marny
|
Moja priča nije za one sa slabim živcima
prvi porod je nažalost bilo traumatično iskustvo, koje se dugo nije dalo zaboraviti, nisam se otvarala, a oni ko sivonje navalili sa dripom, trudove sam dobila u 22 sata dan prije, a rodila sutradan u 22:30.....
drugi porod kako sam ostala trudna stalno sam žene tlačila s pitanjma jel lakše drugi put, jel brže i one mene "uvjere" da je lakše, al tko može uvjeriti nekoga koga je zmija ujela da se gušterice ne boji. tako mojih devet mjeseci prođoše samo o toj temi i razmišljanju.
dan prije termina sam došla kod svog ginekologa, kazao je da nisam otvorena ništa,nakon pregleda jedva sam do vrata došla koliko je bio nazovimo nježan
nakon što sam došla kući pravo mi loše bilo od njegovog pregleda,odlučim se okupati u toploj kupki, kada sam krenula izaći iz kade nisam mogla, šta od bola koje je bilo indicirano pregledmo, veliki trbuh, veliko dijete , mnoogo nakupljenih kila, pa mi muž pomogao da ustanem onako sva umorna legnem u krevet, zaspim, kada odjednom osjeti nešto kako zavrti u trbuh i krene plodna voda izlaziti, par minuta nakon, krenu trudovi i to svakih par minuta ogromnim intezitetom. sat nakon toga stigla sam u rodilište, kreveljim se od bola i shvatim da ja to ne mogu opet proći  , veli sestra otvoreni ste 6 cm, brzo ćete roditi, ja velim zovite mi anesteziologa jer taman da ću ovaj čas roditi hoću roditi pod anestezijom. jedna kaže, pa znam ja tebe, nisam ja znala da si ti takva ,ubrzo stiže moj ginekog, ja mu objašnjavam da će uskoro stići anesteziolog i da mi u međuvremenu da nešto protiv bolova jer ću umrit ,u medjuvremenu vičem majko moja mila, ajme meni.... i tako nabrajam . Legli me na krevet za rađanje, do mene jedna ženica fina, koja nazovimo ima trudove, fino leži, nema da se čuje, a ja....pa kontam nismo svi isti, mislim se onako zajedljivo, možda sam ja bolja majka ako već nisam uzorna rodilja.
Velu pomakni se ulijevo, bit će ti lakše, pa udesno, pa kako ću se pomaknuti kada imam preko sto kili i nije mi lakše ni ovako ni onako, u tom trenu ulazi njegovo veličanstvo anestezilog, ja velim sada svi gibajte, nitko mi više ne treba, i tako polegla sam se na bok, on nešto pročačka, kada ono ekstaza i sada je se sjećam, nikakva bol, pogledam kroz prozor uočim da je lijep proljetni sunčan dan, čujem i ptičice kako cvrkuću, stabilizirao se i tlak koji je par minuta prije bio zabrinjavuje visok kao i otkucaji srca moga djeteta. Idila. neko vrijeme ja tako uživam, pričam s mojim anestezilogom, sa sestrama, sa svima u fino, bez panike , kada osjetim anestezija pomalo prestaje popuštati, mene već panika, odmah dobijam novu dozu , uto dolazi ginekologinja i veli hajde hoćemo mi roditi, ja joj odgovorim pa što da ne, al ja ne osjećam trudove, kako ću znati kada je vrijeme za tiskati, hm...pa imamo aparat koji mjeri otkucaje trudove, za ne faliti aparat se pokvario, stalno trudovi stoje na istom broju, šta sad? pa ja velim ja ću tiskati, po volji, protiskala ja 5-6 puta beba izašla . Brzo mi dadnu nazad mobitel i ja snimam .
nažalost , ja sam ovu svoju trudnoću teško prihvatila iako je bila željena , depresija u trudnoći prva četiri mjeseca, a kada su mi rekli da je muško ja od čuda nisam mogla, pa kako ću ja s muškim, pa oni su ovakvi, onakvi, pa ja već imam curicu, s njima znam, imam i sestru,nemam brata, uglavnom to muško mi baš teško palo da mi dragi Bog oprosti miljun puta sam rekla, trudna i luda na čisto....
Da se vratimo na priču , babica ga uzela, ja onako krajičkom gledam, možda su se zahebali, možda nije muško , kada ugledam pišonju izdaljeg , odjednom ona se okrenu i krene prema meni s tim muškim čudovištem, dadne mi ga u ruke, sada mi plakat dođe , prelijep, presladak, preumiljato me pogleda, blago zažmiri okicama i ljubav je rođena, shvatim da sam nadošla na svoje.
Nisam bila uzorna trudnica, a još manje rodilja, al se zato trudim biti majka za 5 .
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
a u silnom tom bolu i iscrpljenosti ja konstantno ponavljam vodite me u salu jer ko god je prosao u salu nakon 10 min. je izasao i ja tako ponavljam pa ponavljam.. helm u 21. 50 me vode u salu MM dolazi i konstantno ponavlja ti si moj heroji ti si moj heroji ja radjam princezu u 22: 05 iz drugog napona sa jednim koncem. drage moje 14 sati je sve trajalo ali definitivno sam sretna sa jednm koncem jer poslije me vise on iscrpio i imam osjecaj vise bolio nego sam porod jer nakon radjanja sve se zaboravi i prestane boliti. sve pohvale za dr. drljevica ja sam imala divno iskustvo sa njim.. 
