|
jasmin -> RE: Zene sa Hidzabom (20.6.2010 12:01:51)
|
Bas ste mi slatke s pitanjima.:)Definitivno nije bilo lahko,jer sam dijete iz mijesanog braka.Maramu nosim od svoje 14 godine.
Nakon medrese sam se puno druzila sa nasim sekama i zenama koje su nosile nikab.I sama sam pocela citati vise islamske literature.Zanimalo me zasto se neke zene odlucuju da se posve pokriju.Bila sam dosta znatizeljna heheh.Nakon sto sam istrazila dokaze bila sam naprosto odusevljena i zudila sam da i ja pokrijem svoje tijelo potpuno kako su to radile muslimanke prve generacije,jer ipak su one najbolje poznavale propise,Kur`an se objavljivao u njihovo vrijeme i one su te naredbe najispravnije izvrsavale.Nejse...ja dobijem nikab na poklon od jedne sestre.Dzilbabe sam vec svakako nosila i duze marame.
Zatim kupim i himar(pokrivac do koljena) i jednu noc odlucim da vise necu izaci iz kuce osim pokrivena po jacim dokazima o nacinu pokrivanja.Klanjala sam dva rekata,molila sam Allaha za pomoc i cvrsto se oslonila na Njega.Sisla sam kod baba i rekla mu da sam ja sad posve pokrivena.Ne moram vam pisati njegovu reakciju.Precutila sam njegovu galamu,a rekao mi je bas svasta i rekao mi je da imam 24 sata da napustim kucu.Vratila sam se u sobu...za cudo jedno,skroz sam bila smirena.Seka me pita sta cu sad,rekoh nista.Kuca je bakina.Baka je protiv,ali se isuvise volimo i pazimo da bi me baka istjerala.Njoj je najteze sta ce reci okolina,njeni prijatelji.Pa bi mi znala reci:Eto,pa neka te u marami,samo da znas koliko si mi tako ljepsa.Ja bih joj blago odgovorila:Pa to i jeste greska...da se iskaze ljepota.:)
Mama je uvijek samo cutila.Nije zeljela da se petlja u moje odluke,niti u babove reakcije.Baka mi je nudila sve sto pozelim,samo da odustanem.Medjutim...Allahov hator mi je bio mnogo preci i znam da ne zivim za dunjaluk,nego za uzivanja na Ahiretu.I nakon toga 15 punih dana moj otac nije zelio pricati sa mnom.Ja sam uporno isla njemu,pitala ga sta mu treba,ali on se nije obazirao na mene,kao da me nije bilo.Nisam odustajala.jer znam da treba roditeljima ciniti dobrocinstvo,makar oni ne zeljeli pricati s tobom,ne smijemo odustajati.Stalno sam dovila da Allah smeksa babovo srce i da me prihvati s odlukom koju sam sama izabrala.Nakon 15 dana,samo je rekao da se spremim i da idemo neni,babovoj majci.Spremila sam se i krenuli smo.
Kod nene nas je cekao haman pa rat...svi su bili protiv mene i amidza i tetke...svi.Ali sam samo cutila i saburala.Znam da za sve treba pustiti vrijeme da uradi svoje.Tako je i bilo....nakon mjesec dana,navikli su se.Bilo je prigovora,ali su vidjeli da sam sama odabrala svoj put,da necu odustati i da se trebaju navici na mene takvu kakva jesam.Okolina me takdjer nije lose prihvatila.Isla bih kod komsinica...zeljela sam im dati do znanja da to platno koje prekriva samo moje tijelo nije nikakva prepreka da se lijepo druzimo.:)S vremenom sam svima koji su me znali postala `prirodna pojava`.Navikli su se...
Vjerujem da me Allah pomogao i da je smeksao njihova srca,jer zaista...ko udovolji Stvoritelju,makar to drugi ne prihvatali,Allah ga pomogne odakle se i ne nada.Nadam se da vam nisam bila dosadna.Poslije sam se sretno udala i dosla u grad za kojim sam zudila od svoje 15-e godine.Hvala Allahu na svemu.Bitno je da se ja idealno osjecam,da mi je odjeca koju sam odabrala sama,za vani,nesto sto me ispunjava i daje mi svu moju zenstvenost.Kad bi svaka zena osjecala ono sto ja osjecam,zaista bi bila presretna.:):):)[sm=rozica.gif][sm=rozica.gif]
|
|
|
|