|
Nellica -> RE: vaše porođajna priča (23.12.2009 18:45:42)
|
Drage moje potaknuta Vašim pričama pokušat ću napisati i prenijeti svoje emocije i svoje iskustvo sa poroda.
Moj termin je bio 28.11. i prema mišljenju nekoliko ginekologa kod kojih sam bila :'' beba je nisko i daj Bože da dočekate 37 - i tjedan'', no kako je to već u Božjim rukama moja djevojčica je odlučila da kasni 7 dana. Tih 7 dana bili su najduži u mom životu, svaki drugi dan išli smo na pregled plodne vode i na ctg, svaki ctg smo morali ponavljati jer je naša cura spavala :), a da ne spominjem neugodu na pregledu plodne vode, bljack..., a onda iščekivanje i osluškivanje same sebe....
3.12. poslije pregleda dr. mi govori da ujutru obavezno dodjem sa stvarima i ostanem u bolnici :'' nije se igrati to je 41 puni tjedan gestacije''.
Uf, ne ostaje mi se u bolnici, popodne mm i ja idemo u šetnju ( rekla mi je jedna mlađahna dr. da porod može potaknuti šetnja i sex, pa smo je poslušali :) hehheh ), naša šetnja je trajala satima, izašli smo van popodne, a kući se vratili u ponoć.
U noći u pola tri osjetim bol u dnu stomaka, jednom, dvaput, budim mm i kažem mu :'' nešto se dogadja, uzmi papir i piši vrijeme bolova'', prvo su 15, pa 12, 8, 12, minuta....
U pola 8 šaljem mm-a po kroasane, a u pola 11 smo već u rodilištu.
Dr.koja me pregledala kaže da imam naznake kontrakcija i da sam otvorena 2 prsta, ali da će me poroditi ;) uf ... sretna sam, ista ona mlađahna već ranije spomenuta :))
Presvlačim se i na vratima rađaone mm-u vraćam svoje stvari u očima mu vidim suze i njegov divni blistavi osmjeh ohrabrenja, tako te volim ljubavi moja.
Babica me priprema za porod i u pola 1 sam u sali, dobivam drip i bolovi počinju, no ovdje se moram zahvaliti sestrama sa tečaja za trudnice, znala sam disati i bez glasa sam izdržala i prodisala svaki bol.
U pola tri pitam babicu hoćemo brzo biti gotovi, kaže mi NE, pitam je: hoćemo li biti do 5, opet mi negativno odgovara. U tri osjetim napone na stomaku, zovem babicu, u sekundi mi kaže : počinjemo porod, dr. se našla na stolu pored mene, sa prvom kontrakcijom svojom rukom me je uspjela otvoriti do kraja, osjetim da nešto nije uredu prebrzo mi se sve dogadja.
Govore mi da tiskam, ja tiskam ali u prazno, nema kontrakcija, a onda osjetim da ide dolazi bol , hvatam se za ručke i tiskam iz sve snage, djelić sekunde i već vidim babicu kako odmotava pupčanik sa vrata moje cure (pupkovina joj je bila dvaput oko vrata omotana i otkucaji su već pali na 90, zato su me hitro porodile), vrištim sve u panici : plače li!!! Sad će kažu mi i zaplakala je u 15 i 30, 5.12.
Za 2 minuta babica mi na prsa donosi moju djevojčicu i da pitaju me kako se zove, a ja sva zbunjena kažem NEZNAM ;) , nema problema nazovite muža pa nam recite :)
Eh, taj momenat kad su mi je spustili na prsa onako malu, samo u ručnik zamotanu, taj pogled njenih krupnih očiju, očiju mog supruga, plače... gleda me ... onda se malo bleji :) ... pa mi se smije, ležim na stolu i dr. me šije ( to mi je najbolniji dio poroda ) u susjednom boxu čujem ženu koja vrišti, a ja u transu na sav glas pjevam mojoj kćerkici, a ona mi daruje svoj osmjeh, mojoj sreći nema kraja... u 4 i 15 zovem muža, drhti mu glas čujem njegove suze, sretna sam .... i kad bih se ponovno rodila birala bih opet njega.
u pola 6 voze me na hodnik da vidim supruga i da mu kroz staklo pokažu naše malo sunce, Bože hvala ti na ovom što imamo!!!!!!!!!!
Eh, onda slijedi borba oko dojenja , nespavanje i muka, ali HB uspijeli smo naravno uz pomoć prekrasnog osoblja rodilišta, danas dojimo i uživamo gledajući našu djevojčicu kako raste...
Niti jedna bol nije ravna radosti i plemenitosti koju je naša kćerkica unijela u naš život.
Eto tako drage moje to bi ukratko bilo to, želim Vam svima ovako lagan porod i samo se ohrabrite pozitivnim mislima, ljubimo vas ja i moje malo sunce.
|
|
|
|