Semica
|
Eh da i ja naskrabam svoju porodjajnu pricicu....
Termin mi je bio 10.9. Medjutim pisulja moja je ipak odlucila taj dan da ne dodje na svijet...Isla sam na GAK isti dan i rekli mi da dodjem 12-tog..da sam tanki prst otvorena,plodova voda ok,ctg ok... i da nisam za prijema..Dvanaestog i trinaestog mi isto rekli...Bolova nikakvih nije bilo.Trebala sam ponovo 15-tog da idem na GAK,ali nisam imala uputnicu pa sam 14-tog ( SRIJEDA ) ujutro oko 11 ovjerila zdravstvenu knjizicu i isla do DZ na ginekologiju da mi moja dr.da uputnicu za GAK.Usput se nasla sa mamom svojom,popila kaficu s njom,ispricale se (kao da sam predosjetila sta mi se sprema)...Kada sam zavrsila sa kaficom i dosla kuci ( oko 13h)-muzic mi napravio pitu ,ja se nahapila pravo kao da sam znala da naredna 2 dana nista necu jesti...
Dosla nam prijatejica oko 14h na kaficu...a ja malo sjedila s njima malo pisala sa svojim zenicama na RR-u Ustanem sa stolice kad meni gacice vlazne...i osjetim kako "nesto" curka na gacice...malo mi se piskilo pa sam mislila da su mi "ventili" popustili i da sam se upiskila ...Odem se oprati,promijeniti gacice i malo prilegnem...Kada sam ustala ponovo,pljusnu mi nesto na gacice opet...Tada sam vec posumnjala da je vodenjak...Ali hajde reko necu da dizem paniku,necu muzicu nista govoriti dok ne budem sigurna...stavim ulozak,i ponovo legnem...i reko kad ustanem ako opet pljusne,too je to...Kad tako i bii...Bilo je 15h..Kazem muzicu da mislim da mi je vodenjak pukao,da nazove mamu (koja radi na zaraznom) i kaze doktorici koja me je vodila na GAKu da dolazim gore...Kada je nazvao mamu-sveki spavala i on njoj poceo vikati na tel-POPLAVA MATI...POPLAVA Zena se izgubila..konta kakva poplava-dok joj nije rekao fino da mi je pukao vodenjak i da se spremamo na GAK...Gore dosli,a moja doktorica nije radila taj dan Ali je javila drugoj dr.( Mislim da je to ista koja je pomogla Saneli-jako fina doktorica) da ja dolazim i da me pripazi do ujutro dok ne dodje ona u smjenu...Dolazim gore,odmah me stavljaju u predradjaonu,,ukljucuju ctg...ispituju detalje..pregledaju prstima ( to mi je bilo uzas jer boliii..narocito sto nisam bila puno otvorena,pa me oni prstima malo "sirili" da tako kazem...)U radjaoni koja je odma do predradjaone se poradja neka zenica i vrsiti uzasno...zidovi su se tresli cini mi se koliko je vristala...Sestra koja mi je ctg prikljucivala joj "psuje" sve po redu i govori meni ne slusaj je ona vrsiti samo sebi u glavu,budala jedna...a ja gledam u sestru sva izbezumljena i uplasena i na kraju krajeva iznenadjena njenim ponasanjem...oko 17h sam pocela osjecati skroz slabe bolove poput napetosti u donjem dijelu stomaka pred menstruaciju...malo sam zagledala okolo,sve me zanimalo sta se desava i sta se nalazi oko mene...vidim neka zenica meni poznata hodnikom seta gore dole...drzi se za stomak...savija se od bolova...kad nakon pola sata ta ista zenica udje u predradjaonu i pogleda u mene i rece mi: Selma jesil to ti...a ja sva zbunjena gledam u nju i pokusavam se sjetiti odakle je znam...kad ce ti ona meni opet: Ma Sanela je... Odmah smo se ispitale kako je koja..koliko dugo je tu i dr.detalje...Svakih sat/dva su nam ukljucivali ctg...i to mi je bilo isto jako naporno jer su im aparati uzas i ne smijes se mrdnuti da bi pokazali prave rezultate...Jos su nam ih po sat vremena ostavljali prikljucene...ma to je da pretrnes sav dok se smiluju da dodju i iskljuce ga...Do Sanele je bila neka plavusica koja je vec uveliko imala bolove...drmala je cijeli krevet i ljuljala se kada bi joj bolovi krenuli...Gledala sam Sanelu i nju i kontala u sebi: Boze dragi...koliko to njih boli kada se ovoliko savijaju od bolova i malte ne placu...Nisam mogla razumjeti jer ja skoro nikakvih bolova nisam ni imala..ni slutila nisam sta me ceka...Oko 21h navece pocele su mi puno jace kontrakcije...tada sam vec pocela da stiscem sipku od kreveta kada bi kontrakcija naletila...i daaa pravim "grimase"...Kada bi bol dostigao vrhunac,zazmirila bi i mislila na neke lijepe stvari...na svog muzica,na roditelje...na sve ono sto me cini sretnom...to mi je malo pomoglo da savladam bol...Lezala sam do prozora...gledala sam u nebo i molila Boga da sve bude ok,da mi da snage da izdrzim...da mi bebica bude zdrava i ziva...I da se niko ne sikira dok sam na GAKu...Oko 00:00 je dosla neka sestra i govori meni i drugim zenicama da spavamo...ja njoj na to-pa kako cemo spavati kada imamo bolove...kaze ona meni: kakvi bona boloviii...nisu to NIKAKVI bolovi koje ti imas...Mislila sam da je malo "pukla" i da jaci bolovi od tih ne mogu biti...ali u 03:00 sam postala svesna da je zena imala puno pravo...tada su mi pocele one prave pravcate kontrakcije...zbog kojih sam i ja pocela da se savijam..prenemazem...da zaplacem...da udaram rukom u zid...Nisu mi dali da sjedim,a u skoli za trudnice ucili da predisemo bolove sjedeci...doduse i stojeci,ali mislila sam da ako ustanem da ce galamiti na mene...medjutim pitala sam dr.mogu li ustati i malo setati i pustila me...i od 3h ujutro pa dok se nisam porodila sam stojala na nogama i pokusavala da predisem kontrakcije jer mi je tako nijansicu lakse bilo...oko pola 7 ujutro ( sada vec 15.9. ) pregledala me dr.i kaze mi da sam samo 5 prstiju otvorena...tada sam se pravo razocarala...doslo mi da placem od muke...kontam..pa cijelu noc bolovi i ja se samo 5 prstiju otvorila...valja meni jos ovoliko boriti se sa bolovima...Odem ponovo setati...sta cu..nista dr mi nije reostalo nego setati i cekati...Ugledam na hodniku svoju kesu sa stvarima i sjetim se da su mi mobiteli odmah sa povrsine...zamolim sestricu jednu jako finu da telefoniram..kaze ona meni-Ne bih smjela ovdje koristiti mob ali hajde...idi u wc i zacas obavi razgovore koje imas...Toliko sam zbunjena bila da sam uporno pritiskala crvenu slusalicu da nazovem muzica..i iznervirala se sto poziv nece da se uspostavi ( sada mi je ovo jako smijesno ) kada sam ga konacno dobila...pitam ga-jesam li ga probudila..on se kiselo nasmija...kaze-a sta ti mislis jesai li...nisam kaze oka sklopio...evo prao balkon bio je jako uznemiren ali i sretan sto me cuje...pita me kako ide...kako sam...kad sam mu rekla da sam samo 5 prstiju otovrena a da moram biti 10 covjek se zabezeknuo...nasikirala sam ga-a nije mi to namjera bila...dok sam pricala sa njim ,kako bi mi koja kontrakcija naletila...ja uspijem izgovoriti cekaj i pocnem disati njemu na tel, a on dusa moja-podrska moja...govori meni: Disi ljubavi ,,,disiii...mozes ti to ( kao u filmovima )...Kada sam zavrsila razgovor s njim,zvoni mob.kontam ko je sad tu iza coska,viri i zna da sam uzela mob pa zove kad ono nasa draga sweet insanity kaze da moje zenice sa RR misle na mene...ispricam joj kakva je situacija da bi mogla da vam prenese i ponovo spakujem mob u kesu...Oko 8 dolazi moja dr.pregleda me i kaze da sam 6 prstiju otovorena...malo mi masirala krsta i ode...Kasnije dolazi neka jako fina dr.crne kose-nisam joj zapamtila ime i govori meni da je moja dr.otisla u salu i da ce me ona paziti dok se moja dr.ne vrati...i naravno-ponovo razocarenje u meni se probudilo...jer sam cijelu noc bez indukcije se patila da bi docekala da moja dr.dodje i porodi me,a ona odeee i ostavi me...ali hajde...Nekako tada su nas iz sobe premjestili u hodnik i tu smo cijelo vrijeme lezali/hodali..,jer su cistili sobu za novu smjenu...tu su nas i pregledali i sve ostalo i svi...ko god je prolazio mogao je da vidi nase gospoje i da cuje naseee jecanje...UZAS!!!kad sam 7 prstiju otvorena bila,bolovi su bili toliko jaki da su mi mucnicu izazivali...sestra me na ctg prikljuci,i govori da se nesmijem pomijerati...a meniii nikako nije godilo da lezim,jer kag legnem cini mi se da su mi bolovi bili 2x jaci...i kako sam legla dobijem nagon na povracanje i okrenem se na bok ,povratim pored kreveta...i naravno tim sam poremetila ctg...da bi zbog tog sestra galamila na mene...kao u fazonu-lijepo mi je rekla da se ne pomijeram a ja se pomjerilla..pa reko povracala sam...da ne bi slucajno po sebi trabala povratiti samo da se ne mrdnem...kad ona i usuti...namjesti mi ponovo ctg i ode...Oko 9h sam dobila nagon da tiskam...kako koja bol naleti nagon je bio sve jaci..nisam mu se mogla oduprijeti...tiskala sam nesvjesno...tj.protiv svoje volje...u stojecem polozaju...i bojala sam se da mi nece bebi ispasti slucajno na pod ( majko mila sta svasta u tim trenutcima prodje kroz glavu...uh)...Stalno sam se okretala lijevo-desno ne bi li ugledala tu dr.koja je zaduzena za mene ili svoju dr. ali nije ih bilo..a nagon da tiskam sve jaci i jaci...na kraju sam neku skroz "lijevu" dr.zamolila da zovne dr.koja mene pazi jer imama nagon da tiskam...kada je dosla moja dr.i ja joj rekla to,pregledala me i kaze...porod krenuo...Kada je to izgovorila ,tako sam sretna bila sto je mojoj patnji kraj sve blizi...osjecala sam se kaooooo....ma ne moze se opisati kako...Kao da sam premiju kakvu osvojila...Ma mojoj sreci nije bilo kraja...Bilo je 10h ujutro...Smjestila sam se na sto u porodjajnoj sali...Dr.mi je rekla da je MORAM slusati sve sto mi kaze i da ce brzo biti gotovo...u medjuvremenu je i babica dosla i krenuli smo...Dograbila sam sipke,zazmirila,pprislonila bradu na prsa i tiskala sto sam jace i duze mogla...Malo mi je i dr.pomogla tako sto mi je gurala stomak odozgo...Rekle su mi da ce pokusati da me ne sijeku..Kada mi je rekla da treba jos drugo rame da izadje i da se samo malkice napnem,doslo mi da placem od srece...Napela sam se malo i pisulja je izletila...odmah je zaplakala...Stavili su mi je na grudi...a ona se razmahala rukicama i nogicama...zinula sto bolje moze...placeee...Mazila sam je po glavici i tepala joj...plakala zajedno s njom ...Odnesose je...kad cujem tamo da je teska 3600 i duga 57...dusa mojaaaa!! !nije proslo 5 min,ja jos uvijek onako raskrebacena na stolu,kad zvoni im tel i pita sestra koja se javila ko je Selma H...i ja onako sa stola dobacujem da sam to ja...i cujem da ona tamo javlja da sam se porodila...Znala sam da je sveki nazvala jer su samo ona,mm i prijateljica koja je bila kod nas kad mi je pukao vodenjak znali da se poradjam...Niko dr.nije znao jer sam ja rekla mm-u da nikome ne javlja jer su svi panicari 8 narocito moji roditelji) ...samo bi se nasikirali...Odmah nakon toga dodje dr.da me pregleda da vidi da nisam popucala..kad na zalost rece mi da jesam i da mora da me sije...na dva mjesta sam pukla a sivenje mi je bilo punoooooooo bolnije iskustvo od samog porodjaja ( tiskanja)....Toliko me bolilo da sam u jednom trenu lupnula rukom od porodjajni sto...Bila neka djevojcica koja je praksu tu radila,i ja je zamolim da mi da ruku...Bila mi je velika podrska iako je lagala ...malo malo pa mi kaze evo skoro si gotova...ja se jadna sturim sva,kad ono nije jos gotovo i na kraju sam joj rekla da je laga lagava ..kaze ona-pa morala sam malo Odatle su me izveli na hodnik da tu odlezim 2,3 sata pa ce me prebaciti u sobu...dok sam tu lezala,nazovem svog muzica,ispricam se s njim....pa svoje roditelje i svoju sestru koja nije imala pojma da je postala tetka...Nije proslo 15 minuta od mog razgovora sa muzicem,kad cujem da pitaju za moju pisuljicu...cujem njegov glas i glas od sveki...dosli da je vide...Odmah sam ga nazvala i pitala ga je li vidio nasu kcerkicu...Placnim glasom mi odgovara da jeste i da je ( ne sto je nasa ) ,ali da je najljepsa beba koju je on u zivotu vidio ...Sat vremena nakon njih dosao je i moj tata...vidio svoju unukicu,i ne znam na koji nacin,ali nagovorio je i sestru jednu da me onako u krevetu dogura do vrata da vidi i mene...Plakao je od srece...a i mene nesto stislo u prsima bilo od nekog uzbudjenja...neke miline... . Oko 14h sati su me smjestili u sobu...I to mi je bila patnja...jer sam sva usivena bila...i kosti me od guze bolile,zigale...trebalo mi je 15 min da se sa jednog boka na drugi okrenem...A puno vise vremena mi je trebalo da ustanem iz kreveta...ali eto sve je hB proslo...Oko 17h 15.9. su mi donijeli moju pisuljicu i tada je pocelo nase mazenje,druzenje...nasa ljubav beskrajna...u tom trenu se probudila bujica prelijepih osjecanja koja se ne mogu opisati...moraju se dozivjeti!!!NE DA JE MAMA NIKOME NIKADA!!!
ETO,TO JE MOJA PORODJAJNA PRICA...POKUSALA SAM SVE U DETALJE OPISATI!!!Nadam se da vam nece biti mrsko i naporno citati!!!
_____________________________
Mami i tati poklon za 5 mjeseci braka-nasa princeza Sarah 15.09.2011 :)
|
E sweet da sam ja znala kakva si ti zmaj žena ne bih se ja onako nasekirala kad su ti prepisali pogrešnu terapiju za mastitis, i ne bih s tobom ko po jajima. Da sam znala kakva si ja bih tebi odmah direktno rekla u čemu je problem. Nego ja kontam mlada, nježna, tek se porodila, da se ne nasekira 
p.s. ne mogu d avjerujem da ima i takvih doktora, tj na zalost sam s euvjerila d aih ima, pogotovu onih koji s kontradiktorni po stavovima. Ljubni bebacha
Odštampaj
