se osjećaja koji su me pratili u pojedinim situacijama, sad se sve svodi na borbu da mi bude bolje. Isto ko da su ti dani daleko iza mene, ko da je to neki prošli život, kao da ne poznajem ništa drugo osim ovog stanja. Ni u čemu nisam 100 posto svoja, ona od prije. Ja predlažem jednu stvar, da ovo ne bude samo priča o strahovima, već i željama, snovima. Ili se i u vas svodi sve na jednu želju? da ovo prođe? Razmišljala sam i o tome, kad bi me pitali što hoću, što mi je želja, ne bih vam znala reći. To je pomalo tužno, a prije sam imala stotinu želja i snova. Sad ko da nisam na javi, Rabi je jednom predlagala da zamislimo mjesto na kojem se dobro osjećamo, ja ga ne mogu navesti, jer to mjesto još uvijek ne mogu zamisliti. Tužno, ali istinito. Jedina pozitivna stvar jeste moj dečko kojeg neizmjerno volim... Mogli bi pričati o ljubavi, bračnim vezama, svekrvama [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley36.gif[/image], o svojim životnim pričama, o onom što nas pored ovoga tišti i nervira, odnos s roditeljima, prijateljicama i sl.

Stranica: << < Prethodna stranica 124 125 [126] 127 128 Sljedeća stranica > >>