|
a.mama -> RE: Vaše porođajne priče (8.2.2012 12:32:01)
|
Evo i moje priče...[sm=bravo.gif]
Termin poroda je bio 19.10.2011., ali bebica nije htjela van. Doktorica koja mi je vodila trudnoću rekla je da dođem 21.10.2011., na CTG ako ne bude nikakvih bolova. Dođem ja tako u bolnicu Travnik 21.10., kad ono nema moje doktorice, nego neka druga. Pita me tko ti je vodio trudnoću, ja joj kažem, a ona će AHA. Kaže lezi, podigni noge, hladno u prostoriji, mene malo strah, a ona zavuće ruku da uradi ginekološki. Ja se trznem, jer me zaboljelo, a ''mesarka'' će meni: Nisi otvorena, dođi za 3 dana, idi sada da ti sestra uradi CTG-sve je bilo OK. Dođem ja kući, odjednom osjetim nešto toplo, odem do toaleta, kad ono puno krvi i sukrvice, a još me i puno boli od ginekološkog. Nazovem svoju dr., ona mi kaže da je to normalno nakon ginekološkog. Dođem ja tako 24.10. (i dalje nije bilo nikakvih bolova), kad opet me dočeka ''mesarka'', ovaj put je bila malo nježnija, kaže da sam otvorena za mali prst, uradi amnioskopiju i CTG, sve ok, dođi za 2 dana. Negdje 25.10. ujutro sam već pomalo počela osjećati bolove, i postajali su sve jači. Muž došao s posla pita kako sam, kažem da imam bolove svako 15 min. Odemo do njegovih malo pred večer, a ja samo trpim, nikome ništa ne govorim i gledam na sat. Već su trudovi bili na svako 10 min. Kada smo došli kući, još sam i peglala (inače, u trudnoći nisam imala nikakvih problema, prava vitalna trudnica, bez mučnina). Istuširam se i oko 22h legnemo spavati. Muž je zaspao, a ja nisam mogla od bolova, kada su postali učestali na svako 4 min, ja zovem muža da idemo u bolnicu. Kažem mu da ne paničari, da sam ok i u bolnicu sam primljena oko 1h iza ponoći. Gle čuda, opet me ''mesarka'' dočekala, sada je bila ljubazna, kaže otvorena si 4 cm, nećeš još roditi, ostani u bolnici. Tko me smjeste na pred-porođajni odjel sa još 2 trudnice u sobi. Oko 4h su me klistirali, a oko 6h su već bolovi postali jaki. Oko 8h dolazi vizita-konačno jedno drago lice -moja doktorica u smjeni, vratila se s godišnjeg. Pita me: Boli li?, ja kažem: Boli, a ona će: Nek' boli, i treba da boli, pregleda me i kaže da zovem odmah babicu ako mi pukne vodenjak. Samo što su otišle babica i doktorica, ja osjetim neku toplinu među nogama, zovem babicu, ona dođe, pogleda uložak i kaže da mi nije pukao vodenjak. Doktorica me opet pregleda nakon 15-ak min, i kaže da sam bila u pravu, da je vodenjak pukao, i da ne smijem tiskati, jer nisam dovoljno otvorena, da ne ozlijedim bebinu glavicu. Daju mi negdje oko 9h injekciju Buskopan i uključe infuziju-DRIP za brže otvaranje. Mislila sam da ću poludjeti od bolova, a najgore je bilo što nisam smjela tiskati, jer nisam bila otvorena. Nakon pola sata dođe babica i pita kako sam, ja joj kažem da beba hoće izaći, a ona će da mi se čini. Nakon 10-ak min. dolazi doktorica i pita me da li imam osjećaj da moram ''kakiti'' ja joj kažem da stalno imam taj osjećaj. Dr. mi je rekla da dođem u porođajnu salu, nakon pregleda kaže mi da će me porađati, ali da prvo mjehur ispraznim,i tako ja odem s onom infuzijom u jednoj ruci, skvrčena od bolova do toaleta i samo se vratim, nisam mogla ni sjesti na WC školjku od bolova. Opet se popnem na onaj stol, dođu dr. i babica. Kaže dr. Ako ćeš slušati, porodit ćeš se za 15 min, a ako ne budeš slušala, porod može trajati 2h. Kada je porod počeo, sve je bilo lako. U 10h i 5 min se rodila jedna prelijepa bebica. Bolovi pri porođaju nisu bili ni upola jaki, kao od onog DRIPA. Sve je ostalo bilo ok, mala 2 konca (kaže dr. radi estetike). Nakon 20-ak min mi stave bebicu na prsa, prelijep osjećaj, a ja se samo smješkam. I onda me ''izbace'' na hodnik na onom pokretnom krevetu . Nakon 1h me ''otpreme'' u sobu.
Nekoliko dana nakon poroda, još sam se sjećala bolova od DRIPA, ali sada već sjećanje na to prestaje, posebno kada gledam svog anđela.
|
|
|
|