Anoniman -> RE: Odgoj i postupanje prema živahnom petogodišnjaku (6.4.2011 22:58:37)
|
IZVORNA PORUKA: mamine oci da ne pametujem puno:D roditeljstvo je zaista teska uloga a ujedno i preljepa, sad svako djete je prica za sebe sto bi ja mozda mom djetetu rekla kod necijeg ne pali i obrnuto,jer to su razliciti karakteri:Veceras sam upravo dosla sa jednog divnog predavanja koje upravo govori o odogoju djece,naravno govori strucno lice i ona kaze da naravno ne treba udarati dijete kao navika za svaku sitnicu, ali da ako zasluzi prutic mora da radi i da ko kaze da nikad nije pojacao ton na svoje djete ili malo pruticem po guzi laze znaci ne postoje takvi samo se zavaravamo ili su ti roditelji hladni ko stjene i imuni na nestasluke i sve dozvoljavaju ili su od djece napravili robote da od roditelja ne smiju trepunti...ali da ne odstupam puno od teme svaki roditelj zna sta je nabolje za svoje djete i ako neko se javi i trazi pomoc mi treba da pomognemo a ne da kritikama odmazemo najlakse je reci eh da je moje ja bi ovako ili onako... S ovim se ne slazem nikako, izvini. Ko je to strucno lice da meni kaze da prutic mora da radi?! Po cemu je strucno? Po profesili i ja sam pedagog (donekle) i to ostro demantujem. Odakle kome pravo da to tvrdi?[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley29.gif[/image] Ok, svi smo mi roditelji i zelimo najbolje za svoju djecu. Neko je nacitaniji i bolje barata s odgojnim metodama, neko nije, ali ima jak instinkt i iskustvo, pa opet zna se super u svemu tome snaci. Neko ima visok prag tolerancije i strpljenja, neko ne, ali NIKAD se necu sloziti s tim da je ispravno djecu tuci. Desilo mi se par puta da nisam mogla vise da ponavljam i udarila sam je(mozda svega 4-5x u ovih 4.5godine), ali to shvacam kao svoj poraz. Po tome, onda i mene moj muz treba puc puc (ah kako je to slatko zamotano)koji put jer, Boze moj, nisam kuhala rucak koj on zeli, a jaci je od mene i ne da mu se raspravljati...[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley13.gif[/image] Da, svako dijete jeste drugacije, ali treba naci nacina PRICI svom djetetu, znati doprijeti do njega, a tu Bogme treba trud, strpljenje i znanje. Mijenjati metode dok nesto ne upali. Ne smatram da sam savrsena mama, ali se trudim. Grijesim, ali mi je tesko zbog toga i trudim se ne ponoviti istu gresku. Preispitujem se. Sutim i kupim od drugih sto mislim da je ispravno...stalno i iznova. I nikog ne osudjjem i ne govorim "ja bih ovako", ali u sebi slutim kako bih...i uvijek pokusavam razumjeti roditelje i stavljam se u njihovu poziciju...
|
|
|
|