essy
|
e,tu mi je negdje priča s prvog poroda,a sada druga.Moj Tarik evo spava pored mene,ima 6.5 mj.sunce mamino.dakle,termin mi bio 16.7.2008.a ja 2 august još marširam gradom .odlučimo ja i muž sutradan u bolnicu.dakle 17 dana preko termina,dr.počeli galamiti kada su vidjeli papire,kažu a šta si čekala do sada,e rekoh da me zaboli!!bilo mi žao ostaviti starijeg sina,ko logički reko niko nije rodio a da ga nije zaboljelo.eto ja izuzetak,hahha.nego odmah oni mene u salu,na pregled,čude se kako je uredno sve,beba,posteljica,plodna voda.otvorena za tijesan prst.kažu,idemo sa dripom,ako nemogne,carski.elem,ja ti počnem primati drip,2 sata,meni ništa,odem do wc,a ono krvava sluz iz mene.kažem babici,a ona reče da je to dobar znak.tek poslije počeše bolovi.dr.nigdje ni na vjeru.babica me pregledala oko13 sati(a legla sam na sto u 9:30)kaže,ja ili sam luda ili si ti otvorena za porod.samo da ti pukne vodenjak rodila bi za sat vremena.vjerujte da sam zaplakala od sreće.dr.po običaju,fuj,da ne opisujem,bol me uhvatila,molila ga da sačeka par trenutaka,a on ode i više se nije ni vratio.tako ja s babicom vrijeme provodila,bila je toliko dobra,da je ja zovem drugom majkom,mada smo se samo tada vidjele i viš nikad.u 14 mi probila vodenjak,bolovi nesnošljivi,do 15.35 i uz pomoć još jedne setrice moja se beba rodi(3980gr.53 cm)ovaj pot sam dobila u naručje svog princa,neopisiv doživljaj...moj muž cijelo vrijeme pred vratima,ni ovaj put nije bio uz mene.ali bio je tu...u blizini.šili su me,dr.jedva promrmlja kroz zube da mi čestita,kaže nisam se nadao da će ovako dobro proći.odležim dva dana i kući.mučila se s koncima i s nogom,malo poteškoća,ali sve se prebrodi.sada kažem da mi bog poživi njih dvojicu,utvrdila sam gradivo,ali neznam da bih željela više ikad proći kroz to sve. poruka drugim trudnicama i koje žele to biti:uživajte u svakom trenutku,neka vam i napor,i bol budu uživanje.SRETNO!
|