VTO pacijentica
|
IZVORNA PORUKA: Nova 86
Tesko mi je kad procitam post od VTO(nisam ljubomorna) sjetim se da smo nas 2 zajedno djelile srecu.
Sta god ja sad da kazem, samo cu zeznuti. Ja sam cak i ljubomorna bila ponekad, jedino sto me je samaralo u tim momentima bilo je to sto sam vec majka i znala sam sebi reci: "Kako te nije sramota, zamisli da je tebi koja vec imas dete, uspelo iz prve, a da ona koja nema nijedno, ne uspe ni iz ko zna kog pokusaja." I tada bih se tek otresla razmisljanja zasto ona, a ne ja. Uopste se ne ponosim svojim osecanjima, ali ne mogu da lazem, bilo mi je tesko dugo posle postupka, dugo nisam htela nikad vise da pokusam. I znam kako ti je. Kada sam rodila prvo dete, zaboravila sam brzo kako je bilo one tri i po godine dok smo cekali da zatrudnim. Sada svaki put kad pogledam u stomak, obecam sebi da necu ni na dan zaboraviti tugu, sve operacije, lezanja u bolnici, danonocna plakanja sto su toliko puta umirali u meni, svaku injekciju, svaki lek koji sam popila, obecala sam sebi da nikada necu zaboraviti sta sam prosla da bih imala decu, znacu da cenim tu radost, kao najskuplju stvar koju imam. Dugo sam posle pozitivne bete razmisljala da li da dolazim na forum, jer ispada kao da nekom hvatam zazubice, ali sam se setila koliko je meni znacilo da procitam svako iskustvo zene kojoj je uspelo, valjda sam sa svakim tim proctanim slovom, za mrvu jace verovala da je moguce. Dolazim da vas bodrim, da pomognem makar savetom, koliko mogu, sad drugaricu guram, ona je dobila semu za decembar, prolazim sa njom sve ispoceka, kao da sam ja u postupku, jednostavno, to je jace od mene. Da nemam vec 32 godine, pljunite me ako sad ne bih upisala medicinu i posvetila zivot vantelesnoj. Ostacu na ovoj temi dok sve ne zatrudnite, najmanje sto mogu je da nekom makar svojim iskustvom pomognem! Jer, samo ja znam koliko su meni forumi pomogli, kliko sam puta, umesto da nazovem kliniku, glupa pitanja postavljala ovde, a da mi se niko nije ni cudio, ni smejao, nego mi strpljivo na sve odgovorio. Nisam ni na jednj drugoj temi na ovom forumu, nemam nikakvu zelju da sa svakakvim zenama tupim o trudnoci, grudnjacima, steznjacima, strijama, kilogramima, serklazu, mirovanju, povracanju.. Zene koje su prirodno i odmah zatrudnele, a da ne pricam o onima koje nisu zelele dete, uopste nemaju predstavu koliko smo mi, trudnice iz vantelesne, trudnije od njih. Uopste ne znaju d je moguce povracati, ili vristati od blova na solji, zbog uzasne stolice, od utrogestana i u isto se vreme smejati i biti srecan do neba. One uopste ne znaju sa kakvim se ponosom moze nositi otok ili od 6 kg viska, od hormona, sa kakvom se radoscu covek moze sto puta ubosti u stomak. To znate samo vi, koje sve ovo tek ceka, u to sam sigurna, i one koje su kroz sve ovo vec prosle. Zato, ne stidite se ako ste ponekad ljubomorne, ako pomislite da je nepravedno da je neka zena trudna i ako ne zeli, nepravedno je, svaka zena ovde je zasluzila orden za hrabrost!
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
... 
. isla sam danas na prvu kontrolu poslije kiretaze i doktorica mi je preporucila da, izmedju ostalog, uradim analizu genetskih mutacija za trombofiliju (PAI-1, MTHFR i FV Leiden), i kaze da ima super lab u B.Luci - Konzilijum, koji to radi. da li je neko radio ovo kod njih, koliko kosta i da li to rade svaki dan ili samo odredjene dane? 
