Sunchy
|
hmmm, Cula sam bas dosta misljenja, i sta da kazem nego da djelimicno ima i istine u svemu.
Ja njega ne pokusavam vezati za sebe brakom, mi smo 3 godine skupa,zajedno smo u ovome, jedino sto je mene razocaralo je sto sam se nadala da ce on reci ok sada cemo postati roditelji, dugo smo skua,hajde da to okoncamo. Naravno da se plasim za sebe i bebicu, kako i sta dalje, da li se mogu pouzdati u njega ili ne, jer ne radi se vise o meni samo . Jesam presla sam preko njegovih gresaka, niko nije bezgrean, krecem od sebe same Moj prag tolerancije je bio oprost, ali sada je potpuno nova situacija. On pise diplomski, u mislima je koji posao da prihvati, ja razumijem njegov stress u ovom trenutku. On nikada nije rekao da ce to dijete biti samo samnom, vec jednostavno njemu je prioritet skola, i posao zasad, dok se bebac nije rodio da to sve sredi, da dijetu nista ne fali. A naravno da sam ja kao zensko razocarana time sto on voli i zeli da zivi taj moderniji nacin zivota u jednoj zajednici, a ne u braku, valjda sto sam odrasla i odgojena drugacije. Moja briga i strah su, kako da se upustim u takav zivot, da li bih trebala, pokusavam razmisljati racionalno, ali stvarno mi emocije divljaju ....
|
sredice se sve aBd 
reko sto si naivan samo te navuka da cuje 
Odštampaj
