idana_85
|
Evo da vam i ja ispricam svoju, dok moj mali mis spava. Ovo pricam samo da bih rasirila malo pozitivne energije.
U ponedjeljak 6.10 mi je bio termin. Na kontroli prst i pol otvorena, usce se skoro izravnalo,mekano ali mene nista ne boli. Kaze doktor moglo bi biti sutra,sutra na vece,ako ne cekat ce sedam dana i onda isprovocirati. Ubijalo me to sto je prosao termin. U utorak ujutro isto nista. Ja isla na vjezbice, setala smuzem, kad me neko pita kad je termin a ja fino kazem "Jucer!" Svi su mislili da sam luda,a i ja mislim da sam tada bila neuracunljiva. Pritisak, svi zovu, pitaju,a nista se ne desava. Milion puta idem u wc, nema prokletog sluznog cepa.
Jedva sam to vece zaspala. Oko 3h ujutro probude me bolovi po dno stomaka. Mislila sam da su grcevi pred stolicu jer sam imala proljev. Inace sam uvijek imala te grceve. Nakon par min opet me probudilo. Otisla sam u wc, nema stolice nema ni cepa. Vratila se, opet me probudi. Posumnjala sam. Uzmem mob vidim 03:35. Zaspem sa mob. Opet me probudi. vidim 03:47, kad me sljedeci put probudilo uzela sam papir i olovu i zapisivala. Pocela sam hodati. Bolilo me blago po dno stomaka i odmah iznad guze. I dalje nisam bila sigurna jesu li to kontrakcije jer je bol bila mala,kao blaga menustrualna, a ja sam mislila da to boli samo tako. I hodala ja pisala, nikoga nisam htjela buditi. Kad sam vidjela da je doslo na 6min, oko 6h ujutro, posaljem doktoru sms. Muz se probudi na posao u 6:15 pita me sta je,ja tako kazem boli ali malo,ne znam jesu li kontrakcije. Stize od doktora odgovor da dodjem odmah da me pregleda i nada se da cujem bebu. Ja se uspanicila,sjetim se da se beba nije mrdala. Kaze mm odmah idemo. Rekoh idem se ja istusirati i izdepilirati. Ja u kupatilo, nagon za stolicu, proljev. Kontam nisu kontrakcije. Na toalet papiru krvav sluzni cep. Istusiram se, popijem caj,spremim se i lagano na klinku sa svekrom i svekrvom, a mm na posao, morao je,prvi radni dan na novom poslu. Ja u autu placem, ne sto me boli, vise me ne boli, vec sto mm nije kraj mene. Stizem gore u 07:20h, moj doktor me ceka poslije dezure, pregleda, kaze 6-7 prstiju otvorena,odmah za salu. ja pocinjem plakati,pita jel me strah,rekoh nije. Pa sto places, rekoh nedostaje mi mm. On me vagao, uzimao podatke, ja sam hodala, presvukla se i dosla je babica po mene, odvela me na drugi sprat i uradila ctg. Bila je divna. Tad je nazvao moj dr i zamolio dr Begica da me porodi, posto je njegova smjena zavrsavala. Nakon ctg, dr Begica nije bilo. Pregledala me dr Imsirija,kaze 8 prstiju otvorena, odmah u salu. Tamo sam malo lezala na stolu kad je dosao dr Begic,pregledao kaze 9 prstiju. Ukljucili su mi infuziju, buskopan, probili vodenjak i legla sam na lijevi bok. Nije bolilo. Ja kontam sanjam, nista nije onako kako sam zamisljala. Sestra Fatima Avdic je bila divna. Dozvolili su da svekrva kao zdravstveni radnik prisustvuje. Sve je bilo super do prve bolne kontrakcije. Uh...zaboravila sam i disanje i sve. Sestra me podsjetila. Uzasno su boljele. Kad prestanu meni se spavalo,a kad dodje nova, ludila sam. Jedva sam izdrzala da ne vristim. Onda je pocela jedna na drugu,grozno.....Odjednom sam osjetila napon. TAda sam se sjetila savjeta s vjezbica da slusam samo babicu i jesam. Sjecam se da je pitala da skinem carape, ja nisam htjela,bilo mi je hladno po nogama. Svekrva je pitala da mi da vlaznu maramicu, nije mi trebalo, ja sam bila dobro. Kad je poceo nagon nije bilo bolova. Pogledala sam pravo i vidjela hrpu ucenika kako me gledaju. MOlila sam da zatvore prozor. Zatvorili su ali su oni opet otvoril. To mi je tako smetalo. Odlucila sam jako stisnuti oci i samo slusati sestru. Iskljucila sam se totalno. Kad je govorila disi ,ja sam disala, kad je govorila guraj ja sam gurala. Nista drugo nisam ni cula ni osjetila.Cula sam kad je sestra rekla izasla je glava, to nisam osjetila. Otvorila sam oci i vidjela svoje pile kako izlijece. Bio je sav plav. Vidjela sam dugu crnu kosicu i samo sam ga gledala sirom otvorenih ociju. Pitali su me jesam li dobro,sta mi je, a ja sam samo govorila zasto je plav, je li dobro. Nije plakao.Onda me uhvatila panika,pitala sam sto ne place. Sestra je mirno rekla "Ne brini zlato,plakace" Kako su mu nos procistili poceo je plakati. Sestra je uzela nesto prostrla preko mojih grudi i uzela da mi ga da. Spustajuci ga, mali lopov je popiskio mamu. Svi su se smijali. Mene tada nista,bas nista nije bolilio. Odnijeli su ga,pa ga vratili da ga jos jednom vidim. Odnijeli su ga,a ja sam zvala muza i mamu
onda su mi rekli da ce me siti. Ja sam zbunjeno pitala zar ste me rezali. Dali su mi inekciju,bolila kao i svaka druga. Kad me dr sio nista nisam osjetila,osim zadnjek konca,kao blago peckanje. Ni to nisam mogla vjerovati,svi kazu da to boli najvise. Dobila sam jedan unutrasnji, i tri vanjska konca i to je to. Kasnije su me na hodniku sretale sestre,doktori, ne znam vise ni ja ko,ljude vidim prvi put, bar mislim i cestitali mi kako sam imala skolski porod i kako dugo nisu imali hrabriju porodilju. I naravno da sam prva kojoj je gore ikada svekrva prisustvovala porodu Ostatak je u sobi pored sale, pa dole sa porodiljama,ali to necu da pricam, jer mi i nije bas u najljepsem sjecanju. A porod kao porod je prosao super. Ja sam se oporavila, teci dan su mi ispali konci. Bebici je peti dan otpao pupak. Ja sam tek peti dan imala prvu stolicu ali nije bolila,jer sam jela tecnu hranu. Sada vec i sjedim.
Eto drage moje,svima koje ovo ocekuje zelim da bude kao meni. Sretno, ljubim vas.
< Poruku je uredio idana_85 -- 21.10.2008 13:15:19 >
_____________________________
R, 08.10.2008....
A, 25.02.2014.
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
Ali eto sto i sama kazes to bude i prodje sve zaboravis kada vidis svoju
. 
rekoh "napinjem se",kaze "sad se napni,pola glavice mi je zaglavilo,sad ili nikad"...Oci mi iskacu koliko se napinjem...nista.....Druga sestra,skace na moj stomak i gura i nogama i rukama,ja vise nemam snage.....jos jednom jako se napnem,jer sam znala ako ne dam sve od sebe,da beba nece biti ziva....pridignem se malo(koliko sam mogla,jer je sestra jos uvijek na mom stomaku,sva)i napnem se svom snagom...Beba je tu,ali ne place,one zbunjeno gledaju,prilazi i pedijatrica....Vidim mojoj bebi glava plava,ljubicasta,rekoh"dajte mi bebu",ona mi je samo pokaza,toliko da sam mu samo nogicu uspjela pomilkiti...pitam "sta se desava???zasto ne place"....govore mi "place,place,zar ga ne cujes"!!....Ne cujem...Odvedose ga,nakon nekoliko sekundi cujem plac,pitam jel to moja beba place,odgovaraju pozitivno....osjetim olaksanje i vracam se u lezeci polozaj...mirna...spokojna... 
... najgori dio, kojeg mrzim da se sjecam, on je pokvario sav divan utisak o porodu koji sam do tad imala. svasta sam toj sestri rekla dok me usivala (na bosanskom naravno). gotovo i to napokon. 
. smjestise me u krevet i pitaju: dojenje il da joj mi damo... DOJENJE vicem. maca se prikljuci na mene, dusa moja, moje zlato malo.. doji doji... boli me, al sam sretna. doji citavih 40 minuta... to je cudo Bozije, kad je dao bicima tek rodjenim taj reflex. odnesose je da je suncaju :) a ja prvi put ustajem... govore mi da moram u wc, ne mogu da stojim... manta mi se al sam sretna. non stop se okrecem i trazim svoju curicu, kazu mi da spava. vracam se iz wc-a .. ona lezi u kreveticu pored mog... posmatram je tako sat vremena. ja sam mama. najljepsi osjecaj na svijetu. sva bol se isplati!!!! 
za tebe
