Inkognito
|
Drage moje zene, nemate pojma koliko mi znaci sto vas imam ovdje. Ovim danasnjim postom sam skontala da mi ustvari sve virimo ovdje i gledamo da li ce koja sta napisati i imati neki problem, da joj priskocimo u pomoc...Ovo vase danasnje javljanje me je malo popravilo, vidim koliko se trudite da pomognete, a nadam se i ja vama. U pravu ste definitivno treba pricati o tome, al sto kaze HNF mi pravimo gresku jer se konstantno trudimo da pokazemo kako je sve ok. Meni se cini da kad bih malo vise pricala o ovome sa svojim dragim, da to uopste u njegovim ocima ne bi bilo strasno, jer bi sigurno pomislio da se ja super borim s ovim jer sam kad sam s njim super, ne pokazujem tamo neke simptome. S druge strane mi bude krivo sto me malo vise ne pita o mojim stanjima, al opet muskarac je to, oni ne razmisljaju kao mi i cekaju da im se stvari kazu, slabo postavljaju pitanja....Al jedno je sigurno, kad se covjek otvori i poprica o svemu, onda je sigurno lakse...Vidim iz vasih iskustava da je najbolje rjesenje pricati o tome. I ja sam momku na jedvite jade rekla otprilike s cim se borim i dobila sam podrsku, al eto moj je problem sto ne znam sama traziti podrsku kad mi treba, jer sam navikla biti tu za one koji meni trebaju, a nikad nisam znala traziti za sebe. To ucim i na psihoterapiji, kako traziti, a ne samo pruzati... Mamice, ne brini, znas da nam svima tako dodje neki dan los, pa i te glavobolje i pritisci. Dokle god smo u ovom stanju, normalno je da nas nesto muci i da nas nesto boli od neke makar i prikrivene nervoze. Al sto kazes, mozda ti je i to zeljezo opet slabo, otidji opet izvadi nalaze... HNF sta da ti kazem za crne misli, mislim da su i meni one najgore, to i treperenje tijela kad sam napeta. Svi znamo kako znaju biti realne i zastrasujuce, al kazu da je najbolje prihvatiti ih i reci hajde bujrum misli izvolite, necu imati nikakvu emotivnu reakciju na vas, i da ce onda one malo popustiti... Bitno je zapamtiti da MI NISMO TE MISLI, one su samo dio nas i da smo mi jace od njih. ONE SE NECE REALIZOVATI, KAO STO SE NISU REALIZOVALI NI ONE KOJE SMO IMALI PRIJE NJIH!!! Opet cu ponoviti da smo mi zene lavovi, da se borimo s necim s cim se najteze boriti, a to je sa nama samima. Jake smo i pobijedit cemo, bitno je samo prihvatiti se ovkima kakve jesmo, ne misliti o sebi negativno, moramo se voljeti ovakve kakve jesmo, bezuvjetno se prihvatiti i onda ce i ovo s.anje popustiti polako... Nije nastalo preko noci, nece proci preko noci, samo nam treba strpljenja... Opet ponavljam kako sam fascinirana cinjenicom kako ovdje zene jedna drugoj pomazu i priskacu odmah u pomoc. Mamice, napisala si da ne zelis da nas necim gnjavis...ja mislim da ovdje niko nikog ne gnjavi, tako slobodno izbaci sto god imas da podijelis, jer mi smo tu da si olaksamo. I da, meni pomaze kad citam starije postove, mnoge sam izdvojila sebi i citam ih kad mi je tesko, pa ako koja zeli mogu ih ovdje kopirati, ili na privatnoj poruci. Hvala drage moje :*
|