emma.L
|
sbsbs, mogu ti samo dati zagrljaj podrške i želim ti da istjeraš pravdu. Zaista je žalosno šta se sve dozvoli u našim bolnicama.
Ali evo da ja ispričam jednu utješnu i prilično ohrabrujuću priču, pogotovo za mame koje čekaju drugu bebu.
Naime, iako je termin za bio 25.10., ja sa svojim sinom uživam već tjedan dana  . Prošlu subotu ujutro sam se probudila mokrog veša. Ništa puno, ali sam morala otići na pregled da se umirim. U Vojnoj bolnici opsadno stanje - jedna doktorica, tu noć 12 beba, žene stoje i čekaju da se neki krevet oslobodi da mogu leći i roditi. I na sve to još masa trudnica čeka ctg. Dr. Aidi se divim na strpljenju i staloženosti. Naravno, morali smo čekati i nakon pregleda kaže da je možda bilo visoko prsnuće, ali da vode ima dovoljno i da je bebi super. Pošalje me doma sa antibioticima. I MM i ja s prijateljima u kupovinu, pa na ručak. Osjetila sam kontrakcije, ali ni blizu pravih. Doma popodne tuširanje i legnem da se odmorim kad me oko 4 počnu buditi malo jači bolovi. I krene euforija ... pijemo kavu, slažemo veš, jedemo, ja pomalo pakujem torbu i jedva čekam da vidim dijete. Ema je već od jutra bila kod nane, ali s temperaturom i ja sve planiram da ćemo ujutro otići vidjeti je. Ali uvečer kreće sve češće i jače i oko 11 sati ja pratim na svakih 4 ili 6 minuta bolove. Spremimo se u bolnicu i oko 12 me prime. Trudove imam, ali oko 4 ujutro postaju jači i dosta rjeđi. Kad naiđe bol zaista je jak, ali u par sati se razrjediše na 8-10 minuta. Cijelo vrijeme mi govore da to polako napreduje, ali ja došla otvorena 3 cm, a ujutro jedva 5 cm. Cijelu noć hodam po hladnim hodnicima jer mi to stvara češće kontrakcije, već su me klistirali i ne mogu jesti ništa, jutro stiže i ja gubim snagu, a još znam da moja djevojčica ima temperaturu. Već sam tanka na živcima i nemam snage i počinjem pregovarti za drip. Kad mi je MM rekao da je razgovarao s dr. i ovaj rekao da oni neće požurivati ništa nego me planiraju prebaciti na patologiju pa može tako i 7 dana, pukla sam. Bilo je već oko 5 popodne narednoga dana, dakle ja hodam u trudovima već 24 sata, a pomaka nema i još mi kažu da možda dijete neću vidjeti 7 dana  . Rasplakala sam se i rekla da mi daju ili apaurin i da jedem, ili drip i objasnila da i na prvom porodu bolovi nisu učestali bez dripa, samo je intenzitet boli rastao a od toga ništa. I oko 10 uvečer dr. dođe i kaže da će mi uključiti drip. Mislim da nitko sretniji od mene nije bio jer sam znala da je to to.
Nakon samo satak vremena bliži se veliko finale i u 23:30 h ja rodim dječaka od 53 cm i 3400 g bez epiziotomije, bez pucanja, bez ijednog končića. I dr. kaže 'dakle tu je zaista samo bola falilo'. Mojoj sreći nema kraja, toliko olakšanje, on plače, MM nas slika i odmah kažemo da nije to kraj.  babica ne može vjerovati šta čuje i smije se. Ali kad sam ga vidjela, čula, poljubila... vrijedno je svake kontrakcije, neprospavane noći, grčeva, zubića i jednog dana će i on slaviti treći rođendan kao moja princeza jučer.
Ja sam se osjećala bolje ujutro nego tjedan dana prije poroda. Sjesti sam mogla odmah polako, nema rane, nema hemoroida, dakle u mome slučaju drugi porod je puno lakši iako je beba pola kg veća bila. I svim mamama od srca želim finale kao kod mene, bez ovih 24 sata prethodna ali to je već dijagnoza koja se zove 'inercija maternice' i izgleda da ću treći put znati odmah kako reagirati .
_____________________________
Ema, kokola i sreća najveća, 15.10.2008.
Timur, radost mamina, 9.10.2011.
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
za tebe i tvoju bebu...
