|
malenaa -> RE: vaša porođajna priča (9.6.2009 16:08:50)
|
evo da se i ja javim sa svojom pricicom...
kao sto znate termin je bio 31.5., par dana prije se nista nije desavalo, i mislila sam da zadugo ni nece. zeljno iscekujuci svoju bebicu samo sam odbrojavala sate i minute do novog dana...novog pregleda...
taj dan ,dan termina je bio predug za mene, kao i predhodna noc, samo sam isla u wc i trazila neke znakove. cak sam dva puta u toku dana isla kod masica na pregled sa umisljenim simptomima pred porod :) i na zadnjem pregledu to vece u 20.00 casova masic me je bukvalno otjerao kuci i rekao ¨zeno draga idi kuci odmaraj necu te bona poradjati,ne dolazi vise ¨hehehehe
i tako sam i otisla kuci i odmah legla nebil brze prosla noc ,novi dan nova nafaka. legla sam u dnevni boravak dok se suprug na kompu bio... u 22.00 samo sam osjetila topli mlaz tekucine pod sobom, to je bio pozitivan sok za mene, skocila sam i vristala muzu da donese peskir lavor bilo sta :) a on je valjda podstaknut svim tim mojim tadasnjim umisljanjem, par puta dobro pregledao tu vodu hehehe kaze da se nisi mozda upisala bona, nemoj da idemo da se brukamo :)))))))))
medjutim ... odmah se znalo, nazvali masica i rekao da dodjemo odmah na porodjajno. on je bio dezurni tu noc. pregledao me i ustanovio da je vodenjak napukao... ukljucio antibiotik i cekao da porod sam krene jer nisam zeljela drip.
noc je bila preduga...a ja sam zeljno iscekivala bol koji nikako nije dolazio, vrijeme je teklo toliko sporo... sestre doktori svi su me obilazili i samo kratko nesto mrmljali...
tako je i protekla noc sa jako malim kao menstrualnim bolicima, nista strasno... ali sutredan u 9 sati ujutro poslije pregleda ustanovili su da je vrijeme da ukljuce drip jer se nista ne desava a voda je istekla. pa tako i bi.. prikopcase me ne ono cudo... i nakon 10 min bolovi su bili vec tu. 15 min,10, 5, sve je bilo jako brzo...da bi vec za 1 vremena bilo svaki minut... moj suprug je bio uz mene (nesto nezaboravno i jako pozitivno prisustvo), jer sam prebacena u apartman,vec sam i sama mogla vidjeti da je infuzija skoro pri kraju jer je bilo vec 15.00 a od mog poroda nista. otvorena sam bila 5 prstiju ali nista vise. otkucaji bebinog srca su bili slabiji... e tu je nastala moja panika, sve do tada je bilo nebitno ,nijedna bol nije bila vazna ni jaka kolika je bila bol srca mog kad ne cujem da kuca pravilno srce moje bebe.
ubrzo su i doktori bili svjesni situacije i poslali hitan carski rez u 16.00 sati.
zeljela sam samo da sve brzo odrade ...da ne rizkiraju zivot moje bebe kojoj je naknadno ustanovivsi pupcanik dva puta bio omotan oko vrata.
tako je drage moje i bilo... ne sjecam se trenutka radjanja, pa nisam prva ni vidjela moje sunce... koje je rodjeno u 16.15 1.6.2009.,(53cm dug,3350g) ali trenutak mog budjenja iz anestezije (koji je bdw bio kako moji prepricavaju kritican,dozivala sam svoju bebu,trazila da ga vidim,pitala dali dise i sl), bio je sav posvecen mom dini. odmah sam zeljela da mi ga donesu , pa tako je i bilo. ugledavsi okice koje su ispunile u trenutku citav moj zivot, preplavile me neopisivim emocijama srece i unutrasnjeg zadovoljstva i blagostanja. privila sam ga uz svoja prsa samo da cujem kako njegovo srce kuca... kucalo je zajedno s mojim, u istom ritmu pozitivne energije i ljubavi tako smo proveli svih 5 dana u bolnici. niko nije mogao da vjeruje da sam nakon carskog reza zeljela biti uz dijete,dojiti ga i bez dohrane,presvlacila ga sama... ama bas nikom nisam dala osim na jutarnji pregled kod pedijatrice.jer vjerujte mi rana od operacije nije za mene postojala... kao da je nije ni bilo, jer ona je mala naspram ove srece koju mi je pruzilo njegovo radjanje na ovaj svijet. i nisam pogrijesila , dobili smo ocjenu 5+, jer smo izasli sa kilazom od rodjenja, sto je rijetkost.
pa tako je evo i sada.. mamina dusa...moj ponos...melek...svo bogatstvo svijeta spava a ja pratim njegove otkucaje, zivim za svako njegovo budjenje da ga privijem uz sebe... zivim za svaki buduci osmijeh i uzdah koji mi uputi kad se budi...
drage moje... oprostite sto je ovo dugo trajalo, ali meni je i ovo kratko koliko ima rijeci i beskonacnosti price o radjanju novog zivota...o majcinstvu... o djeci. njemu je danas mashallah 8 dana... dragi allah da mu podari zdravlja srece nafake kroz zivto i da koraca putevima uspijeha kroz zivot... tako zelim i vama... i svim majkama i bebama ovoga svijeta.
ljubim vas sve puno...
i jedan mali osmijeh i od dine
|
|
|
|