Anoniman
|
Jednom sam se vec javljala po ovom pitanju,sada samo da nastavim pricu. Naime, problem je bio u tome sto trebam poceti raditi nakon 1,5 god sa sinom, malom bebom. Ali trebam pocet raditi u drugom gradu pa me kuci ne bi bilo citav dan, od 6 ujutro do 6 navece. A problem je bio u tome sto bi moj muz sa sinom puno vremena provodio sa svojim roditeljima jer zivimo u istoj kuci, mi na spratu samo. Tako bi dijete puno rijedje vidjalo moje. I, da predjem na stvar, pocela sam raditi. Prije odlaska na pravi radni dan, obavila sam s muzem razgovor po pitanju djeteta i rekla mu da zelim da bude fer i ravnopravan kad su u pitanju djedovi i nene. Da se sjeti pa dijete odvede i mojim jer moji mu nece stvarati obavezu svojim dolasima, niti ce ga oni pritiskivati i zivkati da dovodi dijete. On je rekao ok. Medjutim, sin se jako tesko privikava na obdaniste, nedostajem mu i ja mnogo, tako da poslije obdanista, kad muz ode po njega, odmah pocne plakati i nece nikom. Nebi bilo sanse da ga se ostavi kod nekog. Tako kaze moj muz kad mu kazem da odvede dijete malo mojim. Kaze, stvarno puno plakao, ne bi bilo sanse da ostane. Nekad mu kazem ostani i ti malo s njim, a nekad i ne mogu jer ne zelim mu stvarati obavezu sa svojim. Ono sto je problem jeste to sto kad dodje kuci, ja na poslu, ruca s djetetom i onda sidje s njim kod svojih i tako svaki dan. A kada je u kuci njegova majka obavezno dolazi po nekoliko puta i bude s njima. Pa sad dijete ne place kod njegovih, a kod mojih, kad odem, place i nece ostati s njima. Zbog toga mi je jako krivo na mog muza. Ja ne zelim da ga veze za svoje toliko, niti za moje. Samo zelim da bude umjeren i fer. Krivo mi je sto nema osjecaja za moje i mene po tom pitanju. Ako bih mu sta rekla pitao bi jel to tebi krivo, a kako reci da jest kad su mu to roditelji. Kako mu reci? Kako biste vi na to gledale? Sta biste uradile? Biste li ista uradile. Iskreno, mene to nekako pojede.
|