|      
Želiš da odustaneš od takmičenja?
Prije nego potvrdiš svoju odluku, upoznaj se s detaljima.
Ukoliko potvrdiš odustajanje, na tvoj računar ćemo automatski ubaciti cookie, koji će nam omogućiti da te tokom takmičenja (23.04.-27.04.2018) prilikom dolaska na portal prepoznajemo i omogućimo ti nesmetano korišćenje portala, bez prikazivanja ikona Ringerajinog sponzora, odnosno kontrole uz desni rub ekrana.

Istovremeno, oduzećemo ti sve prikupljene bodove, čime se na žalost gubi pravo za osvajanje nagrade.

Da li još uvjek želiš da odustaneš od nagrade?
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Nastavkom korištenja smatra se da se slažete s korištenjem kolačića u navedene svrhe. Za nastavak kliknite "U redu".   Saznajte više!
Korisnici na ovoj temi: niko
  Odštampaj
Stranica: <<   < Prethodna stranica  30 31 [32] 33 34   Sljedeća stranica >   >>
Korisnik
Poruka << Starija tema   Novija tema >>
   RE: vaše porođajna priča
2.11.2009 15:42:36   
mama2009
salmy super prica uspjela si me rasplakati...gledaju me na poslu i pitaju jel mi dobro.....

draga uzivaj sa bebicom i cuvaj se


_____________________________

Princeza dosla 05.02.2010

(odgovor članu maja78 RR)
Neposredna veza do poruke: 776
   RE: vaše porođajna priča
2.11.2009 16:35:58   
lirio
evo još jedne porodilje sa svojom porođajnom pričom...al bit ću baš iskrena...neću uljepšavati niti umotavati...
dakle, čitavih 9 mj sam strahovala od poroda, bukvalno sam imala fobiju...pogotovo kad se termin približio nisam mogla da spavam od straha...nekako su mi ostala loša sjećanja na prvi porod...čak sam i tlak digla tom silnom anksioznošću...pomišljala sam čak i na carski...termin mi je bio 14.10. i ništa se nije dešavalo...par puta sam otišla kod dr u bolnicu na pregled, s kojim sam otvoreno razgovarala o svom strahu. pošto sam tog dr i otprije jako poštovala i imala veliko povjerenje u njega silno sam željela da me on i porodi, nekako bih to sve lakše predeverala...primi on mene u bolnicu 19. 10. a 20.10. u 6,45 mi stave gel za izazivanje poroda...bolovi su krenuli momentalno na stolu...al valja ležati 2 sata...neću vam opisivati bolove...vanzemaljski...ne da sam plakala ceć sam bila gora od toga...prvi porod bi mila majka...al sreća gel jako brzo djelova...dr je došao na smjenu oko 8, pregledao me i odmah na sto za rađanje...otvorena 8 cm...bolovi su me bukvalno trgali...dr me je bodri i smirivao, baš onako kako i trebaju da se ponašaju doktori...kad je vidio da nemam snage ili šta već okrenuo me na bok, a ja sam se uhvatila za njegovu ruku i tiskala....babica je čekala bebicu ili šta već...napela sam se par puta i onda sam začula najljepši zvuk na svijetu...moja bebica je bila rođena....u tom trenutku svi, ama baš svi bolovi su nestali...ni ušivanje rane, ni pritiskanje stomaka...ništa...sve je smiješno u poređenju s onim bolovima....mislim da niko nije tada bio ponosniji od mene...jest da sam napravila lom i bila grozna...al sam predeverala sve prirodno bez carskog...suočila sam se sa svojim strahom i rodila nakon 7 god čekanja....ostalo je sve bilo s pjesmom...bebica, bolnica, med. osoblje....nek sam se ja smo porodila...i sad evo nakon 14 dana i dalje sam jako sretna, presretna, ponosna....ma čini mi se sve bih ponovila...lijepo je kad se riješiš nekog straha, kad ga odagnaš od sebe, osjećaš neku slobodu, nesputanost...međutim, sad bih definitivno išla skroz prirodno, bez gela..mene je taj gel razderao od bolova dok nekima slabo djeluje...kod mene se sve završi za 3 sata...eto mile moje...sve bude i prođe...sad evo uživam u svojoj bebici, al bukvalno uživam u svakoj sekundi jer u trudnoći nisam mogla od silnog straha...sad sve nadoknađujem, ništa mi nije teško ni nespavanje, ni ftka trka, ni bolovi...samo kuliram i sebi kažem: sve je to ok, prošlo je najgore....samo uživaj....user posted image user posted image user posted image


_____________________________

Ne govori mi da je nebo granica kad postoje otisci stopala na Mjesecu...

(odgovor članu mama2009)
Neposredna veza do poruke: 777
   RE: vaše porođajna priča
2.11.2009 23:19:19   
škorpija
lirio čestitam, samo mi je žao što ti je trudnoća prošla u strahu, a na kraju se ispostavilo da nije bilo vrijedno tolikog straha, šta je 3 sata razdirućih bolova prema sreći koju donese bebicauser posted image

_____________________________

Ajdin 22.4.2009. - čojkić :-))))

Alina 20. 2. 2016 - maća :)

(odgovor članu lirio)
Neposredna veza do poruke: 778
   RE: vaše porođajna priča
3.11.2009 7:13:05   
lirio
upravu si mila moja....ništa....al valjda te taj strah paralizira i ne možeš realno razmišljati...al sad kad pogledam svoga kenu sve bih opet ponovila bez razmišljanja...mama ga voli, voli, voli....

_____________________________

Ne govori mi da je nebo granica kad postoje otisci stopala na Mjesecu...

(odgovor članu škorpija)
Neposredna veza do poruke: 779
   RE: vaše porođajna priča
3.11.2009 17:29:25   
amarilis
Evo da i ja ispričam svoju priču... Termin mi je izlazio 10.10. od poroda ni 'p'. 15.10. pošalju me na komisiju, dr. Begić kaže 'otvorena 2 prsta, beba nasjela na porođajni kanal, ovo treba porađati'. 15.10. sam ostala u bolnici, klistir, nejelica, ctg-ovi itd. Ujutro moj doktor stavlja gel, ali nisam reagovala, 6 h poslije stavlja mi vaginaletu i opet ništa, 6 h poslije dolazi druga doktorica (dežurna) i stavlja drugu vaginaletu i nakon 2 h konstatuje da sam jedva dva cm otvorena i ništa, idi lezi, spavaj. To je bilo 12 naveče, odnosno već je subota 17.10. Ubrzo su mi bolovi krenuli, svako 1-3 minute a trajali su 45 sec do 1 min, i tako do 11:30 tog istog dana. Požalila sam se sestri da imam bolove, čudne i da me neko pregleda, bila je odvratna do neba. Ponovo zovem svog doktora, koji zove dežurnog i koji me pregleda i kaže 'otvorena si 8cm, hitno u salu, ti ćeš se poroditi za 10 min'. Na žalost to 10 min pretvorilo se u pet dugih sati pod dripom, povraćala sam, tresla se, bukvalno odskakivala od stola tako da su mi morali dati tri buskopana, i na kraju je počelo srce moje bebe da gubi ritam. Dolaze još 2 druga doktora koja konstatuju da je beba jako visoko, da nije ni blizu porođajnog kanala, da je grlić bio zelen i da je još trebalo čekati s porodom, hitni carski. U 17:05 rodila se moja curica, hB zdrava je i živa. Ja se oporavljam jako dobro, a ovakav porod ne bih nikome poželjela.
Oprostite na dugačkom postu ali i moj porod je bio jako dug...

(odgovor članu lirio)
Neposredna veza do poruke: 780
   RE: vaše porođajna priča
3.11.2009 17:33:45   
nikita
amarilis u tebe ko u horor filmu, upravo me strah takve sitiacije, da nas dobrooo namuce pa da na kraju na carskom zavrsim...zao mi je sto ti je tako ispalo, nadam se da si vec to sve zaboravila uz svoju lutkicu...

_____________________________

Boze hvala ti na ovom najljepsem daru...
EI 16.11.2009.

(odgovor članu amarilis)
Neposredna veza do poruke: 781
   RE: vaše porođajna priča
3.11.2009 17:42:51   
amarilis
Draga moja Nikita, upravo tako. Ali živ čovjek svašta podnese, u biti i ne znamo koliko smo jaki i izdržljivi...

(odgovor članu nikita)
Neposredna veza do poruke: 782
   RE: vaše porođajna priča
3.11.2009 17:45:06   
lirio
prije svega čestitam na rođenju bebice i želim vam što više sretnih trenutaka...da, baš si se napatila ali jelda da se sve nekako potisne kad vidiš te slatke oke koje te umiljato glede....kod mene sve bi brzo, gel odmah djelovao, al su bolvi bili užasni...
nikita, ne mogu da ti kažem da se ne brineš, to ni sebi nisam nikad mogla, ali sve bude i prođe...jest da se napatiš par sati ali šta je to u poređenju sa onim medom koji ćeš da rodiš...pusssee velike i jedva čekamo tvoju porođajnu priču.....punooo sreće mila moja...


_____________________________

Ne govori mi da je nebo granica kad postoje otisci stopala na Mjesecu...

(odgovor članu amarilis)
Neposredna veza do poruke: 783
   RE: vaše porođajna priča
3.11.2009 17:52:34   
Amrino
Oni i njihovo "provociranje" poroda user posted image user posted image user posted image .

_____________________________

Polaznica obuke o dojenju
HAMZA
29.12.2007
IMRAN
03.03.2010



(odgovor članu lirio)
Neposredna veza do poruke: 784
   RE: vaše porođajna priča
3.11.2009 17:56:30   
anidla
amarilis gdje si se poradjala? zao mi je sto ti se sve to desilo....ali nadam se da si sad doobro, i tvoje je bebce pored tebe....moj termin je iza mene, svakog dana trebam da se porodim, ne znam sta me ceka...prije su predlagali da ce mi inducirati porod, pa onda sam ja trazila carski rez i na kraju cekamo sve prirodno da se desi pa sta dragi Bog da......

_____________________________

You may only be a person in this world, but for someone, you are the world ¦ ¦ ¦

09.11.2009 :) Noa



07.01. prohodali :)

(odgovor članu Amrino)
Neposredna veza do poruke: 785
   RE: vaše porođajna priča
3.11.2009 18:02:43   
nikita
hvala vam, jedva cekam kad ce sve biti to iza mene, ma samo da vidim da je zivo i zdravo i bit ce odmah lakse, a mora bolit to znam...

_____________________________

Boze hvala ti na ovom najljepsem daru...
EI 16.11.2009.

(odgovor članu anidla)
Neposredna veza do poruke: 786
   RE: vaše porođajna priča
3.11.2009 18:56:26   
Crazy little thing
Evo i moje porođajne priče, ito sedam mjeseci nakon poroda, ali taman mi je sad sve sjelo i baš mogu pisati o tome.
Dakle, već u trudnoći sam u dva navrata zbog hidronefroze (pisala sam već o tom pa se neću ponavljati) ležala na patologiji trudnoće, i u to vrijeme sam upoznala osoblje, bolnicu, hodnike i bila u rađaoni. Da, bila je gužva pa su nas koje smo mogle hodati vodile u rađaonu da nam mjere ctg. I dok sam jedno jutro ležala prikopčana na tu čudnovatu napravu (koja mi je postala maltene najbolja prijateljica i s kojom sam za svojih dugih dana u bolnici ostvarila najviše fizičkog kontakta, hehe) u jednoj sali za rađanje, u sali do mene se žena porodila za deset minuta. Isti dan, žena koja je ležala sa mnom u sobi je dobila trudove i rodila za sat vremena. (i ja pomislih, pa nije tako strašno)
I tako sam ja otpuštena kući, par dana prije termina. Odluka je pala da se čeka prirodni porod. Nije me bilo strah, nekako sam više bila u znatiželjnom iščekivanju. Ja sam u svojoj glavi odlučila prirodno roditi i to ću i napravit. Bez epi-reza i kemije. Došao termin, odem na pregled, vrate me kući, kažu dođi prekosutra. Ja opet dođem, opet dođi prekosutra. I opet dođem, i bio moj doktor, i kaže on meni, a mogla bi ti rodit još dok sam ja tu. Ostave me. Dođem gore na porodiljno, sestra me primi, kaže skidaj sve sa sebe, da mi neku a la spavaćicu iz koje mi guza viri, aj ja kontam, već me boli pomalo i čisto mi svejedno, mogla bi i bez spavaćice, čas mi vruće, čas hladno, tresem se. Strah me. Mama i MM idu, ostajem sama u sobi s nazivom II. Porođajno doba. Bilo je jedanaest sati ujutro. babica mi objašnjava disanje kad su trudovi, svako sat me vodi na ctg, a mene sve tjera na wc. Soba ima WC, super. Ja visim na šolji i na stolu za rađanje na ctg-u i tako naizmjenice. Ugasim mobitel, nitko i ništa mi ne treba, samo dišem, boli sve više. Babica dolazi po mene, kaže ajd izađi malo, tvoji su dođli da te vide. "Ma nek idu" govorim ja, "neću nikog". ajd kaže ona, ja ću te izvest. Dovede ona mene do posjete, mama i MM stoje, bljedi (iskreno, mislim da sam u tom trenutku izgledala bolje od njih, čak i u onoj gologuzoj spavaćici) ja stojim malo s njima, i govorim da me boli, da ne mogu više stajat, idem natrag u svoju sobu i na svoju šoljuuser posted image . To su četiri sata. U pet sati ulazim u rađaonu, konačno na rađanje, prikopčavaju me na ctg (opet!) i čekam. Boli ko vrag. Jesam, spremila sam se ali svejedno boli. Pokušavam se prisjetiti kako sam pročitala da nervoza zateže mišiće pa još više boli, ali ne ide. Poželim da me uspavaju, izrežu, šta god, samo da prestane. Ipak, pokušavam disati. Babica čuje trud iz hodnika i govori "prediši mila, prediši".. Dišem. Ona zove dječju sestru, doktora (moj je otišao kući, zapao me najmlađi i najzgodniji, heh, samo bez nekog iskustva), dio mene osjeća da se sve primaklo, i počinjem se nekontrolirano tresti. Tresem se, a niej mi hladno. Kaže sestra, mišići se grče, tijelo se priprema na porod. Dolazi doktor. Prvi put kad tiskam ništa, totalno izbezumljeno, zaboravljam sve što mi je sestra rekla, samo nagonskiu guram. Drugo tiskanje bolje, ali ja više ne mogu. Plačem bez suza, raspadam se, gotovo. Izrezali su me već, nisam osjetila bol, ali sam čila kad je dr sestri rekao da reže i čula sam škljocaj. Dječja sestra me uzima za ruku (ima kći mojih godina pa se raznježila) govore mi samo još malo. Još jedno tiskanje i moja beba je tu. Malo žaboliko stvorenje sa pupčanom vrpsom omotanom oko gležnja. Stavljaju je na mene, ja se ne usuđujem dotaknuti ju. Samo gleda, i plačem. Ma ne plačem ja, suze same idu. To je ta malena koja me lupala i skakala u meni proteklih mjeseci, kojoj je tata pjevao pjesmice i koja je slušala predavanja skupa sa mnom. I gledala Život je lijep i plesala kad bih ja ležala. To je moja beba. Moja mala curica sa svoja tri kila i pedeset grama vrištala je najglasnije od sve djece. Kasnije, kad su mi je donijeli na dojenje, premda je jedva mljackala i popila je tek malo onog kolostruma koji joj se spremao odavno, tek tad sam osjetila da je to moja beba. MM je došao, i doveli su nam bebu u sobu, i gledamo je, i ne vjerujemo. I on kaže "divim ti se". A ja se divim njoj. I mislim kako je to doista najljepše što sam ikad stvorila.

Tjedan dana na pedijatriji, i probleme s dojenjem koje je to izazvalo, o tom ne želim pisati u ovoj priči, jer tim suzama i toj boli nema mjesta ovdje. Osoblje na porodu i u bolnici na porodiljnom odjelu i odjelu za trudnice je bilo odlično i mislim da mi je to uvelike olakšalo porod i učinio ga netraumatičnim. Također (iako su mi se zbog toga iskusne rodilje rugale), puno mi je pomoglo čitanje i gledanje video   prikaza poroda i svega što mu prethodi. Na kraju je to samo još jedna prirodna stvar, kao i sve druge, i to tako trebamo i prihvatiti. I naravno da želim drugo dijete.. Samo će ono morati još malo pričakati.. A ako se i desi ranije od planiranog, pa nema tu ništa loše.user posted image


_____________________________

Malena, 31.03.2009.

you don't make up for your sins in church. You do it in the streets.

(odgovor članu mama2009)
Neposredna veza do poruke: 787
   RE: vaše porođajna priča
3.11.2009 19:13:46   
škorpija
CLThing, suuuuper priča i lijepo si je ispričala, to je touser posted image

_____________________________

Ajdin 22.4.2009. - čojkić :-))))

Alina 20. 2. 2016 - maća :)

(odgovor članu Crazy little thing)
Neposredna veza do poruke: 788
   RE: vaše porođajna priča
3.11.2009 20:53:22   
Crazy little thing
Omg, tek sam sad skužila koliko je duga, hehe, a ponijelo me. A nadam se da će biti nekom od koristi.

_____________________________

Malena, 31.03.2009.

you don't make up for your sins in church. You do it in the streets.

(odgovor članu škorpija)
Neposredna veza do poruke: 789
   RE: vaše porođajna priča
3.11.2009 21:17:49   
nikita
IZVORNA PORUKA: Crazy little thing

Omg, tek sam sad skužila koliko je duga, hehe, a ponijelo me. A nadam se da će biti nekom od koristi.


rasplaka me ko malo dijete user posted image super prica, bas realna ...pusa curici


_____________________________

Boze hvala ti na ovom najljepsem daru...
EI 16.11.2009.

(odgovor članu Crazy little thing)
Neposredna veza do poruke: 790
   RE: vaše porođajna priča
4.11.2009 11:08:24   
Crazy little thing
A vidim da si i ti ušla u deveti, pa nemoj se sad stresirat. Sretno ti kad dođe vrijeme! (tako sam i ja prije poroda pročitala SVE priče s poroda koje sam mogla na netu naći:))

_____________________________

Malena, 31.03.2009.

you don't make up for your sins in church. You do it in the streets.

(odgovor članu nikita)
Neposredna veza do poruke: 791
   RE: vaše porođajna priča
4.11.2009 15:45:42   
ena23
Ehhh... koji put pokusavam da je napisem.. i uvjek nekako odustanem... al evo jos jednog pokusaja:

Prvi dan ramazana, ustala ja da budem malo vrjedna napravila muzu sehur, i ja usput malo papala, kad se on vratio u postelju mene je pocelo boliti... onako, laganini, neredovno... muz usto, mene i dalje bolucka neredovno, otiso on na poso, vratio se s posla.. i dalje neredovno... pocela sam praviti iftar i tada je bas pocelo, kontrekcije na pet minuta, ali nista neizdrzivo. Muz vec u blagoj panici gleda me kad god se uhvatim za sto da predisem, navaljuje hajmo u bolnoicu, a ja se zezam: necu dok dobro ne jedem i popijem kafu, da imam snage tiskati!
Primili su me, otvorena jedan prst. Kaze babica da ne mogu nazad kuci, kaze ostani ali do jutra nema sigurno nista. Kazem joj ok, ionako znam da se prvorotke dugo otvaraju.
Pozdravim se s muzem na vratima, meni se place, da mi je da ostane samnom, da nisam sama.

U jedan sat poslje ponoci pocinju pravi bolovi, uspjevam ih predisati i razmisljam ima jos dugo do ujutro, polahko, cuvaj snagu, da mozes na RR pisati kako si bila hrabra i nisi glasa pustila. user posted image (bez zezanja, stvarno sam ovako razmisljala) Povracala sam citavu noc kad naleti kontrakcija... doslo jutro, jutarnja vizita.. ja i dalje samo jedan prst otvorena...dobijem inekciju spazmaxa (valjda se tako zove) za brze otvaranje... disem, hodam, cucim, puscem, pricam s cimerkom i do-cimerkom u razmacima kad ne boli (kontrakcije ne tri minute)... malo sam se vec pocela oglasavati pri svakoj kontrakciji ali kontam sad ce podne i vizita, sad ce mi rec otvorila si se 6 cm...

Doslo podne i vizita, ja i dalje otvorena 1 cm... cimerki daju drip... ja molim za drip ali mi kazu da pokusam prirodno. Zezam se, govorim doktoru da me udari cekicem u glavu da malo zaspim, ne mogu vise, iscrpljena sam, nisam spavala skoro dva dana a sve sto sam jela povratila sam.
Necu nikad zaboraviti moju dragu Schecherlemu, porukama me hrabri, otvorila je temu na RR da mi pokusa pomoci, meni zao sto ne mogu da odgovorim, ali boliiiii pa necu da pisem da ne mogu vise izdrzati...

Muz je vec digo uzbunu, pola Sarajeva zna da se ja poradjam, kontaktiro apsolutno svakog koga smo ikada znali da urgiraju kod doktora da mi daju drip ili da me voze na carski ,svejedno... Mene stid sto sam tako slaba...
Popodne prolazi, cimerka se porodila, nakon dva sata donesose joj bebu a ja sam pocela plakati da hocu i ja svoju bebu u narucju!

Dolazi vecernja vizita, otvorena dva prsta... Konacno konacno ukljucuju mi drip i obecavaju da ce do ponoci sve biti gotovo.
Pet sati na dripu... pet najgorih sati u mom zivotu.

Za to vrjeme muz stalno zove u sobu a cimerka s njim prica, ja se trudim da ne vristim dok on zove, da se ne sikira. Nisam znala da stoji pred vratima porodilista i slusa mene...
Konacno, 22.15, kazu mi da sam za sale. Kazem im da ne pustaju muza unutra ni pod razno, sestra me obavjestava da ionako doktor ne da da on udje. Kad su me polozili na sto znala sam i zasto. Doktor se svom snagom nabio na moj stomak da mi "pomogne". Imala sam osjecaj da cu se utusiti, da ce mi slomiti kicmu, da mi nestaje daha i da cu umrijeti tacno tu. Ali nisam se bunila i nisam glasa pustila na stolu! Rekla sam sebi da cu biti hrabra za svoju bebu, kad sam vec bila slaba dok sam se otvarala, sad cu mom piletu da olaksam, da budem snazna mama koja ce brzo i jako tiskati da se pile sto brze provuce kroz porodjajni kanal. Trebalo je sest dugiiiiiih napona da se rodi moje pile, u 22.40.

Kada je izasao nisam plakala, nisam se smijala, nisam bas nista osjecala, samo sam gledala kako ga sestra kupa i presvlaci i osjecala sam toliki rahatluk, toliku bezbriznost, toliki spokoj kao nikada u zivotu. Ali i kad su mi bebu na prsa stavili nisam osjetila nista posebno prema njemu. Samo sam se cudila koliko je nalik na svog babu...

Vratila sam se u sobu ali sam se onesvjestila pa mi nisu bebu donijeli odmah, kazu mi odmori se. Kako sve bebe placu u porodilistu ja sam mislila da je ona najglasnija moj sin i da je sada prestrasen, gladan, zedan, mokar i sam, i zao mi ga, hocu da je kod mene.
Zaspala sam.
Jutro, ja se budim...
Pored mene najljepsa beba na svjetu!!!
Sestre su ga donijele i uglavile pored mene na krevet da se obradujem kada ga vidim, to im nikad necu zaboraviti.
Eh tada sam ga uzela u narucje, pomilovala mu obraze,i od silne srece pocela plakati kao malo djete...

Ljubila sam ga, grlila, ninala u rukama, pricala da mi je on od sada pa nadalje sve sto imam, da mi je zao sto sam onoliko vristala i prepadala ga, da cu od sada biti najhrabrija majka i da necu nikome dozvoliti da mu nanese bilo kakvo zlo! A on me gledo onim sivim okicama i smjesio se. Stavila sam ga na siku, gledao me i hapio...
A ja sam svo vrjeme plakala od srece...


_____________________________

Onaj ko hoce- naci ce nacin, onaj ko nece - naci ce izgovor.

lav prvi- 22.08.2009.
lav drugi- 06.08.2011.


(odgovor članu Crazy little thing)
Neposredna veza do poruke: 792
   RE: vaše porođajna priča
4.11.2009 15:47:31   
ena23
Joj tek sam sad vidila koliko je dugoooo. Joj jest me sramota. Ali dugo je i trajalo, sta cu... user posted image


_____________________________

Onaj ko hoce- naci ce nacin, onaj ko nece - naci ce izgovor.

lav prvi- 22.08.2009.
lav drugi- 06.08.2011.


(odgovor članu ena23)
Neposredna veza do poruke: 793
   RE: vaše porođajna priča
4.11.2009 15:56:01   
Private
Ena23,zeno draga divim ti si kako si izdrzala toliko.Mene sramota zbog svih vas koje ste se napatile da napisem kako sam ja prosla.U svakom slucaju nek je user posted image ziv i zdrav.

(odgovor članu ena23)
Neposredna veza do poruke: 794
   RE: vaše porođajna priča
4.11.2009 16:02:37   
ena23
IZVORNA PORUKA: Private

Ena23,zeno draga divim ti si kako si izdrzala toliko.Mene sramota zbog svih vas koje ste se napatile da napisem kako sam ja prosla.U svakom slucaju nek je user posted image ziv i zdrav.


Pisi obavezno!! Nek trudnice vide da ima i laganih poroda i da ih ohrabris. Ma nije ovo nista, ima i gorih, imala sam srecu pa su mi ukljucili drip, pa kad-tad...


_____________________________

Onaj ko hoce- naci ce nacin, onaj ko nece - naci ce izgovor.

lav prvi- 22.08.2009.
lav drugi- 06.08.2011.


(odgovor članu Private)
Neposredna veza do poruke: 795
   RE: vaše porođajna priča
4.11.2009 16:06:38   
Honey3
ena rasplakala si me user posted image user posted image user posted image

_____________________________

Moj muž je pametniji od mene. Bolje se on oženio, nego što sam se ja udala. :))))

(odgovor članu ena23)
Neposredna veza do poruke: 796
   RE: vaše porođajna priča
4.11.2009 16:51:14   
Private
Joj,nemojte se smijati kad budete ovo citali,jer ja se nisam ni nadala da cu se poroditi prije termina.Bila sam od onih trudnica stu su jedva ugurale u deveti mjesec i porodile se.Cak su mi govorili da je moguce da se poradam kao i mama,kao to moze biti nasljedno,reko nedao mi dragi Bog/nju su odvezli navecer u 10 a rodila mene sutradan u 3.

MM i ja smo noc prije poroda izlazili,dosli navecer oko pola 11 kuci,i legli,gledali neki film.Oko pola 1 sam zaspala,a prvi bol me probudio u pola 2.Meni su objasnjavali kao kad te spopadnu trudovi,bole leda,prokrvaris i ode plodna voda,al niko moje zene drage nije rekao da me moze takoder boliti kao kad trebauser posted image ,ziga onako po dnu stomaka.Elem,ja kad me god zaboli u wc,gledam gace da prostite/ne krvarim,plodna voda nije.Tako je bilo do ujutro,kad zaboli ja u wc.Mislim da su komsije ispod nas u zgradi sve mi po spisku koliko sam puta vodu pustila.Ujutro popili kafu,dorucak,hodali po gradu,ja se i kuci vratila da napravim rucak i pospremim.Oko 5 popodne sam legla,jer vise nisam mogla da stojim,al bolovi uopste nisu bili nepodnosljivi.Dosao MM u 6,kaze sto ti lezis,ma reko opet me ziga.Da se neces poroditi,ma reko jok,znas da je termin za 20ak dana.Malo se ja stiskala pored njega kad on zovnu mamu od njegovog druga koja radi u bolnici.Kaze ona vodi je u bolnicu,ne u Dom zdravlja,mogla bi se ona svaki cas poroditi.Ma reko necu bolan u bolnicu,nisu ovo trudovi neka me do ujutro pa cu ici.On meni izvadi odjecu i kaze oblaci se,il te ja nosim.
Dosli mi u bolnicu,ambulanta im neradi,vec je 18 h,mora nas portir odvesti do porodajnog odjela.Pita on nas sta je bilo,ma reko ja dosla malo na pregled.Kaze portir daBogda,mnoge dodu na pregled pa ostanu da se porode.Necu se ja poroditi,nije meni termin,ja sam samo onako dosla da me muz nebi nosio,covjek se smije.Primi mene sestra i odmah na CT,a da vam nezaboravim reci bila sam na kontroli dan prije na CT i sve je bilo ok.Kad zavrsi CT kaze meni sestra,vi cete se gospodo presvuci u nasu spavacicu jer ostajete u bolnici porod je u toku,a sad ce doci i doktor da vas pregleda ginekoloski.Ja ostala bez teksta.Skinem se,muzu daju stvari da ih odnese kuci.
Dode i taj veseli doktor,pregleda me i smije se,kaze gospodo sad cete se vi zacas poroditi.Ma necu doktore,nije mi jos termin,a ovdje sam bas ispala blesava ko da je on slijep.Ode Veseli,a sestra ostade samnom divna jedna osoba.To se sve izdesavalo od 18 do 19 h.Kaze meni sestra,duso ti si otvorena 7 cm vec,sad ce beba za 1 h sigurno.Zaboravih reci da mi je doktor vodenjak probio.Sve mi je bilo ok trpiti bolove,jedino zadnjih pola sata nije se moglo durati,pocela sam puhtati.Cak sam i povracala,a sestra je bila takva da bih pozelila svakoj ako ne ovakvu onda bolju.Daje mi kesicu za povratiti,daje mi vode,masira me,kad god sam ja uh,ona je bila tu.Oko 20 h,otvorena totalno,10 cm.Sve je bilo dobro dok se oni nezamaskiraseuser posted image i oko 20 i 20 min nesjatise se 2 sestre oko mene i doktor.Malo mi je on na stomak pritiskao,a ja od bolova nisam znala ni kad disati ni kad guratiuser posted image Tacno 20 i 50 min,rodila sam sina,pocela sam da placem istoga trenutka kada sam ga vidjela,a dok ga je babica drzala za noge ja brojim ima li sve prste na rukama i nogama,bas sam blesava.user posted image Stavili su mi ga na prsa,a ja sam ga jos onako neociscenog ljubila i bio mi je najljepsi na svijetu.Posteljica nije mogla sama od sebe da izade,pa su me morali uspavati da je odstrane i usput da me zasiju,jer me sestra morala malo capnuti,kad sam ja u zadnjih 5 min.zaboravila sta trebam,jal disat jal gurat.Prije nego sto ce me  uspavati nazovem muza da mu ja vim,on posao u dzamiju,bila je 27 noc Ramazana.
Elem sve u svemu,porod je prosao za pozeliti,smijali smo se danima kakva sam bila,mogla sam se i kuci poroditi da me muz ne odvedeuser posted image A kad je njega doktor pitao hoce li prisustvovati porodu,jeli ga strah,kaze on nije al odoh ja ispred bolnice.Reko micite mi ga doktore ispred ociju,pasce u nesvjest pa belaj.A kad me poljubio pri izlasku iz sobe,kaze bice to sve ok,a hoces da kazem doktoru da kad te bude usivao da pazi da mi kalup ne poremeti.user posted image Ma reko furaj mi sa ociju dok te nisam udavila.



(odgovor članu ena23)
Neposredna veza do poruke: 797
   RE: vaše porođajna priča
4.11.2009 16:59:47   
Honey3
evo moje price:prenijela sam dugih 11 dana,do ludila me to iscekivanje dovodilo.Ramazan je bio isla taj dan na ctg,gin.pregled i jos mi dr.gledao pl.vodu onom uzasnom spravom i kaze nema naznaka poroda bistra pl.voda,nista otvorena,fulali termin.Mene navece oko pola jedan probudi bol,ja do wc i voda podje oticati,bolovi odmah na 5min.mm hoce odmah u bolnicu a ja ko necu govorim nece to tako brzo znamo od prije...Ja se okupam sredim,vidim bolovi ucestali i hajde odemo mi oko pola dva...Gore cujem zena se dere uzas,mene panika uhvatila sad bih ja kuci svojoj sa mm...primi me sestra pregleda otvorena 4 do 5 prsta kontam kad prije ujutro nista na pregledu nije bilo.Smjesti me u sobu gdje je bilo jos 6 sto pred porodjaj sto porodjenih zena i ona sto se puno dere,lezi sva krvava,ja pomislih kad ce meni oni jaki bolovi ko ce to izdrzati...kod mene bolovi cesti ali ne jaki,dodje sestra opet da me pregleda kaze maximalno otvorena samo da se beba malo spusti,samo sto se ona okrenu ja dobih napon,kazem joj i ona me odmah povede u salu dodje i babica 3 napona i ja rodih svoju milu,bez glasa bez jakih bolova u 3h i 5min.To je neopisivi osjecaj kad vidis ono malo placljivo i kad ti ga na prsa stave cini mi se prestane ti srce kucati od dragosti i vrijedilo je svih onih 9 mjeseci i mucnina i bolova raznih i oticanja i nespavanja i porodjajnih bolova i svasta bi jos svaka majka izdrzala samo da se ono rodi zivo i zdravouser posted image user posted image user posted image bilo mi je zao sto u salu nisam ponijela telefon da odmah radost podijelim sa svojom porodicom,morala sam malo cekati jer se jos jedna zena odmah poslije mene porodila....Kad sam dosla u sobu javila sam mm i on je bio presretan sto je sve tako lahko i brzo proslo jer i njega je bilo strah kad je cuo dreku u bolnici,to mi je tek poslije rekao....Poslije 2h lezanja donijeli su mi moju bebicu mirisala sam je,ljubila,mazila....i sve to jos traje i trajat ce duuuugooooo ako Bog da...posto su mi ova djeca veca svi maximalno uzivamo u ovoj nasoj igrackiciuser posted image user posted image user posted image

_____________________________

Moj muž je pametniji od mene. Bolje se on oženio, nego što sam se ja udala. :))))

(odgovor članu Honey3)
Neposredna veza do poruke: 798
   RE: vaše porođajna priča
5.11.2009 19:46:51   
škorpija
ih zaha pa kod tebe ovo laganiniuser posted image , valjda što je trećeuser posted image . čestitam nauser posted image

_____________________________

Ajdin 22.4.2009. - čojkić :-))))

Alina 20. 2. 2016 - maća :)

(odgovor članu Honey3)
Neposredna veza do poruke: 799
   RE: vaše porođajna priča
5.11.2009 20:10:25   
nikita
jooooooooooj prica, vi mene samo tjerate na plac, ne mogu da ne placem na svaku pricu...kakva li ce moja biti..user posted image

_____________________________

Boze hvala ti na ovom najljepsem daru...
EI 16.11.2009.

(odgovor članu škorpija)
Neposredna veza do poruke: 800
Stranica:   <<   < Prethodna stranica  30 31 [32] 33 34   Sljedeća stranica >   >>
Stranica: <<   < Prethodna stranica  30 31 [32] 33 34   Sljedeća stranica >   >>
Idi na:








Anketa

Za dojilje.
пеперутка16

Malo čudno pitanje, ali me zanima: da li su dojilje probale svoje mleko?

Oznake

Prijava
Ime i Prezime
*
Adresa
*
Poštanski broj Grad
*
Broj telefona
*
E-mail adresa
*
Veličina pelena koje dijete nosi
*
Starost vašeg djeteta/vaše djece
*
Ovim potvrdjujem da ču nakon koristenja pelena ostaviti svoj komentar I misljenje o novim Pampers pelenama u okviru Ringeraja stranice. *