|
Nemirna -> RE: vaša porođajna priča (23.7.2008 12:40:31)
|
Mozda bi bilo dobro da i ja ostavim svoje porođajne price pogotovu sto su bile tako razlicite :) pa idemo po redu...
Prvo dijete:
08.05.2005 mi je bio termin. Nakon tog datuma isla sam na kontrole svako dva dana sto je bilo iscrpljujce jer nam je do bolnice trebalo sat i pol voznje u jednom smjeru... Išla sam u Novu Bilu a na kontrole privatno kod doktora koji je sef ginekologije u toj bolnici. Isla sam mu kuci samo jer je blize nego li bolnica, ni zbog cega drugog. On me dva dana nakon sto je prosao termin poslao u bolnicu i dao neku vrstu uputnice da bi me tamo primili. Rekao je da je to prevencije radi, posto mi je prva trudnoca a bolnica daleko neka me tu pa cemo cekati da me zaboli (sto je trebalo da se desi brzo po njegovoj procjeni). Otisla sam tamo, primio me dezurni doktor, pregledao, rekao kako mogu ostat ali da se necu porodit jos za najmanje 3-4 dana... Rekla sam kako bih ja radije kuci pa da opet dodjem na kontrolu... Složio se s tim. Kad sam dosla kuci nazvala sam svog doktora i rekla mu kakvo je stanje. On me narucio na pregled opet za dva dana. I opet me poslao u bolnicu... odem tamo, i opet nabasam na istog dezurnog doktora. Covjek me pregledao i sa blagim osmjehom rekao da je stanje isto kao i prije 2 dana ali da ostanem jer mu je sef rekao da me ostavi. I tako, odem na odjel ginekologije gdje leze zene s problemima u trudnoci... tri dana sam tu osluskivala da li ima kakvih bolića ali nista... [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley13.gif[/image] U ta tri dana samo su mi sestre radile ctg kao i svima ostalim zenama, ono izutra na podne i navecer... niko me nije pregledao ultrazvucno niti rucno... kao da ne postojim... mog doktora nigdje nije bilo kao d je u zemlju propao a dogovorili smo se da ce me on porodit jer je on uvijek u bolnici i sestre ce mu javit kad bude nastupio porod... ahaaa malo morgen.. na idemo redom.
Treci dan na smjeni je bila doktorica i kad bi prolazila pored moje sobe samo bi klimala glavom lijevo desno i gledala mi u stomak (bio je ogroman, kao i ja sama...) Taj dan je imala pune ruke posla, porodila je 17 beba... Uvecer oko 10 sati je naisla i provirila mi u sobu te dobacila: "Tebe ću ujutro zorom poroditi.. ti ces za 2 sata rodit. Idem se odmorit malo pa se vidimo prije nego ptize zapjevaju..." osmjehnula se i nestala a ja ostala ono... zaleđena. Mislila sam pa zar me nece moj doktor porodit... ali posto sam cule price da je ona najbolja doktorica tamo, u jednu ruku mi je bilo i drago... Cijelu noc sam ja šetala... nisam mogla spavat ni sekunde. Oko 4 ujutro sam fino otisla u kupatilo, oprala kosu, okupala se "zgulila" sve dlake sa sebe :) i u 6 sati bila spremna da napokon odradim svoj posao i napokon uzmem u ruke svog anđela... nigdje zive duse... u 7 smjena, nigdje doktorice... u 9 se pojavila, rekla sestri da uradi klistir i da me deportuju u salu... dosla sam tamo, probila mi je vodenjak, ukljucila drip i rekla da šetam i kako ću za dva sata bit gotova... I tako... šetam ja, bolovi pocinju... na smjeni je bila prekrasna babica Snježa koja je brbljala cijelo vrijeme i skretala mi pozornost s bolova... Pregledala me je par puta i rekla kako je beba visoko, kako sam otvorena samo 1.5 cm i primjetila sam da je zabrinuta. Kasnije je dosla doktorica, pregledala me nesto dosapnula babici i otisla. Otisla kuci... Kao morala je hitno, ma da, kako ne. Kasnije mi je muz pricao da je moj tata koji je panicar i koji zna kako stvari stoje u toj bolnici dao toj doktorici novac i zamolio je da me ne pate ta da rade carski ako bude bilo naznaka da ce porod biti tezak. Novce je uzela i potom hitno otisla kuci... odo ja na dugo i na siroko... uglavnom, ja setam sa infuzijom, boli me jako, one svjetleće baje mi se redovno pojavljuju pred ocima ali babica kaze da mi porod nije ni blizu.... stavila me je na onu fitnes loptu da skakucem na njoj da bi se beba spustila... masirala mi je ledja, govorila kako da disem i hvalila me kako sam dobra jer je slusam... i tako... masirali smo se, cupkali, lezali, setali.. samo se otvarala nisam a bolilo je ko sam vrag... oko 3 popodne su bolovi postali nesnosljivi, nikakav doktor se u tom periodu pojavljivao nije... ja sam bila jedina koja se poradjala. Babica se niej odvajala od mene ali je i ona postala ozbiljna i telefonirala je i izgalamila se na nekoga, nisma je bas razumjela... potom dolazi neki doktor kojeg u zivotu nisam vidjela... izgleda ko mrvica... metar i žilet. Uletio je u salu ko tajfun, posjeo me na stol i izderao se na mene kako sad moram tiskat iz sve snage inace ce mi se beba napatit (kao da se do tad nije napatila) Ja uopce nisam dobila nagon za tiskanje nego sam jadna tiskala onako kako sam mislila da treba i onako kako sam citala da treba. Galamio je na mene kako ne guram dovoljno i bio pravi mamlaz... svasta mi je izgovorio, pola toga se ni ne sjecam... na kraju je legao meni na stomak i laktom izgurao bebu... mislila sam da cu umrijeti u tom trenu... U 3.20 popodne se rodio moj Martin. tezak 4400 gr i dugacak 59cm. Plodna voda je bila zelena, on blijed ko krpa... Dali su mi da ga poljubim i odnijeli. Doktor se negdje izgubio dok je babica rjesavala posteljicu. Kasnije mi je muz rekao da je izasao na hodnik, pitao za oca. Moj dragi se javio i ovaj ga je uveo u svoj ured, tamo mu nabrzaka ispricao kako je sve proslo i na kraju upitao je li spremna koverta... Muz se iznenadio i sav onako zbunjen mu dao 200 km, ja sam kasnije galamila na njega ali on je jadnik rekao da on nije imao pojma sta je ovaj meni tamo radio i kako je osjecao da mu treba bit zahvalan... oooo muko moja. Zahvalan a on mene tamo iskasapio i jos se prema meni ponasao ko prema paščetu. [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/hudicek1.gif[/image] Potom je dosao k meni i krenuo me sivati.. nikakvu anesteziju nisam dobila, a pukao mi je grlic maternice,kanal, oni su me sjecnuli i plus sam od sebe pukla... imala sam oko 25 konaca. Plakala sam ko luda i molila da prestane sivati i da mi da nesto za bolove. On se samo izderao i rekao da mirujem inace ce me ostavit nezasivenu pa nek onda vidim sta cu... ljudi moji trajalo je cijelu vjecnost i bolilo ko nista u zivotu. Kasnije su me izvukli na krevetu u hodnik i rekli da mirujem dva sata i da ne smijem zaspat.. i tako sam ja na propuhu ćamila 2 sata. Babica mi je zbavila neki čaršaf i pokrila me njim da mi nije hladno... nakon dva sata je dosla i odvela me na tusiranje, pomogla mi, dala par savjeta, odvela u krevet gdje me je cekao moj andjelcic... Bilo je tu jos toga sto nije vezano za porod ali jeste za dojenje i bezobrazluk osoblja no necu sad o tome... imam opricati jos jedan porod [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/jezicek.gif[/image]
idemo dalje, drugo dijete:
Termin je bio 26.06.2008. Ovaj put sam se odlucila da ni pod razno ne idem nazad u Novu bilu iz gore opisanih stvari... Isla sam privatno na kontrole i onda me je moja doktorica kad sam usla u 9 mj preporucila doktoru u Općoj (jer sam ja tako odlucila). Bio je to dr Drljevic. Na prvi pregled kod njega sam dosla kad je bio u ordinaciji doktorice kod koje sam isla privatno. Tu smo se upoznali i porazgovarali o trudnoci i svemu ostalom. rekao mi je da dodjem 17.06 u bolnicu da mi kontrolisu plodnu vodu i urade ctg jer gledajuci ultrazvuk, porod je blizu. Rekao mi je da dodjem izmedju 11 i 12 te da ga nazovem kad stignem. Tako sam i uradila... odmah je sisao i pregledao me... uzorak plodne vode je uzeo, bila je mlijecna ali mi je s osmjehom rekao da idem kuci po stvari jer cu se do veceras porodit... ajme šoka. Ja ostala - paf! Bila sam vise od 5 cm otvorena i on se cudio kako nemam nikakve bolove... dobro, imala sam ja bolove al to nisu bili trudovi, nego vise kao spustanje bebe. I tako ja i muzic se zaputimo doma. Smetalo mi je drmuckanje u autu ali to je vise bilo na nervnoj bazi [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image] Kad smo stigli kuci prvo sam malo legla i smirila se. Onda detaljno sklonula po kući, spremila stvari za bolnicu, spremila stvari Martinu da moze ici kod bake, okupala se i krenuli smo nazad... Steglo mi se u grudima kad sam sina ostavila kod mame i plakala ko godina kad mi je mahnuo, poslao pusu i rekao "mama pozuji donesi Nolu kuci da je jednom pojubim"... Oko 5 sati smo bili u bolnici, opet sam nazvala doktora koji me odveo na prijem. Popricali smo opet, rekao je da ce me porodit indukcijom... ispricala sam mu prvi porod i rekla kako je indukcija zadnja opcija, kako to vise nikad necu da prolazim i da cu mu radije platiti da mi radi carski. Bio je iznenađen. Potom me je jedno 15 minuta ubjedjivao kako je sad drugacije, kako sam sasvim spremna na porod i da su rodit a da necu ni osjetit... ne znam, covjek ima neku sposobnost uvjeravanja... pristala sam da mi busi vodenjak. Sestra mi je uradila klistir, odvela me u sobu gdje je bila jedna zena koju sam slusala kako je radjala :) Pricala je na telefon sat vremena sva sretna sto se rijesila.. zavidila sam joj. Dosao je doktor, probio vodenjak, rekao mi da lezim i otisao... Dobila sam bolove i nastojala ih sto mirnije oddisati i cuvati snagu za poroda. Ćaskala sam sa cimericom izmeđi trudova... bili su na 3 minute kad je dosao doktor i rekao sestri da mi da drip. bilo je 8.15 navecer... tada su trudovi postali jaci. Mrzim one preglede za vrijeme kontrakcije... em moras bit na leđima, em .. em... bježi boli i gotovo!!!
Pitala sam babicu da li mogu malo ustat jer imam osjecaj da ce porod brzo zapocet. Ona je rekla da ustanem i da je zovem kad osjetim nagon za tiskanjem... Nisu me obilazile jer nisam ispustala glasa... odjednom sam osjetila da moja Nora ide... zovnula sam babicu, ona me onako stojeci pregledala i rekla da trcim u salu... zurno sam otrcala tamo, dosao je doktor, popela sma se na stol i cekala trud... cekala... cekala.. a njega nigdje. zgledamo se svi.. pita doktor hoce li to... reko nista, ja ko da sam rodila. tad smo se svi nasmijali... rekao je da tiskam jako kad dodje kontrakcija jer je proslo dosta vremena dok smo je cekali... i stigla je... gurala sam jako ali nesto kao da je zapelo... druga isto tako... tad mi je babica rekla da se potrudim jer beba ima pupcanik oko vrata i da sad jednostavno moram rodit. Prepala sam se i tiskala iz sve snage... doktor mi je pomogao nslonivsi se na stomak i u 21.20 Norita je dosla na ovaj svijet... teska 4000 gr dugacka 56cm. Bila je modra kao šljiva. Imala pupcanik oko vrata, rukicu na licu pa opet pupcanik koji je drzao rukicu. Rodila se s rukicom na obrazu... zato je porod trajao malo duze, da nije, rodila bih je "od prve". Dusa mamina, 10 dana je proslo dok joj modrilo nije izaslo s lica...
Aspirirali su je i proplakala je... prava muzika za mamine uši...
Imala sam 3-4 koncica koje je doktor usio. Poslije je ustao, pogladio me po kosi i rekao, eto vidis, jesam ti rekao da ćeš rodit bez pol muke :) Naredio sestri da mi da nekakvu infuziju i otisao... ja sam u sobi cekala da isteku ta dva sata i da mi donesu moju princezu. Cimerica mi je rekla da se zabrinula sto me nije cula dok sam radjala... mislila je da su me uspavali :)
Eto tako, mislim da cu iscupat zivce vama, drage moje, dok budete citale ali jednostavno nisam mogla kraće [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image]
Sve riječi hvale za Opću bolnicu, njene doktore i sestrice. Prema meni su bili zlatni, sve tri smjene koje sam docekala lezeci tamo...
|
|
|
|