|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvjek želiš da odustaneš od nagrade?
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više!
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: <<   < Prethodna stranica  47 48 [49] 50 51   Sljedeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   RE: vaše porođajna priča
31.5.2010 8:39:39   
Sulty
Samedi, draga, tacno si u pravu, taj dan se nikada nece zaboraviti. Hvala Bogu dragom na nasim zdravim bebicama user posted image user posted image user posted image user posted image . Ja vala jedva cekam da se fino upoznamo jednog dana, ako Bog da...

_____________________________

Mama rodila svoju sjajnu zvijezdu 22.05.2010., a najmirisljaviji cvjetic 26.07.2012.

(odgovor članu samedi)
Neposredna veza do poruke: 1201
   RE: vaše porođajna priča
12.6.2010 3:04:56   
Anoniman
IZVORNA PORUKA: Leena

Evo, napokon i ja da napišem svoju porođajnu priču:)
Termin je bio 24.4. po uz, a 27.4. po zm, ja sam imala neki osjećaj da će to biti 27., zato mi nije bilo jasno što mi čitav deveti mjesec zakazuju kontrole svaka 2 dana: uvijek sve u redu, nisam otvorena, bebica dobro, ali «hajd ti dođi opet za dva dana.». I tako sve do 20.4., taj dan sam se osjećala baš dobro, skontam ja još sedam dana do termina, pa odlučim otići na vježbe za trudnice i na kaficu sa mojim debelim ženicama:), kontam slijedeći utorak ću u bolnicu... I tako se ja spremam za vježbe, odem na wc, kad tamo nešto roze i čudno na vešu, ali «još mi nije vrijeme», pa se ja fino našminkam, sredim i na vježbice. Fino se istračam sa ženama prije vježbica, odemo tamo, kad baš taj dan sestra pomene to «čudno roze» kao jedan od prvih znakova poroda. Pitam je ja: «Je li to sigurno znak da porod kreće?», kaže ona: «Da, trebalo bi u 24 do 48 sati nakon pojavljivanja tog sluznog čepa.»
Dobro... Ali još nije 27. Fino ja sačekam muža poslije vježbi, zamolim ga da negdje parkiramo auto i prošetamo malo... I tako, šetamo mi, koga god sretnemo, pitaju kad će beba, ja kažem: «Moglo bi svaki dan»... Ali ne vjerujem u to, sve mi to nekako daleko. Vratimo se kući, pogldamo utakmicu, Barcelona izgubi, ja se nerviram... Kreću bolovi. Potpuno nepravilni, ali dosta jaki. Kad sam krenula leći, vidim neko jače krvarenje, zovnem muža, on kaže: «Hajmo u bolnicu odmah.», ja njega zamolim da se on polako spremi, provjeri je li torba na mjestu, zdravstvena knjižica, nalazi... dok se ja istusiram... Na putu do bolnice zvoni mužu telefon, zove ga daidže, pita kad trebam roditi, muž odgovara: «Svakoga trena.», naravno, čovjek ga nije shvatio ozbiljno, jer je zvučao potpuno smireno. U bolnici me primio jedan «divni» doktor, pita što sam došla, pregleda me i kaže: «Nije ovdje bilo nikakvog krvarenja, vi ste to umislili!». Ja ne mogu da vjerujem! Kažem mu ja da je bilo, on pita: «Pa gdje je? Slijedeći put donesite uložak kao dokaz, ako se već morate oprati.», kaže mi još da sam otvorena samo jedan cm i da se vratim 28.4. da neću prije. Ja izađem, muž me čeka ispred i ja se rasplačem čim sam ga vidjela, kažem mu da neću više ni dolaziti u bolnicu, da ne mogu da vjerujem da me doktor optužio da lažem, još mi je u nalazu napisao : «Navodno krvarila.», jedva je mene muž smirio.
Dođemo mi kuci, i legnemo spavati, opet krenu bolovi, ponovo nepravilni, ali svi unutar 10 minuta, nešto na 7 min., pa na 5, pa 3, pa 2, pa '... I tako sve do pola 4 ujutro. Ja kad su trudovi malo jaučem, muž me masira, a čim stanu, iste sekunede zaspimo oboje dok me slijedeći trud ne probudi. U pola 4 me već uhvatila panika, ne znam hoću li na kraju zakasniti u bolnicu... I mi opet tamo, opet isti doktor, pregleda me, kaže 3 cm otvorena, pa da ostanem "kad sam već navalila!" (?!). Smjeste me u sobu za carski rez, jer je bilo puno porodilja, pa nije bilo mjesta u sobama gdje su prirodni porodi. U sobi vec žena sa bebom. Ja se osjećam isto, boli, ali predišem trudove, sve ok, malo ležim, malo šetam hodnikom... Ujutro pred vizitu dođe onaj doktor da me pregleda- užas! To je bio jedini ginekološki pregled koji je bolio, ali bolio je toliko da mi je zazujalo u ušima, a on se još nakezio. 4 cm otvorena. Sva sreća, tom doktoru je završila dežura, došao je novi doktor, kad sam ga vidjela kontam šta on sad hoće, izgleda vrlo neozbiljno, ima 30ak godina, sav nekakav nasmijan... Krene me pregledati, a ja k'o iz topa: "Nemojte, molim vas!", kaže meni čovjek: "Moram te pregledati, a moji pregledi ne bole, obećavam!". I stvarno do kraja boravka u bolnici i prije i poslije poroda nisu boljeli pregledi. On kaže 5 cm, ali bebi je vec glavica baš nisko, brzo će to... Pita me jesam li išla u školu za trudnice, kažem da jesam, kaže on: «Vidi se, super ti to podnosiš.» I jesam tada. Jedino nisam mogla ni jesti, ni piti, jer mi odmah čim nesto stavim u usta krenu bolovi... Tako da nisam imala energije, jer sam posljednju put jela poslije onih vježbica dan prije... Malo sam šetala, malo mahala mužu koji mi je došao pod prozor... Eh, onda dodje doktor i zamoli me da malo prošetam, jer je vec 7cm, a vodenjak još čitav, pa kao da pukne... I ja šetala od 10h do 12h, ništa. U 12 mi odluče probiti vodenjak i uključiti infuziju da brže ide... I tu krenu strašni bolovi, a moram ležati zbog infuzije, ne mogu ništa... Pola toga se ne sjecam... Ali stvarno. Znam samo ono što mi je cimerica iz sobe pričala... Ona me, jadna, i masirala, iako je dan prije imala carski rez... Sjećam se da sam se držala za neku šipku iznad kreveta, jaukala i «ninala» se u krevetu, tako me manje boljelo, a doktor kad me tako vidio, počeo se smijati: «A-a, ne rađaju se tako bebe, tako se prave.». Cimerica priča da sam prije nego što su me uveli u salu (oko 14:40) molila doktora da me ubije, a on me zazao: «Hoćemo, samo nam reci čime i kako, mi ti to nismo učili u školi!». Ugl. doktor je bio divan i sami Bog mi ga je poslao da mi olakša... Na kraju mi je čak dao svoju ruku da stisnem da mi bude lakše i odveo me u salu... Ulazimo, ja pitam smijem li na onaj stočić za porođaj, on kaže: «Može, ali sa drugim djetetom». Babica (ima barem 100kg, ali je baš draga žena) krene po muža, on čeka ispred da uđe, ja je zamolim da ne ide, ona me ubjeđuje da treba, jer smo se tako ranije dogovorili, ja je molim da ga ne zove... I na kraju joj doktor kaže: «Neće ovo biti za gledati.» Sve se odvija toliko brzo u glavi da nisam imala vremena da se bojim, da mislim i na šta, samo sam molila Boga da beba bude dobro i jedva čekala da sve to završi. Kada sam legla na stol shvatila sam da nemam snage da tiskam... Probam jednom, dva puta, ne ide... A sala puna stažista, doktora, sestri... Jedna mi stala iznad glave drži mi glavu, jedna me nešto tješi: «Hajde potrudi se, vidi se kosica», jedna legenda trudna (kontam: «Šta će tebi ovo u životu da gledaš?!»)... I babica vidi da to meni ne ide, pa mi se nasloni na stomak, meni odmah sve zacrni pred očima, ne znam ko sam, gdje sam, kako se zovem.. Ona se skloni, valjda mi ostalo sve crveno, kaže joj doktor: «Ne naslanjaj se više, živa bila, vidi šta si joj uradila! A ti, mala, nemoj više ići u školu za trudnice, ništa nisi naučila, ne puni usta zrakom, sva ćeš ispucati».
I tako... Ja pokušavala tiskati i pokušavala, ne ide... Onda doktor napravi rez, malo nesto zažiga, podnošljiva bol... I eto Esme. Oni je uzmu, ja gledam kako je vagaju (3400g), mjere(52cm), ona sva smiješna, namrgođenu facu složila, ista svoj tata hehe, kao da hoće da mi kaže: «Stara, ti nikako da pomogneš!». Meni izvade posteljicu, ja gledam je li čitava, jeste. Oni oprali Esmu, krenuli da mi je stave na grudi, kad doktor: «Manite se američkih fazona, nosite bebu, ovo se mora hitno šiti. Pitaju ga stažisti šta je bilo, on kaže: «Naprsnuće grlića!», oni ga pitaju kako zna, kako je vidio (valjda je to toliko rijetko, a i teško se primijeti), on im kaže da mi ide narandžasta krv, da se tako zna... I krene šiti. Bez pretjerivanja šili su sat vremena, Esma se rodila u 15:10h, a ja u 1':15h izašla iz sale. I tog šivanja se slabo sjećam, rekla mi je pedijatrica da sam stalno zapitkivala kad će završiti, je li dosta, da me puste više... Doktor se i dalje šalio, pitao me znam li ja zašto u westernima kad porađaju žene traže uvijek «lavor vrele vode i dva peškira», kad evo to njemu ne treba... Na kraju kad je završio, ode oprati ruke i kaže: «eee... pa treba im voda i peškiri da operu ruke kad sve završi.»
Mene su prebacili na onaj neki ležaj, taman me iznose, kad neko zvoni, oni otvaraju, vidim muža, on blijed, oni mu kažu da sam rodila, on govori: «Nemoguće! Pa ja čekam da me zovnete»... Ja mu mahnem, on pita jesam dobro, je li sve ok, ja kažem da jeste. Onda me prebace me do sobe, kažu mi da mi nece mijenjati sobu, jer sam puno krvi izgubila i trebat će mi intenzivna njega, kao ovima sa carskog. Kad me dovezla do sobe babica vidi da taj ležaj ne moze proći kroz vrata i pita me šta mislim smijem li prohodati do kreveta... Ja ne znam šta sam joj rekla, ali ona me digla... i onda sam pala u neku crnu rupu punu bijelog cvijeca... i onda se to cvijece pretvorilo u 10 doktora koji mi stoje iznad glave... Kažu da sam pala u nesvijest. Doktor napada babicu sto me dizala. I onda ležanje 2 sata na leđima, pa poslije na boku... Čekala sam 12 sati da opet vidim svoju bebaricu, jer nisam još uvijek mogla da jedem, a oni su mi govorili da moram i da mi neće donijeti dijete dok nešto ne pojedem.... Na kraju su mi brat i muž donijeli neku supu, koju sam oko pola 3 ujutro tek uspjela popiti i tada su mi donijeli moju Esmicu. Poslije sam im je davala samo da je presvuku, jer ja nisam mogla na noge, nikako više... Čak i kad sam primala transfuziju nisam dala da je uzmu :D, kontam sviđa im se, opet mi je neće vratiti:D. Uglavnom, puno sam krvarila, morala sam ostati dan duže zbog te transfuzije... Kad sam došla kući jedva sam ustajala, na kraju sam imala 5 vanjskih i oko 20 unutrašnjih šavova... Danima me mama me tuširala, ja nisam mogla ništa... Ali sve to prođe k'o dlanom o dlan... Ipak, najteže mi je bilo kad je Esma morala 2 dana biti u bolnici zbog žutice... Devet mjeseci smo bile stalno zajedno i odjednom mi je stalno neko negdje nosi od mene... Kad se vratila kući fino sam joj rekla da nema više izlaz bar dok ne krene u školu:).
Esmica je sada pravi curetak mamin, smješka se, maza je prava. Ja sam se potpuno oporavila, od trudnoće je ostao samo višak kilograma:).
Eto, toliko od nas, ljubimo vas Esmica i ja user posted image user posted image

user posted image user posted image


Draga Leena procitala sam sve porodjajne price na forumu i tvoja me jako posjetila na moj porod , kako si opisala ali sam se i ismijala toliko tom doktoru suze su me oblile, nemoj sta zamjeriti....Poljubi Esmicu

(odgovor članu Leena)
  Neposredna veza do poruke: 1202
   RE: vaše porođajna priča
13.6.2010 10:32:58   
nikita
Leena zaista prekrasna prica i ja sam se ismijala

_____________________________

Boze hvala ti na ovom najljepsem daru...
EI 16.11.2009.

(odgovor članu Sulty)
Neposredna veza do poruke: 1203
   RE: vaše porođajna priča
13.6.2010 12:14:27   
jasmin
Leena,stvarno zanimljiva prica,sa strpljenjem si je pisala...a i s ljubavlju:).

_____________________________

”A robovi Milostivog su oni koji po zemlji mirno hodaju, a kada ih bestidnici oslove; odgovaraju: - Mir vama”!

Cvijete...šta od tebe miriše ljepše?- Dijete!

2007, 2008 ( dva puta moje sve )

(odgovor članu nikita)
Neposredna veza do poruke: 1204
   RE: vaše porođajna priča
15.6.2010 11:57:18   
Leena
Hvala drage moje:).
Ma ne zamjeram, doktor je stvarno legenda:D. Bas je neki dan moja prijateljica isla kod njega na kontrolu i pitala ga moze li se poroditi u vodi, jer je cula da je prirodnije, a on joj kaze: "Jeste prirodnije-ako si riba!" hahahaha

_____________________________

<3 Ljubičica <3 21. 4. 2010. u 15:10h (3400g, 52cm)

*Pahuljica* 7. 1. 2014. u 20:15 (3450g, 54cm)

Macak mali 23.12.2015. u 21:20 (4100g, 57cm)

All I ever wanted
All I ever needed
Is here in my arms


(odgovor članu jasmin)
Neposredna veza do poruke: 1205
   RE: vaša porođajna priča
28.6.2010 16:21:33   
zvecka
Konacno da i ja ispricam svoju porodajnu pricuuser posted image

Druga trudnoca,drugi porodajuser posted image ,,,prije nego pocnem napisacu samo da prvom princezom nisam rezana ni sivana,rodena je sa 2850g.

Termin mi je bio 22.01.2010,,bila sam ogromna,udebljala preko 20 kg u trudnoci,osjecala sam da moja beba vise nije imala prostora u stomaku i moj osjecaj je bio tacan,,,svi su se cudili na ulici,pitanja od strane ljudi koje nikako i nisam poznavala,plakala sam od muke.Babica koja mi je vodila trudnocu me ohrabrivala i ubijedivala kako sam normalne velicine i da je beba takode normalne velicine.
Tri zadnje sedmice moja babica je provocirala porod s tim da je radila neki pregled koji je jako bolan,,nista se  nije desavalo,,zadnji put je pokusala i ja sam od bola plakala,,ona mi je tada rekla da je beba sa glavom prema mojim ledima okrenuta i da je visoko,,,termin je bio tu a nista,,ja luda vec,,sve boli,,nekad kontam to je to kao da nikad nisam radala, nisam vise znala kako to treba da izgleda,muza sam maltretirala e idi tusiraj se mislim da polako krece i nista,posaljem ga na posao i tako sedam dana do iza termina,,naravno vec sam luda zenauser posted image !

Vise nisam spavala nikako,,,4 h ujutro mlaz,voda,ubrzo pocinju bolovi,,odma svako 10 minuta,,,do tri poslije podne otvorila se 4 cm,jos sam kuci,babica me obilazi svako malo,,i kad su bolovi poceli svakih 5 minuta kaze mi idemo u bolnicu,,,Stigli i posalje me da stojim ispod tusa da se brze otvaram,,ja neki 3 sata pod tusem bolovi rasturaju a ja se dalje ne otvaram,,,govorim joj ne mogu vise,,,dajte mi nesto da ublazi bolove,,,i zove doktore i daju mi injekciju morfina se zove(na bazi morfija)u glavi te kao opusta a i dalje bolove imas,ukljucili mi i infuziju i drip za otvaranje i ja vec naravno vristim i trazim epiduralnu jer kontam umiremuser posted image (ziva srecom),,eh otvori se umene ona na 8 cm i ja vicem,derem se,galamim i govorim evo beba hoce van ja cu da je tiskam,user posted image ,,doslo je tu i kirurga i doktora i babica,,neki 5-6 osoba medicinara-doktora svi vire i vicu 8 cm ne napinji se uzalud a ja se napinjem i vicem: al imam ga sad i moram da se napinjem"'.
Babica vise nije imala samnom nista jer je krenulo malo kako ne treba,,,poceli se doktori zgledati,guraju ruke i osjete da beba nos prema mojim ledima ima i dalje namjestanje i hvala bogu uspije moju curicu namjestiti i napon opet i ide glavica(vristim ja)i osjecam kako iz mene ne samo beba vec i jos nesta izlazi,,,vicu svi jos samo malo i gotovo i bi tako al izletjelo mi i debelo crijevo,sva ispucala samo od sebe,i zasili me i na debelo crijevo konac stavili,,,to su bile muke poslije.
Beba na mojim prsima lezi,gledamo se,velika beba,sto velika jako debela,,ja gledam i ne mogu da vijerujem da sam to ja rodila,,,kazem doktorici da zelim da je vagnu i gledam vagu i cifre na vagi i cudim se,moja curica je bila teska 4650g.
to je moja prica,,,zelim samo da napisem da je moj muz bio prisutan i da mu je bilo zlo da je poceo da galami na doktore i na sviju i trazio je da mi pomognu da me ne boli toliko,,,ja ga volim puno jer je hrabar,,,i poslije tog stravicnog prizora on i dalje rado ima sex samnomuser posted image user posted image user posted image a umene mala je mozda za koji broj vecauser posted image user posted image

_____________________________

Lejla 18-09-2006
Emana 29-01-2010
Moja dva pileta dosadna:)

(odgovor članu mamin_zivot)
Neposredna veza do poruke: 1206
   RE: vaša porođajna priča
28.6.2010 16:33:45   
Hannica
Zeno draga svaka ti cast kad si uspjela tako tesku bebu roditi prirodnim putem,bravo za tebe user posted image .

_____________________________

"Ako se ikada budeš konsultovao sa svojim egom, postupi suprotno od onog što ti kaže taj pokvarenjak."

(odgovor članu zvecka)
Neposredna veza do poruke: 1207
   RE: vaša porođajna priča
28.6.2010 17:25:36   
zvecka
Uspijela sam ali nikad vise nebi radala prirodnim putem,,na sve strane sam sivana a i dan danas 5 mjeseci poslije imam posljedica i vjerojatno cu ih imati citav zivot ali sretna sam da imam prelijepu bebuuser posted image

_____________________________

Lejla 18-09-2006
Emana 29-01-2010
Moja dva pileta dosadna:)

(odgovor članu Hannica)
Neposredna veza do poruke: 1208
   RE: vaša porođajna priča
28.6.2010 17:31:24   
Meri29
Zvecka bas lijepa prica, sve se moze, samo zena mora biti spremna i hrabra u datom momentu. A naljepse je sto je i muz bio sa tobom, to je trenutak koji se ne moze platitiuser posted image
Nasem taji su zabranili na samom pocetku poroda, a nama je zao i cini mi se bice nam zao cijeli zivot

_____________________________

Stigla sam 25.11.2009
Mama i tata su sad najsretniji na svijetu ♥ ♥ ♥ ♥ ♥

(odgovor članu zvecka)
Neposredna veza do poruke: 1209
   RE: vaša porođajna priča
28.6.2010 17:34:01   
Honey3
zvecka draga pa ti si se bas namucilauser posted image hvala Bogu sad je sve iza tebe i imas svoju slatku bebicuuser posted image pa gdje si nam ti evo ti jedan veeelikiuser posted image

_____________________________

Moj muž je pametniji od mene. Bolje se on oženio, nego što sam se ja udala. :))))

(odgovor članu zvecka)
Neposredna veza do poruke: 1210
   RE: vaša porođajna priča
28.6.2010 18:11:34   
zvecka
Hvala Meri,hvala Zaha,,evo pocela sam se opet pomalo javljati na rr,,imam obaveza sa mojim curicama.
a namucila se jesam,,,ovdje inace se odma izide iz bolnice kad se porodis ali ja sam ostala u bolnici 4 dana,,,jos bebuski se bilo disanje poremetilo pa je bila sva prikopcana na aparate,,,bila sam van pameti,,isplakana,iscrpljena i nikog svog u ovoj tudini,,to sve tesko bude ali sada je dobro,,cura 5 mjeseci i idemo u Bosnu po prvi put za dvije sedmiceuser posted image

_____________________________

Lejla 18-09-2006
Emana 29-01-2010
Moja dva pileta dosadna:)

(odgovor članu Honey3)
Neposredna veza do poruke: 1211
   RE: vaša porođajna priča
29.6.2010 10:32:22   
Anoniman
Zvečka,čestitke i od nas!user posted image user posted image user posted image
Želim ti sve najbolje,tvojoj princezici lijep,sretan i dug život...
Žao mi je što si se tako napatila user posted image

(odgovor članu zvecka)
  Neposredna veza do poruke: 1212
   RE: vaša porođajna priča
29.6.2010 23:13:32   
mišur
Evo i moje druge porođajne priče:)))

Predviđeni termin poroda je bio 30.04. ali pošto sam sina "prenijela" 9 dana, nekako sam se pribojavala da će i ovoga puta biti tako. I mada mi je moja dr rekla da u većini slučajeva i bude tako, nisam se dala obeshrabriti user posted image
Obzirom da sam skoro cijelu trudnoću morala mirovati, prvo zbog hematoma, a kasnije i jer sam od petog mjeseca počela da se otvaram, jedva sam čekala famozni deveti mjesec, da se konačno opustim...
Čim sam ušla u deveti mjesec, počela sam dosta šetati,raditi sve ono što mi je do tada bilo zabranjeno user posted image , čak sam i datule jela u velikim količinama...sve kako bi se porodila što prije!
Pošto sam sama sebi bila prilično teška, a pored kuće imala sam i obaveza oko dvogodišnjeg sina, jedva sam čekala čas kada ću osjetiti bolove i kada će porod krenuti.

Predviđeni termin je došao, i prošao...Bolova je bilo stalno, ali ne pravilnih. Pošto sam trudnoću vodila privatno kod moje dr, predložila mi je da se javim  u bolnicu, da me pregledaju i da vidimo kako ćemo dalje.

I tako, 04.05. ujutro, četiri dana nakon previđenog termina, ja odlazim na pregled. Odlazim sa mišlju da ću se vratiti kući i da nema šanse da će me nagovoriti na provocirani porod.
Mama dolazi da pričuva Luku, dok ja i mm odemo, i na vratima neću da se pozdravljam ni sa njom ni sa Lukom, jer sam ubijeđena da se brzo vraćam. Sa sobom nosim samo zdravstvenu dokumentaciju, a torba ostaje u kući, jer se ja vraćam user posted image

U bolnici zatičem dežurnog doktora koji ovdje važi za najboljeg i odmah mi je lakše, jer znam da je veliki  stručnjak. Kažem mu da imam bolova i da sam od ulaska u deveti mjesec otvorena 2,5cm, ali nije  mi ispao sluzavi čep, niti se nešto drugo konkretno dešavalo.Pregledao me je i rekao da ima manje plodne vode nego što bi trebalo, da je svaki dalji dan za bebu potencijalni rizik i da je on za provociranje poroda. Ostavlja me da razmislim, mada nakon svega što mi je rekao, ja pristajem na to.
Izlazim iz ordinacije i kažem mm da ću ostati, da mi donese torbu i stvari, i odjednom se sjetim moje bebe kod kuće sa kojom se nisam pozdravila, i počinjem plakati i jecati kao budala.  Mm me smiruje i pozdravljamo se, jer  dolazi sestra koja me vodi na klistir, a zatim na još jedan pregled gdje će mi staviti vaginaletu koja će provocirati porođaj. Ljubim mm i govorim mu da se ne brine i da ne dolaze u bolnicu dok im ja ne javim da je počelo.

Stavljaju mi vaginaletu i onda slijedi ležanje tri sata, dok ne počnu bolovi i dok ne budu na svakih 4-5 minuta. To vrijeme se nisam smjela pomjeriti čak ni na bok, ali bolovi su bili smiješni, čak i kad su postali učestali. Pošto mi je drugi porođaj, i znam kako je boljelo prvi put, mislila sam da sam luda, jer je nemoguće da boli ovako malouser posted image

Kad su se kontracije javile na 3 minute, zvala sam sestru i odveli su me u rađaonu. Pošto sam bila u bolničkoj spavaćici, koja btw nije imala nijedno dugme, morala sam rukama držati spavaćicu da mi grudi ne bi ispale napoljeuser posted image Sama sam sebi u toj muci bila smiješna dok smo išle u rađaonu, kako se savijam kad naiđe kontrakcija, a onda brže bolje hvatam spavaćicu, jer su hodnici kojima smo išle bili puni ljudi. I  još bez gaćicauser posted image

Dr je došao i probio mi vodenjak tačno u 15.10, i nakon toga su krenuli oni pravi bolovi. Pitala sam ga koliko sam otvorena i kad mi je rekao samo 3 cm, sve lađe su mi potonule. Mislila sam da se neću do ponoći poroditi.
Babice su me povremeno obilazile, kvasile gazicu da se osvježim, a ja sam cijelo vrijeme ležala, disala, gledala na veliki sat u rađaoni i samo mislila o malom biću koje ću konačno upoznati. I o mom Luki...kako će bez mene, kada ću ga vidjeti...
U međuvremenu se sala napunila studentima koji su nestrpljivo čekala da vide prvi porođaj u svojoj praksi, a pošto se zadesilo da sam se samo ja tada porađala, nisu imali koga drugog gledati.
Pokušavali su ponešto da pričaju sa mnom, ali pošto su bolovi postajali sve učestaliji, taman kad bih krenula da im nešto kažem, uhvatio bi me bol i nisam mogla da progovorim. Ubrzo smo odustali od bilo kojeg vida komunikacijeuser posted image

U 17.10 je dr opet došao, pregledao me je i rekao da sam 9 cm otvorena i da je to to. Moje sreće tada.....Mogla sam skakati, i odmah sam dobila neku nevjerovatnu snagu za dalje. Babice su mi rekla da se prvo guram kao da ću da kakim, i poslije dva tri pokušaja, zagalamile su "Doktore, dolazite, evo kosice"
Okreću me na leđa i govore da guram iz sve snage...Vidim studente raskolačenih očiju, svi gledaju u moje međunožje, a meni svejedno kao da ne znam gdje drugo gledaju.
Guram jednom, dva, tri, i četvrti put već osjetim glavicu i ramena kako izlaze. I onda olakašanje...
U 17.20 čujem najljepši plač na svijetu i doktora koji kaže da sam rodila djevojčicu.
Ja se podižem odmah na laktove da je vidim....Gledam kako je kupaju, motaju u pelenu i donose je meni. I u tom momentu kad sam je prvi put uzela u ruke, bila mi je ista moj Luka.
Ljubim je i tepam joj i samo razmišljam kako ćemo se jako brzo maziti i ljubiti u našoj sobi...
I kako još samo trebam izdržati šivenje...Kao i sa Lukom, i ovo mi je bilo najgore porođajno iskustvo.
Boli me i nekako trpim, mada se trzam i povlačim u stranu, ali se odmah izvinjavam dr i obećavam da neću više. On se, naravno, smije i kaže "Da, da, baš ti vjerujem".
Na kraju ih je bilo 5 unutrašnjih i 5 vanjskih, ali to više nije bitnouser posted image jer ja sam rodila svoju princezicu...

Odvoze nas do mojih da nas vide...Oni svi uzbuđeni, mama plače, i svi se čude kako tako dobro izledam, a tek sam se porodila. A mene trese neki pozitivni adrenalin, mogla bih maraton tad trčati...jer sretna sam što sam rodila zdravu bebu i što je sve prošlo kako treba...
Odmah šaljem poruke svima, i mojoj dragoj Suzi, koja je javila na RR, i čekam svoju princezicu da idemo u naše male odajeuser posted image

Eto, to je moja druga porođajna priča, drugi najsretniji događaj u mom životu...Jer koliko god da boli, morate se složiti sa mnom, ipak je to najljepši momenat u životu svake majke.
Prvi put ugledati svoju bebicu..

Prvo dojenje je bilo bolno, ali opet divno, jer sam se prisjetila tog blaženog osjećaja bebe na grudima. Opet sam imala ragade na bradavicama, ali ni blizu kao sa Lukom. Ali to je priča za neku drugu temu...

Iz bolnice smo izašle tek treći dan, i pošto nisam htjela da mi dovode Luku u posjetu, jer sam smatrala da će se potresti ako me vidi na tri minute, jedva sam čekala da ga vidim. Spavao je kad smo stigli i kad sam ga vidjela, toliko sam plakala i jecala i grlila ga, kao da ga mjesecima nisam vidjela.
On je, srce moje, bio izgubljen kad me je ugledao, a pogotovo bebu, ali sad je već druga priča.
Obožava je i stalno mazi i ljubi, i ne da nikome osim meni da je uzima u ruke.
Ja sam se puno brže oporavila nego prvi put, i nekako je sve bilo lakše, jer sam već to prošla.
Malo je bilo nezgodno u početku, jer je i Luka još mali, ali sad smo se uhodali i zaista uživamo jedni u drugima.

Puno poljubaca od Luke, Ane i mame

(odgovor članu Anoniman)
Neposredna veza do poruke: 1213
   RE: vaša porođajna priča
29.6.2010 23:41:09   
Mya_81 RR
Mišure, divno.....zaista prekrasna priča i uživala sam je čitati user posted image user posted image user posted image

_____________________________

Najvažnija stvar koju će naučiti s godinama je da ne postoji nijedan način da se bude savršena majka i milion načina da se bude dobra majka.

Ljubav, 25.06.2009.

(odgovor članu mišur)
Neposredna veza do poruke: 1214
   RE: vaša porođajna priča
30.6.2010 10:28:56   
Nedi
mišure prekrasna pričauser posted image

(odgovor članu Mya_81 RR)
Neposredna veza do poruke: 1215
   RE: vaša porođajna priča
30.6.2010 14:30:25   
Zoe
Napokon ugrabih i ja malo vremena za našu pričicu user posted image
Nakon svih peripetija, kontrola, folikulometrija, vađenja hormona, terapije 01.09.2009. ugledali smo i mi na UZV naše malo user posted image koje je došlo kao Božiji dar, kad sam već počela laganini hladiti od borbe za bebaćauser posted image . Tokom čitave trudnoće, bila sam disciplinirana trudnjača, pila sve moguće vitamine, pazila na prehranu, obrazovala se po raznoraznim pitanjima putem neta user posted image
Ovom prilikom zahvaljujem se svim „ženicama“ sa RR-a koje su pomogle svojim savjetima i iskustvima, a koja su meni odlično došla user posted image user posted image
Dakle, da ne duljimooo user posted image ,  dan D po svim internetskim kalkulacijama je bio 01.05.2010. no po našem doci termin je padao na 30.04.2010.
29.04.otišla sam na pregled, rađena je amnioskopija, sve ok, otvorena 1 prst. Kaže doco, opet sutra kontrola. Naveče su me  malo leđa počela boluckati ali mužek je izmasirao i bolovi su prošli user posted image
Došao je i petak 30.04. upravo sam se spremala da idem na uobičajenu kontrolu-CTG, kad zvoni mob, zove Nunichi da vidi ima li što god user posted image Mah, rekoh, ništa posebno, malo me leđe bolila po dnu i to je to, idem sada na CTG pa ću ti se javiti.. I tako, laganini se spremim i u šetnju do DZ, usput sretnem par prijateljica, a one onako začuđeno pa zar se ti još nisi porodila user posted image ah, smješkam se user posted image , šta ću ja kad Farah neće napolje, lijepo joj u maminoj pupi user posted image user posted image
I tako mi u DZ, strahovita gužva, dok čekam na CTG, osjećam kako me leđa sve više i više boleuser posted image ...Ma ne pomišljam ja uopće na kontrakcije, jer svaki prethodni CTG je prošao bez kontrakcija a leđa su pomalo boluckala a i pitala sam se ma kako uopće izgledaju te kontrakcije user posted image user posted image user posted image , tako da ni sada tome nisam pridavala veću pažnju user posted image
[color=#000000 size=3]Nakon nekih 40 min čekanja, dođoh i ja na red, priključiše CTG, bolovi su postajali sve jači, nekako istovremeno dođoše i dr. i sestra da vide nalaz, doco ga pogleda i kratko prokomentarisa:“Gospođo, Vi morate za Tuzlu odmah, CTG je nepravilan, beba ima savim malo prostora, dođite da Vas još pregledam.“ Idem ja za njim kao omamljena, strah me uhvati zbog dijelauser posted image ... beba ima savim malo prostora...pregleda me začas, kaže :“Otvoreni ste 2 prsta, nego evo vam uputnica, zovite muža ili nekoga da dođe po Vas i odmah za Tuzlu“..
[color=#000000 size=3]Jao, mene neka panika uhvatila, oblačim se i istovremeno zovem MM koji je na poslu: „ Hajde brzo dolazi, moramo ići za Tuzlu odmah, imam par stvari da završim na kartoteci i čekam te ispred DZ!“On sav zbunjen ( osjetim mu u glasu):“Eto me dolazim!!!“
Dođoh na kartoteku, sestra govori treba ti ovo, treba ti ono, ponesi to i to, a moje misli lutaju:“Bože dragi jel moguće da ću se danas poroditi“ - pa me preplavi mješavina sreće, straha, ma umalo se ne rasplakah user posted image
Izađem ja vanka, čekaj, čekaj, mog hairlije nigdjeuser posted image user posted image user posted image , s posla mu treba da dođe samo 5 min a ono već nekih 15-ak minuta prošlo, ja ljutaaaaauser posted image user posted image , zovem ga:“Pa gdje si?“ Kaže on:“Eto me idem..“čekaaaaam jaaa, nigdje njega, već pošizila, ide on, ulazim ja u auto, „Pa što ti je trebalo ovako dugo?“ On: "Pa išao sam kući po stvari?!?“ Joooj D... pa jesam ti rekla da dođeš po mene, kakve stvari, hajde sad nazad kućiuser posted image , pa moram se istuširati... ( a usput i očistiti par stvari kod kuće user posted image , jer odoh se poroditi, pa doće mi neko u kuću, ne mogu je onako džumbusli ostavitiuser posted image user posted image )
I tako mi kući, podijelimo se začas, uključimo mašinu za suđe, mašinu za veš, malo peć izribam user posted image ( u tom svemu leđa lagano bole, ali ništa ja ne govorim da ne bi bilo jezikove supe user posted image )još jednom prekontroliram opremu za bolnicu, istuširam se i negdje oko 10: 30h put Tuzle krenemo...
U putu gledam na sat, bolovi se pojačavaju, već sam shvatila to je to, kontrakcije su na svakih 15 min, ali šutim ja ne govorim ništa SM jer on vozi ko Šumaher user posted image , čitavim putem govorim, ama polako, doćemo na vrijeme user posted image Stižemo pred kliniku, zovem Nunichi, ona dolazi i pomaže mi da što prije prođem kroz tu proceduru, ulazim u pripremnu ordinaciju, dajem informacije, slijede pregled, klizma i tuširanje ( ali koje tuširanje, tuš ne radiuser posted image user posted image   i moram se sageti da bih se ispljuskala, ma hajde rekoh ionako sam to obavila kod kuće user posted image ). Završavam sa pripremom i izlazim van u hodnik, tu su MM  i Nunichi, s njima sam još par minuta, pozzz se i krećem sa još dvije trudnjače i sestrom na porođajno user posted image
Gore, dvije trudnice leže u  hodniku, jedna soba je puna onih koje čekaju na porod a druga pak puna onih trudnica koje već primaju indukciju. Meni dovoze krevet u hodnik, vele-lezi, ja poslušam, al brate dosadnooouser posted image , mene pomalo bolucka, ja bih šetala pa pitam za dozvolu i nakon potvrdnog odgovora ja u šetnju. Mislim da sam onaj hodnik prokrstarila xxx puta user posted image i smirila se misleći na mali mirisni zamotuljak koji će mi uskoro biti u rukama user posted image user posted image
[color=#000000 size=3]Već je 13:30h, dovoze CTG  i ponovo me priključuju, nalaz opet nepravilan, mene sve više drma strah za bebu, dežurna doktorica ne poduzima ništa, nego moram čekati da bude smjena doktora te da me drugi dr. preuzme...
[color=#000000 size=3]U jednoj rađaoni počinje porođaj i imam priliku ga gledati uživouser posted image user posted image , jaooo majko moja, dere se žene od bolova, a meni srce tika taka, ne mogu ja to gledati i šmugnem u sobuuser posted image kod onih trudnica što čekaju na porod ...
Uskoro dolazi doktorica i počinje sa pregledima..CTG mi i dalje nepravilan, ali super-ja otvorena 4 prsta user posted image .Kaže:“Ostavila bih te za sutra, ali CTG ne valja i danas ćeš se poroditi“..Eeee meni dragoo, ma mislim se, samo što prije zbog bebice, da ona brzo izađe i da se pati dušica moja ..Pitam dr. za prisustvo MM na porodu, ona nema ništa protiv, samo kaže nek čeka pred vratima pa kad krene porod da može odmah ući, pri tome veli babici da pripremi indukciju i da mi je uključi..
Obavještavam dragog o detaljima, duša draga non stop me pita kako si, kako si, ama rekoh sve je još uvijek super user posted image
Dolazi doktorica, probija mi vodenjak i u 16h uključuju mi indukciju i čeeeekam ležeći...Kroz otvorena vrata, vidim u drugoj rađaoni novu porodilju...Do mene leži još jedna trudnica sa priključenom indukcijom koja se od jutra otvorila tek jedan prst, govori mi :“..ma nećeš ti do sutra, vidi mene kako se patim“ user posted image . Dolazi babica Ruža, ja je pitam šta misli kad ću, ma kao tek večeras, ja zakolutah očima, rekoh:“ bit će to u Vašoj smjeni“ user posted image user posted image ( koja je btw trajala do 20h)..Uglavnom, do 17h nekako sam i predisala te bolove koji su bili sve češći, oko 17h dolazi babica Ruža, pregleda me, a uuu pa Vi ste otvoreni 7,5 prstiju, sad će to brzooo i smije se. Doktorica dolazi da vidi stanje i kaže babici eto možete zvati njenog supruga ali prvo provjerite jel ta odvojena rađaona spremna..Dolazi babica, kaže , nema tamo ni kreveta i helem nejse tako padoše naši planovi da skupa dočekamo našu srećuuser posted image user posted image ..Ali hajde, brzo ja to zaboravljam, jer mi je drago, dolazi naša mala ljubav, smijem se potiho, al ubrzo mi bolovi obrisaše osmijeh s lica, eh vala da boli-boli, jedan bol preplavljuje drugi, ma kao da nisam imala vremena da predišem, imala sam osjećaj da hvatam zrak, iako to nisam željela, džabe, bilo je jače od mene, pustila sam i ja avazuser posted image user posted image , dolazi doktorica, kaže:“.. sad će brzo bebica“.. i odlazi, ja osjećam kao da ću- da prostite- ukakiti se, bolovi me kose, zovem babicu Ružu, dolazi i stavlja mi hladan oblog na glavu ( poslije skontah da je to bila pelena user posted image ), pogleda me i ona, e evo glavica je krenula, hajde ti dušo tiskaj, pogled mi pada u onu dr. rađaonu, porađa se i ona druga trudnica user posted image , dr. hoda od jedne do druge..
Napokon uspijevam duboko udahnuti i kreće prvi napon, ništa, drugi, treći, ništa..Boli mene, odnese me što bi se reklo..Doktorica govori smiri se, ja dozivam u sjećanje vježbice o kojima sam samo čitala, nažalost nisam imala prilike da prisustvujem vježbicama...Kreće i četvrti napon, dr.govori tiskaj, dišiiiii, pokušavm i dalje ali beba teško prolazi.., odjednom, veli stani, u tome osjetim da me je babica rezucnula, doktorica će sad udahni i tiskaj, ja duboko udahnem, dr. se navali na stomak i izleti Farah ko čep i zaplaka odmahuser posted image user posted image user posted image , a meni milina u tijelu, koje olakšanjeee i sreća što čujem svoju bebicu kako plače user posted image user posted image user posted image , pogled mi pade na sat, 18:25h.
Odmah su mi je stavili na grudi, a ja samo vidim njene pepe objaščiće, svoje dvije krofnice, govorim babici da je bolje namjesti da je mogu poljubitiiii, jer ja svoje ruke ne mogu da pomaknem. Nakon poljubca je uzimaju, kupaj je i vagaju, govori babica, ma pravi djevojčurak- 54 cm duga i 3 750gr teška user posted image
[color=#000000 size=3]Nakon kupanja mi je još jednom daju i zatim je odnose.
Dolazi dr., dobijam injekciju i počinje šivenje, očekivala sam strašne boli ali naprotiv , ništa nisam osjetila user posted image user posted image pitam dr. jesu li konci koji se resorbuju ili moram doći na vađenje, ona odgovara, nema potrebe, sami će ispasti user posted image ( mislim se , jedna briga manje user posted image user posted image )
Nakon šivenja izvoze me u  hodnik, tu primam neku infuziju, šta li već, nisam ni pitala user posted image i hvatam se mobitela da javim svima radosnu vijest. Oko 20h odvoze me u sobu. Krofnicu su mi donijeli oko 22h i čitavu noć smo provele skupauser posted image user posted image user posted image .
[color=#000000 size=3]Sutradan , po zaključenom pregledu koji je prošao uredno puštene smo obje kući..
[color=#000000 size=3] 

_____________________________

Strpljenje je moć. S vremenom i strpljenjem i dudov list postaje svila.
Mudar čovjek s podjednakom mirnoćom prima pohvale i podnosi uvrede.
Naša mala slatka krofnica Farah došla mami i taji 30.04.10...a pahuljica Asli se pridružila 05.12.11.

(odgovor članu Nedi)
Neposredna veza do poruke: 1216
   RE: vaša porođajna priča
30.6.2010 14:33:44   
Zoe
Ufff al ja odužih, izvinite, ovo je bilo "friško zapisano" pa je zato puno detaljauser posted image user posted image

_____________________________

Strpljenje je moć. S vremenom i strpljenjem i dudov list postaje svila.
Mudar čovjek s podjednakom mirnoćom prima pohvale i podnosi uvrede.
Naša mala slatka krofnica Farah došla mami i taji 30.04.10...a pahuljica Asli se pridružila 05.12.11.

(odgovor članu Zoe)
Neposredna veza do poruke: 1217
   RE: vaša porođajna priča
30.6.2010 14:41:42   
malena27 RR
Zoe user posted image user posted image user posted image   rasplaka ti mene user posted image user posted image user posted image  

_____________________________

Beta 05.02.2010. 12,79
Beta 29.12.10. 557,93
Beta 31.12.10 1771,92
09.08.2011. rođen moj dunjaluk
Beta 09.06.15. <5
Beta 12.05.16. 504 i 16.06.16. spontani
27.01.17. vanmatericna

(odgovor članu Zoe)
Neposredna veza do poruke: 1218
   RE: vaša porođajna priča
30.6.2010 14:49:24   
Anoniman
IZVORNA PORUKA: Zoe

Napokon ugrabih i ja malo vremena za našu pričicu user posted image
Nakon svih peripetija, kontrola, folikulometrija, vađenja hormona, terapije 01.09.2009. ugledali smo i mi na UZV naše malo user posted image koje je došlo kao Božiji dar, kad sam već počela laganini hladiti od borbe za bebaćauser posted image . Tokom čitave trudnoće, bila sam disciplinirana trudnjača, pila sve moguće vitamine, pazila na prehranu, obrazovala se po raznoraznim pitanjima putem neta user posted image
Ovom prilikom zahvaljujem se svim „ženicama“ sa RR-a koje su pomogle svojim savjetima i iskustvima, a koja su meni odlično došla user posted image user posted image
Dakle, da ne duljimooo user posted image ,  dan D po svim internetskim kalkulacijama je bio 01.05.2010. no po našem doci termin je padao na 30.04.2010.
29.04.otišla sam na pregled, rađena je amnioskopija, sve ok, otvorena 1 prst. Kaže doco, opet sutra kontrola. Naveče su me  malo leđa počela boluckati ali mužek je izmasirao i bolovi su prošli user posted image
Došao je i petak 30.04. upravo sam se spremala da idem na uobičajenu kontrolu-CTG, kad zvoni mob, zove Nunichi da vidi ima li što god user posted image Mah, rekoh, ništa posebno, malo me leđe bolila po dnu i to je to, idem sada na CTG pa ću ti se javiti.. I tako, laganini se spremim i u šetnju do DZ, usput sretnem par prijateljica, a one onako začuđeno pa zar se ti još nisi porodila user posted image ah, smješkam se user posted image , šta ću ja kad Farah neće napolje, lijepo joj u maminoj pupi user posted image user posted image
I tako mi u DZ, strahovita gužva, dok čekam na CTG, osjećam kako me leđa sve više i više boleuser posted image ...Ma ne pomišljam ja uopće na kontrakcije, jer svaki prethodni CTG je prošao bez kontrakcija a leđa su pomalo boluckala a i pitala sam se ma kako uopće izgledaju te kontrakcije user posted image user posted image user posted image , tako da ni sada tome nisam pridavala veću pažnju user posted image
[color=#000000 size=3]Nakon nekih 40 min čekanja, dođoh i ja na red, priključiše CTG, bolovi su postajali sve jači, nekako istovremeno dođoše i dr. i sestra da vide nalaz, doco ga pogleda i kratko prokomentarisa:“Gospođo, Vi morate za Tuzlu odmah, CTG je nepravilan, beba ima savim malo prostora, dođite da Vas još pregledam.“ Idem ja za njim kao omamljena, strah me uhvati zbog dijelauser posted image ... beba ima savim malo prostora...pregleda me začas, kaže :“Otvoreni ste 2 prsta, nego evo vam uputnica, zovite muža ili nekoga da dođe po Vas i odmah za Tuzlu“..
[color=#000000 size=3]Jao, mene neka panika uhvatila, oblačim se i istovremeno zovem MM koji je na poslu: „ Hajde brzo dolazi, moramo ići za Tuzlu odmah, imam par stvari da završim na kartoteci i čekam te ispred DZ!“On sav zbunjen ( osjetim mu u glasu):“Eto me dolazim!!!“
Dođoh na kartoteku, sestra govori treba ti ovo, treba ti ono, ponesi to i to, a moje misli lutaju:“Bože dragi jel moguće da ću se danas poroditi“ - pa me preplavi mješavina sreće, straha, ma umalo se ne rasplakah user posted image
Izađem ja vanka, čekaj, čekaj, mog hairlije nigdjeuser posted image user posted image user posted image , s posla mu treba da dođe samo 5 min a ono već nekih 15-ak minuta prošlo, ja ljutaaaaauser posted image user posted image , zovem ga:“Pa gdje si?“ Kaže on:“Eto me idem..“čekaaaaam jaaa, nigdje njega, već pošizila, ide on, ulazim ja u auto, „Pa što ti je trebalo ovako dugo?“ On: "Pa išao sam kući po stvari?!?“ Joooj D... pa jesam ti rekla da dođeš po mene, kakve stvari, hajde sad nazad kućiuser posted image , pa moram se istuširati... ( a usput i očistiti par stvari kod kuće user posted image , jer odoh se poroditi, pa doće mi neko u kuću, ne mogu je onako džumbusli ostavitiuser posted image user posted image )
I tako mi kući, podijelimo se začas, uključimo mašinu za suđe, mašinu za veš, malo peć izribam user posted image ( u tom svemu leđa lagano bole, ali ništa ja ne govorim da ne bi bilo jezikove supe user posted image )još jednom prekontroliram opremu za bolnicu, istuširam se i negdje oko 10: 30h put Tuzle krenemo...
U putu gledam na sat, bolovi se pojačavaju, već sam shvatila to je to, kontrakcije su na svakih 15 min, ali šutim ja ne govorim ništa SM jer on vozi ko Šumaher user posted image , čitavim putem govorim, ama polako, doćemo na vrijeme user posted image Stižemo pred kliniku, zovem Nunichi, ona dolazi i pomaže mi da što prije prođem kroz tu proceduru, ulazim u pripremnu ordinaciju, dajem informacije, slijede pregled, klizma i tuširanje ( ali koje tuširanje, tuš ne radiuser posted image user posted image   i moram se sageti da bih se ispljuskala, ma hajde rekoh ionako sam to obavila kod kuće user posted image ). Završavam sa pripremom i izlazim van u hodnik, tu su MM  i Nunichi, s njima sam još par minuta, pozzz se i krećem sa još dvije trudnjače i sestrom na porođajno user posted image
Gore, dvije trudnice leže u  hodniku, jedna soba je puna onih koje čekaju na porod a druga pak puna onih trudnica koje već primaju indukciju. Meni dovoze krevet u hodnik, vele-lezi, ja poslušam, al brate dosadnooouser posted image , mene pomalo bolucka, ja bih šetala pa pitam za dozvolu i nakon potvrdnog odgovora ja u šetnju. Mislim da sam onaj hodnik prokrstarila xxx puta user posted image i smirila se misleći na mali mirisni zamotuljak koji će mi uskoro biti u rukama user posted image user posted image
[color=#000000 size=3]Već je 13:30h, dovoze CTG  i ponovo me priključuju, nalaz opet nepravilan, mene sve više drma strah za bebu, dežurna doktorica ne poduzima ništa, nego moram čekati da bude smjena doktora te da me drugi dr. preuzme...
[color=#000000 size=3]U jednoj rađaoni počinje porođaj i imam priliku ga gledati uživouser posted image user posted image , jaooo majko moja, dere se žene od bolova, a meni srce tika taka, ne mogu ja to gledati i šmugnem u sobuuser posted image kod onih trudnica što čekaju na porod ...
Uskoro dolazi doktorica i počinje sa pregledima..CTG mi i dalje nepravilan, ali super-ja otvorena 4 prsta user posted image .Kaže:“Ostavila bih te za sutra, ali CTG ne valja i danas ćeš se poroditi“..Eeee meni dragoo, ma mislim se, samo što prije zbog bebice, da ona brzo izađe i da se pati dušica moja ..Pitam dr. za prisustvo MM na porodu, ona nema ništa protiv, samo kaže nek čeka pred vratima pa kad krene porod da može odmah ući, pri tome veli babici da pripremi indukciju i da mi je uključi..
Obavještavam dragog o detaljima, duša draga non stop me pita kako si, kako si, ama rekoh sve je još uvijek super user posted image
Dolazi doktorica, probija mi vodenjak i u 16h uključuju mi indukciju i čeeeekam ležeći...Kroz otvorena vrata, vidim u drugoj rađaoni novu porodilju...Do mene leži još jedna trudnica sa priključenom indukcijom koja se od jutra otvorila tek jedan prst, govori mi :“..ma nećeš ti do sutra, vidi mene kako se patim“ user posted image . Dolazi babica Ruža, ja je pitam šta misli kad ću, ma kao tek večeras, ja zakolutah očima, rekoh:“ bit će to u Vašoj smjeni“ user posted image user posted image ( koja je btw trajala do 20h)..Uglavnom, do 17h nekako sam i predisala te bolove koji su bili sve češći, oko 17h dolazi babica Ruža, pregleda me, a uuu pa Vi ste otvoreni 7,5 prstiju, sad će to brzooo i smije se. Doktorica dolazi da vidi stanje i kaže babici eto možete zvati njenog supruga ali prvo provjerite jel ta odvojena rađaona spremna..Dolazi babica, kaže , nema tamo ni kreveta i helem nejse tako padoše naši planovi da skupa dočekamo našu srećuuser posted image user posted image ..Ali hajde, brzo ja to zaboravljam, jer mi je drago, dolazi naša mala ljubav, smijem se potiho, al ubrzo mi bolovi obrisaše osmijeh s lica, eh vala da boli-boli, jedan bol preplavljuje drugi, ma kao da nisam imala vremena da predišem, imala sam osjećaj da hvatam zrak, iako to nisam željela, džabe, bilo je jače od mene, pustila sam i ja avazuser posted image user posted image , dolazi doktorica, kaže:“.. sad će brzo bebica“.. i odlazi, ja osjećam kao da ću- da prostite- ukakiti se, bolovi me kose, zovem babicu Ružu, dolazi i stavlja mi hladan oblog na glavu ( poslije skontah da je to bila pelena user posted image ), pogleda me i ona, e evo glavica je krenula, hajde ti dušo tiskaj, pogled mi pada u onu dr. rađaonu, porađa se i ona druga trudnica user posted image , dr. hoda od jedne do druge..
Napokon uspijevam duboko udahnuti i kreće prvi napon, ništa, drugi, treći, ništa..Boli mene, odnese me što bi se reklo..Doktorica govori smiri se, ja dozivam u sjećanje vježbice o kojima sam samo čitala, nažalost nisam imala prilike da prisustvujem vježbicama...Kreće i četvrti napon, dr.govori tiskaj, dišiiiii, pokušavm i dalje ali beba teško prolazi.., odjednom, veli stani, u tome osjetim da me je babica rezucnula, doktorica će sad udahni i tiskaj, ja duboko udahnem, dr. se navali na stomak i izleti Farah ko čep i zaplaka odmahuser posted image user posted image user posted image , a meni milina u tijelu, koje olakšanjeee i sreća što čujem svoju bebicu kako plače user posted image user posted image user posted image , pogled mi pade na sat, 18:25h.
Odmah su mi je stavili na grudi, a ja samo vidim njene pepe objaščiće, svoje dvije krofnice, govorim babici da je bolje namjesti da je mogu poljubitiiii, jer ja svoje ruke ne mogu da pomaknem. Nakon poljubca je uzimaju, kupaj je i vagaju, govori babica, ma pravi djevojčurak- 54 cm duga i 3 750gr teška user posted image
[color=#000000 size=3]Nakon kupanja mi je još jednom daju i zatim je odnose.
Dolazi dr., dobijam injekciju i počinje šivenje, očekivala sam strašne boli ali naprotiv , ništa nisam osjetila user posted image user posted image pitam dr. jesu li konci koji se resorbuju ili moram doći na vađenje, ona odgovara, nema potrebe, sami će ispasti user posted image ( mislim se , jedna briga manje user posted image user posted image )
Nakon šivenja izvoze me u  hodnik, tu primam neku infuziju, šta li već, nisam ni pitala user posted image i hvatam se mobitela da javim svima radosnu vijest. Oko 20h odvoze me u sobu. Krofnicu su mi donijeli oko 22h i čitavu noć smo provele skupauser posted image user posted image user posted image .
[color=#000000 size=3]Sutradan , po zaključenom pregledu koji je prošao uredno puštene smo obje kući..
[color=#000000 size=3] 

Prediiivna prica.
Dok sam je citala kao da ponovo prolazim dijelove svog poroda s Iman...
I da samo nas, vec mi je tvoja Farah prirasla srcu...dusa maj zove se kao i moja prva pahuljica

(odgovor članu Zoe)
  Neposredna veza do poruke: 1219
   RE: vaša porođajna priča
30.6.2010 15:00:38   
Hanady RR
zoe raspplaka me...toliko detalja i tako divnouser posted image user posted image user posted image

_____________________________

''Evo, silazi sumrak, i svijet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipjelo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.''

H- 25.6.2006
F-12.2.2009

(odgovor članu Anoniman)
Neposredna veza do poruke: 1220
   RE: vaša porođajna priča
30.6.2010 15:10:14   
vjestica
Zoe i mene si rasplakala
predivna priča user posted image


_____________________________

Neplodnost je nasljedna. Ako Vaši roditelji nisu imali djece, najvjerovatnije ih ni Vi nećete imati.

(odgovor članu Hanady RR)
Neposredna veza do poruke: 1221
   RE: vaša porođajna priča
30.6.2010 17:02:44   
Zoe
Hvala ali sve porođajne priče djeluju takouser posted image , razniježe te da moraš zaplakatiuser posted image user posted image user posted image
A Farah znači ima i više drugarica imenjakinja ovdjeuser posted image user posted image user posted image user posted image
Da nam budu zdrave i pametne djevojčiceuser posted image user posted image user posted image

< Poruku je uredio Zoe -- 30.6.2010 17:03:02 >


_____________________________

Strpljenje je moć. S vremenom i strpljenjem i dudov list postaje svila.
Mudar čovjek s podjednakom mirnoćom prima pohvale i podnosi uvrede.
Naša mala slatka krofnica Farah došla mami i taji 30.04.10...a pahuljica Asli se pridružila 05.12.11.

(odgovor članu vjestica)
Neposredna veza do poruke: 1222
   RE: vaša porođajna priča
30.6.2010 17:11:06   
ena0002
IZVORNA PORUKA: malena27 RR

Zoe user posted image user posted image user posted image   rasplaka ti mene user posted image user posted image user posted image  

Vala i mene user posted image user posted image user posted image

_____________________________

Ne postoji osoba koja nije sposobna da uradi vise od onoga sto misli da moze

(odgovor članu malena27 RR)
Neposredna veza do poruke: 1223
   RE: vaša porođajna priča
10.7.2010 11:06:14   
bebacha
Evo i nase priceuser posted image Prvi porod je bio grozan,dugo je trajalo,jaki bolovi al to se otprilike pomalo zaboravilo.Ali postoje stvari s tog poroda za koje nikad necu prezalit sto se nesjecam.Nesjecam se kad je moja curica izasla,kad je zaplakala,kad sam je prvi put uzela u narucje.Nesto je stvorilo blokadu u mojoj glavi i ja se nikad nisam mogla sjetit ti detalja.Bila sam ljuta na sebe sto nisam mogla izgurat svoju bebu,sto je morao doktor izgurat.Nastavila sam uzivat sa svojom curom al uvjek se pojavila neka tuga u meni kad bi druge zene pricale o tome kako je njihva beba zaplakala po rodenju,o prvom pokusaju dojenja.18 mjesci nakon poroda menstruacija kasni,test pozitivan,uslijedio je sok.Brzo sam se sabrala i pocela uzivat u trudnoci.Trudnoca je bila skolska,na pocetku 9-tog mjesca kaze doktorica da budem spremna jer bi to moglo krenut svaki cas i nema sanse da doceka termin.Al moj sincic je imao druge planove.Dode i 24. juni,termin,nista se ne desava.25 dan poceo ko i svaki drugi,otisla sam i pijacu i sve obavila ko i svaki put.Poslije rucka sam zaspala(a inace nikad nemogu zaspat po dani),probudila me uzasna zelja za slatkim.Kad sam zadovoljila tu potrebu osjeti da nesto curi iz mene,pomisli da je sekret.A ono opet,nakon 5 minuta sam skontala da je u pitanju vodenjak.Nazovem muza(bilo je 15:15sati),istusiram se,oper sude i krenemo u porodilste.Babica me pregleda kaze da je sve super,beba je krenula,4 prsta otvorena al et nema doktora trenutno pa da idem u Tuzlu.Gore sam stigla u 18,na prijemno sam usla sa cipelama punim vodeuser posted image user posted image potpuno mokra a vodenjak i dalje curi.Otvorena 5 prstiju a moja beba udara al udara.Smjeste me na ctg,ja pricam,kad neko pocne vristat ja u sebi pjevam.U 19:30 osjetim prvu kontrakciju,u 20:30 dolazi babica da me pregleda.Ja sva u strahu jer su kontrakcije skroz slabe,kontam sad ce mi ukljucit indukciju.Kad cuda,kaze babica 8-9 psrtiju otvorena a ja nju pitam jel jauser posted image user posted image user posted image user posted image nisam mogla vjerovat.
U 20:45 bol se prilicni pojacala i osjecam da beba gura.u 21 prelazim u radaonu.nakon drugog napona cula sam plac mog sincica-ovaj put sam sama izgurala svoju bebu,osjetila svaki dio dok je izlazio,cula njegov plac,dodirnula mu ruku.Nakon toga slijedilo je usivanje,u poredenju sa usivanjem s prvog poroda ovaj put gotovo da nisam ni osjetila.Brzo sam presla na odjeljenje,osjecala se super.ustala bez problema.Bebu su mi donijeli tek nakon 8 sati,nakon uopznavanje koje je trajalo 4-5 sati moj sincic je prihvatio dojku i sisao je puni 10 minuta,a ja sam zato vrijeme plakala,od srece.Taj dan smo izasli kuci,seka je dosla po nas al to je vec neka druga prica.Evo nakon 15 dana osjecamo se super,dojimo odlicno,slusamo se medusobno.Prica je prilicno duga al osjecala sam potrebu da napisem kako sam imala porod koji sam zeljela,osim bolova,jer stvarno bez pretjerivanja al nisam ni sanjala da porod moze tako malo bolit.


_____________________________

"Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti."

(odgovor članu ena0002)
Neposredna veza do poruke: 1224
   RE: vaša porođajna priča
10.7.2010 11:24:58   
Srculence
bebacha user posted image user posted image user posted image user posted image super je priča.

_____________________________

Blaženstvo se nalazi u ukusu, a ne u stvarima, i čovjek je sretan kad dobije ono što voli, a ne kad dobije ono što drugi smatraju da treba voljeti.

(odgovor članu bebacha)
Neposredna veza do poruke: 1225
Stranica:   <<   < Prethodna stranica  47 48 [49] 50 51   Sljedeća stranica >   >>
Stranica: <<   < Prethodna stranica  47 48 [49] 50 51   Sljedeća stranica >   >>
Idi na:








Anketa

Da li su vam menstruacije bolne?
пеперутка16

U poslednje vreme imam toliko bolne menstruacije da se i onesvestim..hitno je, dala mi je injekciju i to je to..I sad kad starim kako starim. Imam 29 godina, nisam se jos porodila itd.

Oznake

Prijava
Ime i Prezime
*
Adresa
*
Poštanski broj Grad
*
Broj telefona
*
E-mail adresa
*
Veličina pelena koje dijete nosi
*
Starost vašeg djeteta/vaše djece
*
Ovim potvrdjujem da ču nakon koristenja pelena ostaviti svoj komentar I misljenje o novim Pampers pelenama u okviru Ringeraja stranice. *