Ilic
|
Evo da i ja sa vama podijelim svoju pricu,
termin mi je bio 02.07.2005, porodila sam se 01.07.2005.
Taj dan sam sa muzom oko 17:00h bila u kupovini, i osjetila sam jak bol kao nikada do tada, presjeklo me po stomaku, i onda opet nista, sve normalno, tako da se nisam uzrujavala, dosla kuci, peglala, kontam necu vise, sutra cu nastaviti.
I tako legnemo oko 22:30h i kada sam se smirila u krevetu odjednom mi nesto dole puce i iscuri malo vode, tako
ustanem i odem do wc, i ono nista, malo samo izaslo, ali je ucinilo ono plump kad je puklo, bas cudno, vratim se u krevet, kad poce da boli, boli ,boli sve jace i jace, onda polako pada bol tako traje ukupno jedno minutu, i tako svakih pet minuta, moj muz i ja smo odmah znali to je to, ali sam ostala jos kuci, jer sam znala kada odem da cu i tamo cekati i lezati, tako mi dodemo oko 01:30h u bolnicu.
Babica me pregleda i kaze 4 cm sam otvorena, dobijem da odem na WC, onda sam tu lezala do jedno 03:30-04:00 tada me opet pregledala i kaze sad mozemo u radaonu, bila sam oko 7 cm otvorena. Tamo kad sam dosla prikljucila mi je infuziju, vjerovatno da ubrza bolove, i kad me je opet pregledala utvrdila je da beba hoce sa licem vani, sto je pogresno, pa se onda okreci na sve moguce strane u tim jakim bolovima nebil beba krenula kako treba. Muz je bio uz mene i masirao mi leda, sto mi je jako pomoglo. Babica je cesto izlazila i malo vrijeme bila uz mene, bilo je vise poroda pa je cesto izlazila vani, znam da sam imala jak napon da tiskam, ali nije nje bilo, uglavnom kada je opet dosla i pregledala me kaze iduci bol kad bude da tiskam, ali ja nisam vise imala napone za tiskanje.
Dok sam tiskala ona mi je pretiskala stomak, nista ne ide, dosao je i doktor, sjekli me, stavili vakum na bebinu glavicu, nista vakum nije pomogao, onda je sve krenulo brzo, odkucaji srca su bili sporiji u bebice, ja sam se totalno izgubila, nisam imala snage, samo se sjecam da su bebu sa klijestima izvukli, i svi su nakon toga izletili vani. Ja i muz smo ostali sami, istog momenta kad je beba izasla svi bolovi su nestali, kada je babica ponovo dosla i saopstila nam da smo roditelji zdravog djecaka, mi smo bili presretni, nismo znali dali je sve u redu, bio je to veliki sok dok smo cekali.
Rodio se u 07:00h. Bebu nisam odmah vidjela jer mi je od teskog poroda jos ostao dio posteljice,
tako da sam morala na kiritazu.
Kasnije kad su mi donijeli mog andela sve sam zaboravila, bili smo samo ja i on, to je neopisiv osjecaj!
Ali takav porod nikome ne zelim, sve postojece metode sam u startu isprobala, tako da mi drugi porod nadam se nemoze biti gori samo bolji!!!
_____________________________
Jedno zlato imamo, za drugo se trudimo vec dvije godine ali nista...
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
Onda smo citav dan hodali. Bili smo u kupovini. U subotu predvece oko 19:00 u jednoj prodavaonici osjetila sam bol u donjem dijelu stomaka. Nije bila jaka, ali sam znala da bi mogo biti pocetak poroda. Pitala sam mm koliko je sati i rekla mu da prati vrijeme. Do povratka kuci uvjerila sam se da se bol ponavlja skoro u pravilnim razmacima od 15-20 minuta i da traje samo oko minut. Cudno mi je bilo da ne osjecam nista gore u matrnici, krstima, nego samo u donjem dijelu stomaka. Do 22:00-23:00 sata sam znala da je porod krenuo, jer se bol i dalje ponavljala. Razmak se smanjio na 10-tak minuta. Sve smo lijepo pisali. Nisam mogla leci i odmoriti, nego samod nervoze pocela sredjivati sitnice po kuci i pripremati neke stvari za bolnicu (iako sam bila vec odavno sve spakovala). Iza ponoci smo legli i ja sam pokusala da se opustim i zaspim, ali nisam mogla. Bol je postajal jaca i cesca. Oko 02:00 pocelo je u intervalima od 5 minuta i bilo je malo jace, pa smo krenuli u bolnicu. U bolnici su me prvo prikljucili na ctg, a onda me je babica pregledala i rekla da je nalaz odlican: tri sam prsta otvorena. A ja sam samo mislila sta bi tu moglo biti dobro, pa jos se moram otvoriti toliko puno! Onda su one objasnile da sa tri prsta nema vise grlica i ostajem u bolnici. Onda je doktorica pregledala bebu ultrazvukom i smjestili su nas u radjaonicu. MM je unio nase torbe i mene je bilo malo stid. Mi se uselili kao da cemo ostati ko zna koliko dugo. Nazalost, mi i ostadosmo duuuuuugo :-(. I tako ja sam trpila bolove svako nekoliko minuta, disla (disite i samo disite kako su vas ucili u skolici). Ja sam toliko dobro disala da uredjaj nije mogao registrirati moje trudove: izgledali su kao oscilirajuca kriva 
. Sve su babice dolazile da gledaju i hvalile me kako dobro disem, pitale gdje sam zavrsila kurs, a ja sam samo mislila kako je to dobro za bebu. MM je bio svo vrijeme sa mnom. Izmedju ctg-a sam morala da se krecem: beba je bila visoko. Cak sam izlazila napolje, hodala oko bolnice, vozila sam biciklo ( ispred radjaonica ima jedan ), Oko 09:00 ujutro u nedjelju jedna od babica mi rece da se trebamo odmoriti. Ja sam lezala na jednom krevetu, a mm je dobio posteljinu i legao na krevet za radjanje 
. Babice se salile da i on treba da vidi kako je na tom krevetu. Oko podne su me pitale hocu li da mi urade klistir. I ja sam se malo olaksala. I tako sat za satom: bolovi, kretanje, skakanje na lopti, ctg. Smjene babica su se smjenjivale. Citav dan su mi prilazile, pozdravljale se one koje su odlazile iz smjene, a predstavljale se one koje su pruzimale smjenu. Nisam im mogla popamtiti imena. Krvarila sam. Babice su pregledale povremeno ulozak i to je bilo normalno krvarenje: znak poroda (bar se tako zove na njemackom, nas prevod ne znam). Vodenjak mi nije pukao. U medjuvremenu sam se otvorila. Poslije podne su mi pokusali dati neko sredstvo preko infuzije da pojacaju trudove i da ubrzaju, ali su otkucaji srca bebe oslabili, pa su odmah odustali. I tako doje noc. Nudili su mi da se opustim u toploj kupki u kadi, ali ja nisam mogla zamisliti da se idem opustati, pa jos kupanjem. Samo sam mislila sta ce biti sa bebom. I tako dodje sljedeca noc i ponovo nocna smjena babica i doktora. Oni koji su me i primili u bolnicu prethodne noci. Opet se pozdravise i rekose: „Pa ti si jos tu! Beba ceka nocnu smjenu da se rodi!!!“ I onda odlucise da pokusaju jos jednom da mi daju sredstvo za trudove. Ovaj put je bilo uspjesno. Bebini otkucaji srca su bili u redu. Poceli su jaki bolovi. MM mi je morao drzati ruku svo vrijeme. Kad bi nisao jaki bol stiskala sam mu ruku i to mi je pomagalo. Svo vrijrm sam disala kako su me ucili, a izdisala sam jako glasno, ali nema govora da bih mogla da se derem i zapomazem. Bolovi su bili jaki, pa sam zatrazila da mi daju nesto protiv bolova. Odmah su ukljucili jos jednu infuziju. Mislim da su mi dali buscopan.U jednom sam trenutku osjetila jak pritisak kao da cu kakiti. Nekako sam uspjela reci da osjecam pritisak i brzo su me prabacili na krevet za radjanje. Sad ne mogu da se sjetim tacno kada, ali nekako tada su i probusili vodenjak. Onda su poceli naponi. Pitala sam smijem li gurat i babica mi je rekla da smijem malo, jer sam potpuno otvorena. Onda sam vise cula glas mm nego babice ili doktorice. Kad mi je on rekao da guram, ja sam gurala. I nakon nekoliko napona, izletio je kao cep moj mali sincic. U 23:55, pet minuta do ponoci, ali je jos uvijek bila nedjelja, 1. mart, pa je tako moj mali sin rodjen na dan kad je bio izracunati termin poroda. MM je presjekao pupcanu vrpcu i odmah su ga stavili na moja prsa. Onda su ga obrisali i obukli, pa opet stavili na moja prsa. U medjuvremenu su me sili. Prilikom poroda pocela sam pucati, pa su oni rasjekli da ne bi popucalo nekontrolisano. Sjecenje i sivanje nisam osjetila. Prilikom sivanja dali su mi anesteziju, pa ne boli. I tako nakon skoro trideset sati od prvog bola, ja sam se porodila. Jeste dugo i boli, ali nije tako strasno kao sto neki pricaju. Vrlo jaki bolovi i naponi nisu trajali duze od nekoliko sati. Za sve buduce mame: ne bojte se, nista strasno. Samo dozvolite da vase tijelo odradi sve sto treba. Ja sam imala utisak da se sve desava mimo moje volje i ja sam samo trebala dozvoliti da sve ide kako treba i da ne otezavam mom tijelu i bebi.
pusa
. 
. Sve sam povratila sto sam pojela kod prijateljice, piskila i kakila po 100 puta. Babica je dolazila svako sat da me pregleda i govrila da jos nije spremno da bezveze ne galamim, da cuvam snagu za porod. Cujem MM zove oko poal 4 da vidi kako sam, ona govori da nema jos nista. Oko 5 sati vise nisam mogla izdržati, bolovi su bili uzasni, ne samo da je boljelo, nego sam osjetila napon da nesto izlazi, reko porodicu se dok babica spava, majko mila i vrisnem iz sveg glasa: UPOMOOOOOOOOOOĆ. Eh onda je ona konacno rekla: hajmo u salu. Meni kamen pao sa srca, legnem na sto, vidim nema MM, pitam gdje je on, kaze ona nema ga, nije vise zvao, pa reko zovite vi njega, kaže ona: nismo se tako dogovroili. E tad sam proključala na porođajnom stolu, reko donesite mi mobitel ja ću ga nazvati i tako je i bilo. Da mi MM nije prisustvovao porodu zadavila bih babicu golim rukama. Sreca za 3 minute bio je u sali, u međuvremenu je došao i doktor i sad oni svi gledaju u mene i kazu: hajde. Reko: ne mogu bez nagona
, drago mi je da ce ti porod ostati u tako lijepom sjecanju 
