aazra
|
Jos jedan "skolski porod" ako mogu tako reci kao u moje kolegice s vjezbica
Nemam puno vremen, koliko ce ovaj moj maleni spavati nikad se ne zna, ali dugo mi vec nedostaje RR, jednostavno ne stignem...
Bilal je rodjen devet dana nakon termina, ali to i nije tako strasno. Nekako kada je dosao taj dan "D", odnosno termin pozeljela sam iskljuciti telefon, svi zovu rodbina, prijatelji, a meni dan kao i svaki drugi, samo sam pozeljela da se naspavam, jer me prethodnih dana smorio CTG.
Svaki drugi dan sam nastavila ici na CTG iscekivajuci da se nesto pocne desavati, ali nista. Dok mi najzad dr. Gutic nije rekla da dodjem leci u bolnicu u petak, dan nakon zadnjeg pregleda. Nije mi se islo, ali nekako sam utuvila sebi u glavu da je tako bolje, ona je i sama rekla da je tako lakse pratiti moje stanje. Navece sam izasla s muzem, spremila stvari, oprala kosu...Iduci dan dosli smo MM i ja i jedan tuzan momenat bio je kada sam morala obucu pidzamu u svlacioni gdje se presvlace i ostali bolesnici, a sve je vonjalo po prljavstini, vidim bolnicku odjecu na nekoj hrpi, vamo odijela bolesnika, to me je nekako bacilo u depresiju.
Kada sam stigla na 2. sprat opce bolnice, malo mi se raspolozenje popravilo, bilo je puno studenata koji su se bukvalno trudili da pomognu, oraspoloze, a jos sam bila i sam u sobi, odmarala, citala nesto..
Onda sam popodne dobila cimerku i vrijeme je brze proslo. U medjuvremenu me pregledao dr. Masic koji me iduci dan i porodio ali nista mi posebno nije rekao. Vec sam se pomirila s tim da ce biti inducirani porodjaj.
Pokusala sam ne misliti na to, kazem da mi je vrijeme brze proslo s jos jednom trudnicom, kada sam negdje navece osjetila pojacanu potrebu da idem na wc. Nekako svakih pet minuta, kao da ne mogu izdrzati kap vode u sebi. onda sm vidjela i nesto crvenkasto, a stomak me poceo boliti kao da cu dobiti m. Moguce da je to bilo izazvano pregledom, ali nisam to ocekivala jer su me i prije toga pregledavali a nista se nakon tih pregleda nije desavalo. Onda sam zaspala, ujutro vise se ni ne sjecam, nisam imala nikakvih bolova dok nisu pocele lagane kontrakcije. otisla sam na dorucak i vratila se u sobu, a prije toga sam bolove prijavila sestri.
Imala sam srece da je taj dan i tu noc bio dezurni dr. Masic, nekako me niceg nije ni bilo strah kada sam znala da je on tu, posebno kada sam saznala da ce biti i citavu noc. Nakon sto sam prijavila bolove sestri, on me zvao na pregled, koji je bio malo jaci nego oni prethodni. Trudnice iz drugih soba kazu da su me cule kako se derem... nakon tog pregleda dobila sam jace krvarenje i jace bolove, mislim da je to uradio kako bi malo ubrzao stvar. Moju cimerku su vec spustili dole, ja sam ostala sama u sobi.
Najcudnije sto me ni tada nije popustala kiselina i znala sam da je to od dorucka. Onda je nastupila i mucnina, povracanje, iako mi se to nije desavalo ni na pocetku trudnoce. I opet onaj nagon za wc. Iskreno ne bih sebe mogla zamisliti da lezim u bolnici s deset zena, najvise zbog toga, ovdje osjecala sam se kao "kod kuce", ali to mi uskoro nije vise moglo pomoci jer su bolovi postakjali sve jaci. za koji sat otisla sam ponovo na pregled. Ovaj put me manje bolilo ali ja ne znam jesam li vise mislila na to da bi voljela poroditi se dok je tu dr. Masic, ili sam mislila na te bolove. U dva popodne dosao je MM i ostao sa mnom u sobi i nakon isteka vremena za posjete. znam da sam u neka doba zaspala s tim bolovima, koji su postajali sve jaci.
Onda je on otisao i ja sam ostala sama sa sve jacim bolovima. Tek oko 7 - 8 sestra mi je pomogla da sidjem dole na porodjajno i tada kao da mi je svanulo znala sam da ce brzo biti gotovo. Doktor mi nije odmah dao infuziju, ukljucio mi je tek oko 10 navece koliko se mogu sjetiti. Znam da sam vristala kada su poceli naponi, zaboravila sam i na vjezbe samo sam imala uzasan poriv za tiskanjem. On me je cesto obilazio i u neka doba pojacao tu infuziju... Mislila sam da se nikad nece zavrsiti toliko mi se sve oduljilo dok nije dosao po mene i znam da sam se drzala za njega dok sam isla u porodjajnu salu. On je poslao sestru da zove MM koji je cekao ispred. Poslije je sve bilo brzo gotovo, bilo mi je tesko predisati napon tu mi je muz najvise pomogao...
Nije me nista sjekao ali sam pukla sama, tako da nisam imala puno vremena uzivati u bebici jer je uslijedilo sivanje..Poslije MM kaze da su me dvije sestre odvele do sobe u kojoj sam lezala ja se toga sjecam kao u magli. trazila sam nesto protiv bolova ali nisu mi dali zbog dojenja. Rekli su da ne zaspem i rekli muzu da mi nesto kupi da pojedem ali meni jelo nije bilo na kraj pameti, i zaspala sam tresuci se. Iako sam svo vrijeme bila u "najboljim rukama" sto se doktora tice opet je sve dugo trajalo, cak nisam ni pomislila na bebu samo na to da je sve najzad gotovo.
Ujutro je pocela moja agonija kada su mi donijeli bebu, on je odmah trazio da doji a mene su bolovi razvaljivali. Ipak bilo mi je drago sto imam kolostruma i sto on tako lijepo doji, ali bi voljela da su ga uzeli na koji sat. Bilo mi je tesko prenositi s jedne strane na drugu svaki put na drugu dojku, on je malo spavao samo je htio da doji, sestre su rekle da je kolostrum dovoljan da ce on sebi navuci i pustile me tako. dali su mu nadohranu dva puta, to ga je drzalo koji sat. Srecom ta mu nadohrana nije poremetila refleks sisanja. Ja sam se pitala imam li dovoljno, on se rodio sa 3,750 i 53 dug pa su sestre rekle da zato trazi vise da jede. najgore mi je bilo navece nisam se mogla ni istusirati on je bio nervozan, gladan onda u neka doba ne moze da podrigne, i morala sam ga nosati samo sam gledala da se ne srusim skupa s njim... Taj dan bile su dezurne dvije plave sestre od kojih je jedna bila veoma neljubazna, cak mi je rekla da pokupim stvari ispod sebe koje su pale na pod...!! Moguce da je to ona koja se vise puta spominje ovdje, ali nisam sigurna, nisam joj uspjela upratiti ime ne plocici. Ja sam jedva zaspala ujutro me probudila cimerka rekla beba ti place, nisam ga ni cula od umora. nekako sam docekala i taj izlazak iz bolnice.
Iako je ta nedelja dan nakon porodjaja ustvari taj isti dan jer sam rodila malo iza ponoci za mene bila prava agonija, opet sam sretna jer sam imala idealan porod i najboljeg doktora. Osim mene bila su jos dva poroda sve u dva - tri sata on je bio sam u dezuri i opet je stigao obilaziti me svaki pu kad bi ja jace vrisnula.
Beba je bila krupna ja zatvorena skroz kad su bolovi poceli i pitanje da li bi izdrzala sve to da nisam isla na vjezbe. Najvise sam pomogla sama sebi a i doktori imaju drugaciji pristup kad vide da se zena razumije u sam tok porodjaja, u mom slucaju on je cesto ulazio u sobu dok sam bila na drugom spratu i pitao me na koliko minuta imam kontrakcije, a ja sam to pratila uz pomoc MM i govorila sam kako jest.
Ono jutro kada sam izasla, dakle ponedeljak, bile su jako ljubazne sestrice mislim da su to one sto staziraju. Pomagale mi da se ustanem iz kreveta, nosale bebu... sve skupa mislim da mladje osoblje porodilista u Opcoj bolnici zasluzuje svaku pohvalu, kao i osoblje sa drugog sprata. Pustili su MM da ostane a nije nikoga ni pitao. kada bih se ponovo poradjala izabrala bih bez ikakve dileme ponovo opcu.
I po mogucnosti prirodan porodjaj, ja sam infuziju primila tek na kraju i najgore mi je bilo tih dva sata. hvala bogu pa nije bio inducirani porod, bolove koji krenu spontano su i podnosljiviji.
Moj maleni je dosta halapljiv, ipak uspijevamo bez nadohrane. jedan dan sam htjela poluditi, ali evo danas spava u nekoliko navrata po dva sata a ja sam cak uspjela oprati kosu i sjesti za kompjuter.
Na kraju svega samo s muzem pricamo o dojmovima i utiscima s porodjaja. Iako boli, ljepsi je osjecaj kada sve to prodjes i na kraju dobijes najljepsu nagradu za sav trud. Jos da nije bilo tih sestara i da je onaj dan nakon porodjaja bio malo podnosljiviji, mogla bih svoj porodjaj nazvati "idealnim". Ali, eto ne moze sve biti savrseno............
_____________________________
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
jadnica. Beba mi se zaglavila dok su je vadili pa me je doktor isjekao od ,do 
test. A onda porod ako bogda aaaaaaaaaaa. JEl ja mislim da je to jedino vrijeme kad sam mogla da se derem i vristim a da mi niko nesmije nishta reci . Joj jedva cekam drugi put hahahahahah .
i da beba teza od 3500 kg ne moze proci i da je sada zapela i nemoze ni gore ni dole, i moze ostati bez dotoka zraka. Ja sam tada pocela plakat i govoriti kako to nisu ranije vidjeli, da mi je sad djete u opasnosti i da hocu na carski. Onda su me prebacili u operacionu salu, i iduce cega se sjecam jeste kako mama i muz stoje iznad mene i govore kako je bebica slatka. 
vrisnem i zovnem sestru koja cini mi se preko volje dodje, da kaze ma nece to jos sta se deres. Ali kada me pregleda, kaze idem po doktora, idemo u salu. 
