Anoniman
|
Hmm, ne znam kako da objasnim.. Tersanje za sve i svasta, kada nesto zamolim prevrtanje ocima, otpuhivanje, kontriranje na sve sto kazem, cangrizanje, onda moja najomrzenija rijec HALO, pa jesi li ti.. HALO, pa sto nisi.. HALO pa cujes li ti mene.. HALO HALO HALO i tako cim smo blizu jedno drugog. Ja sam prilicno ogorcena pa se pocinjem i ja ponasati isto, to jeste vracati istom mjerom. U cangrizanju je on prvak, tu se ne mogu mjeriti. "Jesi li ti normalna" je njegov favorit, i pokoje zacepi ako je dijete zaspalo pa se boji da cu ga probuditi (samo u svadji, ne kad normalno pricamo). Dalje slijedi ne seri i odjebi. Nije uvijek ovako bilo, niti je i sada uvijek ovako, ali gubim postovanje za njega. osim toga je prilicno nestabilan i osjecam da je nepoduzetan i nesposoban, jer na meni je najveci teret. Bio je tu kad sam bila depresivna i sad mi to nabija na nos. Kd krenemo nekud recimo, kaze mi : nemoj da te cekam. Kad kazem ok, on nastavlja - nemam zivaca, ako budes minut kasnila ja odoh, nemam ja zivaca za ovo, ozbiljno ti kazem, otici cu. Na kraju kazem da necu ni da idem, jer mi pokvari osjecaj i volju, onda se naljuti i ode,z alupi vratima, prepadne dijete. Onda se vrati nakon 10 minuta i kaze eto vidis, nisi se ni spremila, uvijek cekam, i tako nastavi dok ja ne poludim i pocnem tersati i ja, onda krene svadja i ovako je SVAKI DAN: Kad mi ne tersa, nikad ne zakasnim. Ja sam bila u velikoj depresiji prosle godine, i tada sam bila dosta odsutna, tuzna, ali sam mislila da smo dovoljno jaki da to prebrodimo, a sad imam osjecaj da mi vraca sto sam bila odsutna i prilicno nezainteresovana. Dobila sam povrede "dole" tokom porodjaja, i seks me strasno boli, pa sve manje imam volje, a kamoli poslije svih svadja. Znaci, nisam ljuta, nisam vala ni tuzna, samo sam umorna od ovog. Kad pomislim na ovo sve, nisam depresivna, samo... uhhh uzdise mi se..jer ne znam kuda vodi ovo. Nije da ga ne volim. Volim ja njega najcesce, ali mi je dosadilo imati ovakav odnos, slusati sto nisam to i to, iako je sve na meni. Eto, to je problem. Znaci ne neke velike stvari, nego ta svakodnevna ogorcenost. I kad pokusam biti umiljata i fina, preci preko svega, on mi kaze nesto poput- nemoj vise stavljati tu sjenu, ne stoji ti. I onda mi pokvari raspolozenje, i nemam volje. Ne gledam ga ko muskarca, vec ko cangrizavu babu, i kad ga nema kuci se osjecam slobodno i lagano, ko kad si tinejdzer, pa ti mama ode od kuce, a tebi merak samoj u kuci biti, ne da radis nesto sto ne treba, vec eto, samo biti sama
Dodje i divnih dana, mazenja, pazenja, lijepih rijeci, ali sve manje.. Mislite li da je ovo za otpisati ili sastavljati iznova?
|
Ringeraja.ba koristi "kolačiće" za pružanje boljeg korisničkog iskustva, praćenje posjećenosti i prikaz oglasa. Postavke prihvata kolačića podesite u vašem internet pregledniku.
Saznajte više!
Odštampaj
). Ne bih s njim vise nacela tu temu, neka sam skonta ako zeli sta je pisac htio reci. U svakom slucaju, meni bi bilo ljepse, iako ne volim te igrice.
