|
Ilhana RR -> RE: vaša porođajna priča (30.4.2009 0:22:31)
|
evo da se nakanim i ja da napisem svoju porodjajnu pricu... to je se desilo haman prije godinu dana =)
Prvi put kad sam otisla u bolnicu je bio 30 april jer sam na kontroli imala visok pritisak, povecanu bjelancevinu u mokraci i natekla previse, to se ovde zove trudnicko trovanje...
Snaha nas je odvukla tamo jer ako bi ostali da se porodim auto nase smije biti parkirano pred bolnicom 24 sata a neporadjam se u gradu gdje zivimo...
E mi smo ti otisli, bila snaha i Emica sa nama i moj muz naravno... tamo su me ostavili da prenocim... i sutradan nista kuci i da idem na kontrole svaki dan...
5 maja, bio je ponedeljak, otisla sam na kontrolu i ovaj put isto ko i 30 aprila, visok pritisak, povecana bjelancevina u mokraci a za otok da nepricam... i ona kaze sad cu ja njih u Helsingborg nazvati i reci da te prime... i tako ti se mi dogovorimo da ponovo odem u porodiliste. Adis mi bio na sastanku a snaha isto imala neki kratak sastanak tako da sam ja dosla kuci, raspremila ovde sta je bilo, bacila smece, uzela svoj kofercic i onda je dosla snaha i Ema po mene pa cemo po Adisa u grad jer mu je sastanak bio gotov. Prije nego sto smo posli po njega ja sam rekla snahi da svrati u McDonalds da uzmemo da jedemo jer prosli put kad smo bili ostala sam gladna ko konj jer sam zakasnila na veceru...
Bez ikakvih bolova ili znakova za porod ja sam ti ponovo otisla za Helsingborg...
Tamo sam odma dobila sobu i broj telefona, i nakon pola sata dosao je doktor da mi pukne vodenjak jer su morali da mi zapocnu porodjaj radi trudnickog trovanja, pocelo je bilo da utice na Lamiju...
Snahi sam rekla da ide kuci i da cemo im javiti kad sta bude, takodjer sam rekla da kaze mami ako bi zvala da smo taman otisli od njih... i da sam ja htijela da se setamo... da se zena nebi sikirala...
U 18:30 smo otisli do kioska da Adis uzme sebi sta da gricne, meni je stigla vecera ali Boze sacuvaj ono u moja usta nikad nebi stavila hehe... ja sam srecom uzela sebi jedan Snickers jer mi je to omiljena cokolada... i Sprite... za to me je pohvalila babica koja me je primila jer dobro je da se pojede nesto slatko radi snage...
oko 19:30 poceli su bolovi polahko, nista opasno... svo vrijeme sam se sa Adisom zezala... Kad smo isli na posjetu da vidimo kako izgleda porodiliste zezali smo se jer su pricali o sobama sa pogledom na more... i te srece mi dobismo sobu sa pogledom na more =)
ja sam lezala i uzdisala onaj gas, neznam na nasem kako se zove al ovde u prevodu se zove gas za smijanje mada ja se nisam nista smijala...
Oko 22 sata vise nisam mogla da lezim, morala sam da obavim nuzdicu tako da sam pitala babicu smijem li otici do toaleta ona je rekla da smijem i sto se vise budem kretala sto prije ce beba "spasti" ka dole da se mogu poroditi... joj kako me je bila iznervirala sa tim, ko da mi to nije mogla reci odma nego ja lezim ko divanija neka svo vrijeme...
Posle obavljanja nuzdice ja sam setala se po sobi dok na kraju nisu poceli jaki bolovi... onda sam ponovo legla ali taj gas nije nimalo pomogao... dosla je babica da me pita hocu li epiduralnu jer sam vristala ... bas cudno nimalo se bola nesjecam... ona me je pitala nekoliko puta i na kraju mi je morala obecati da mi nista nece biti i da ce mi pravilno dati tu vakcinu u ledja i prikopcati to sto treba...
doktor za narkozu i tako te stvari je stigao u roku minutu i poceo da mi daje to taman kad sam imala bol koji je po EKG pokazivao jacninu 130, najjaci do tada... onda nisam vise osjetila nista do pola tri ujutru... onda nista mi nije pomagalo... Adis mi je samo govorio da disem i da mislim na to kako je beba uskoro u mojim rukama... oko pola cetri vec sam se osjecala smorena, jednostavno nisam umijela da se natezem kako treba... jednom prilikom mi je babica rekla "natezi se ko da kakis" a ja nako ko pjana od onog gasa sam joj odgovorila "ja nikad problema sa tim nisam imala tako da neznam kako" svi koji su bili u sobi su se smijali... onda je dosao doktor i on mi je pomogao sa natezanjem... uzeo je jedan carsav, dao meni jedan cosak i rekao da vucem svom snagom a on ce vuci prema sebi... i mogu reci da je to pomoglo podosta... bar sam se naucila da natezem hehe... i onda pri kraju mi je rekao da je bebi lice okrenuto prema gore i da je radi toga malo teze se poroditi ali da ce joj staviti vakum i tako izvaditi... i kad je to stavio on je rekao "eto ostalo je jos 300 m maratona" a na to sam mu ja odgovorila "ja nikad nisam voljela da trcim" neznam stvarno odakle mi takvi komentari heheheh..
Zadnji sat sam govorila da vise nemam snage, al svaki put sve jaca i jaca sam... moj muz mi nije mogao vjerovati da mogu biti tako jaka... kaze da je to nesto najjace sto postoji... nevjerovatno kakva je to podrska meni bila...
u 4:25 je se rodila moja mala princeza, moj zivot... nemogu opisati taj osjecaj...
a prvo sto sam rekla je bilo "adise vidi je masala sto je visoka" =)
rodila se sa 4080 g i 55 cm =)
|
|
|
|