|
balasgirl -> RE: Zaova (5.3.2011 10:17:43)
|
Uporno tražim temu "Snahe", al izgleda da je nema [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/zmeden.gif[/image] Nema veze, ovdje ću "razvezati". I ja imam zaovu, a i zaova sam. Moja zaova je extra žena i od prvog dana mog braka sa njenim bratom ona mi je kao sestra koju nikad nisam imala. Slažemo se super, družimo, izlazimo, a otkako se i ona udala i dobila dijete čini mi se da smo se još više zbližile. Zaista imamo odnos za poželjeti, približno smo istih godina, istih razmišljanja, interesovanja i pogleda na život. Dok sa mojom snahom to nije slučaj. Moj brat se oženio prije nepunu godinu dana, nedavno je dobio i dijete. Od trenutka kada sam prvi put vidjela njegovu ženu (tada djevojku) ne znam zašto ali nije ostavila nikakav utisak na mene. A evo i te situacije: moj brat radi u jednom lokalu i mm, ja, moja zaova i njen muž sjedili smo tu i kada je ona ušla ili bolje reći uletila ko furija, zalupila je vratima i sjela u drugi dio lokala, moj brat gleda u čudu, mi isto (kontam neka gošća, jer je nisam poznavala), zove je moj brat "šta ti je, hodi ovamo da mi upoznaš sestru", a ona kaže "ne mogu sad, kasnije". Helem, nismo se nikad ni "upoznale" zvanično, oženio ju je, doveo u kuću mojih roditelja (koju su oni napravili nedavno, jer su čitav život bili podstanari i dočekali da starost provedu u svom ) sada su oni manji od makova zrna. Za ovo koliko su u braku, nikad, ali NIKAD me nije nazvala, pa čak ni kad sam rodila (bar da čestita), došla mi je možda dva, tri puta. Kada odem svojim roditeljima, uvijek je zovnem da dođe da popijemo kafu, ona neće, mater mi je poslala u p. m. jer je uključila mašinu za veš kad je ona spavala (u 11.00) jer ju je probudila centrifuga. Krivo joj je jer sam ja fakultetski obrazovana (mojoj mami stalno govori da sam glupa što sam studirala, ionako sad ne radim), ona je iz nekog sela od Vlasenice negdje, nemam pojma i u ratu je došla u Sa. Ne omalovažavam nikog, ali brate nije se mancipovala ni sekunde. Rodila je prije nekoliko dana, naravno da od mene niko sretniji nije bio, to je ipak dijete moga brata (a ja bih za svog brata život dala). I naravno da sam bebaću kupila svašta i darovala ga, i naravno da zovem svaki dan da vidim kako je (bez obzira što se ona nije udostojila meni ni čestitati kad sam rodila), idem svaki drugi dan, uđem malo da vidim bebu (jer po faci vidim da sam nepoželjna), a onada produžim na sprat svojim roditeljima. Njena familija ne izlazi iz kuće, stalno su tu otkako se udala, vidim da to moje nervira, ali ne govore joj ništa. Ne znam, ljudi su čudni, imaju neke običaje koji su meni van svake pameti (npr:vežu djetetu glavu nekim maramama da mu ne raste [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/zmeden.gif[/image], stavljaju pod bebu noževe i upaljače da ga ne bi "vile odnijele"[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/zmeden.gif[/image], ma bože sačuvaj). Čudi me moj brat, koji se ježio na te neke običaje uvijek, čaršijsko dijete. Kad sam ja svom dijetetu dala ime, ona se naljutila jer sam joj "ukrala" ime, jer je ona ko biva htjela dati baš to ime kad se porodi. Ma ne znam, u svemu tome mi je žao mojih roditelja, koji umjesto da uživaju u svom konačno, moraju biti ko bubice, ništa se ne pitati, bez obzira što ih moj otac malte ne izdržava. Riječnik joj je strahovito nekulturan, svaka druga joj je psovka (i to pred mojim ocem, kojem je to naravno užasno).
|
|
|
|