Anoniman
|
Slazem se pipun s tobom. Svaki porod je drugaciji. Jedna zena se moze poroditi na 2 potpuno razlicita nacina, a ne kamoli 2 razlicite zene. Sve zavisi od psihicke spremnosti i od jacine zene. A hvala Bogu, naucno je dokazano da je zena (majka) najjace stvorenje na planeti. A evo i ja cu ukratko ispricati svoju pricu. Meni je termin bio 19. mart 2004. godine. Od samog pocetka moje trudnoce, vodila sam bitku s doktorom da je pogrijesio u procjeni, jer me uporno ubjedjivao da je zadnja menstruaciija bila 12-og, umjesto 19. juna 2003. sto sam ja tvrdila suprotno. Pa valjda znam kad sam dobila zadnji put, ali prema velicini bebe, on je tvrdio da je termin 19. mart a ja sam bila sigurna da ce to biti 26. mart. No dobro, kazu pametniji popusta. Uglavnom, trudnocu sam iznijela prelijepo. Bez mucnina, bez problema, ma fantasticno. Dodje i taj famozni 19. mart, odem ja na kontrolu, kaze meni dr. nece jos sigurno za 7 dana. Aha, kazem ja njemu. Necu da pocinjem. I tako ja opet se vratim u iscekivanje. Jutro 25. marta, ustala ja, napravila kaficu, zovnem mm da pijemo i kazem ja njemu, dragi hajmo mi fino u bolnicu da se ja porodim. Pita on mene pa jel me boli, a ja odgovorim, ne ne boli ali nemogu vise cekati da vidim . Odemo mi u bolnicu, tamo moj dr. smije se. Sta je bilo, pita on mene, jel to vakat? Ne, kazem ja, ali mi vise dodijalo i ja hocu da se porodim. Posalje on mm da kupi neku tabletu koju mi je stavio oko 09:30. Legnem ja na stol i ocekujem... Drugarica koja je 3-ci mjesec trudnoce, inace stomatolog, dolazi obilazi me, hoce lopovka da vidi kako to ide, da se pripremi. Lezim ja tako, obilaze mene i babice i dr, pitaju boli li, mene ne boli. Obzirom da sam prije trudnoce imala jako teske i naporne menstrualne bolove, ono sto se pojavljivalo u momentima nisam mogla ni nazvati bolom. Tako sam ja provela cijeli dan na stolu u iscekivanju, cak je i dr. otisao kuci, ali nema. Tek oko 18:30 mene pocese ledja boljeti... uuuuuu... sjetih se da su mi zene govorile, kad dobijes bolove ni pod razno ne dozivaj majku, jer kao eto tad se poradjaju i majkini bolovi. Sta cu onda, mene zabolilo, a ja Boga pocnem moliti da sve bude u redu. 18:45 zove dr. na tel. da pita jel boli, a cujem njemu babica govori mislim da je vakat. U 19 sati stize dr. pregleda me i kaze spremi se mama jos malo i eto ... Meni srce hoce da iskoci... U narednih 20 minuta, dobila sam dva jaka bola, cini mi se prejaka, dva napona i cap (sto rece jedna mama) malo me rasjekose i eto moje cure od 4,50 kg i duge 53 cm... Kad je zaplakala, reko sva se zgrada ori. A onda mi interesantno, prije par minuta takvi bolovi kroz cijelo tijelo, a sada kao da nikad nista u zivotu boljelo nije. Dok su me sili, moja glava se samo okretala se za babicama dok su kupali moju bebaru, povijali, oblacili... sta su vec radili. Nakon sivanja, odvezli su me u sobu gdje sam se odmarala nekih 2 sata, da bi dosle 2 babice koje su mi pomogle da se odem okupati i presvuci, a onda spektakl... donesose mi moju Taj prvi zagrljaj i prvi poljubac i prvi miris moje bebice nikad zaboraviti necu i zahvaljujem Bogu i dan danas na takvom daru, najljepsi poklon koji zena moze imati. Zdrava i normala beba u narucju. Eto, to je moja prica i nadam se i molim Boga da i druge mame imaju lagane porode, ali ponavljam, to je opet sve do nas samih.
|