|
RE: Posao, kuca, djeca - BALANS 27.1.2010 10:08:45
|
|
|
|
M kao Mama
|
E, nema tog savjeta ili sata koji meni može pomoći, hahaha, jedino možda kada bi dan i noć trajali recimo 34, a ne 24, može bit da bi bila zadovoljna. Zapravo, ja ne znam imam li prava da se žali, jer da mi nije moje svekrve, ko zna šta bi bilo sa mnom. Ustajanje oko 6, spremanje ( pri tome mislim na jutarnju toaletu, šminkanje i oblačenje, ništa kafa, ništa odručak), ako vodim ja Lajlu o odbadnište, onda mi je ludilo od sabaha, jer dok sebe spremim, pa nju, već je 7 sati izlazimo iz kuće, pravac obdanište, ja na trolu, klackanje do posla, posao od 8 do 16, trka da stignem u vrtić, uzmem nju, onda pješke kući, dođemo do 17, 17 i 15, sve zavisi koliko se zadržimo u Hiperu. I kada uđem na vrata kuće, ja sam NI ZA ŠTA. Ručak me čega gotov, a, ja bi samo glavu da spustim, ali moja Lajla bi da se igra. I onda nastaje opšti haos s njom. Ali, moram napomenuti da od 17.30 do 18,15 je zatišje jer gleda Dolinu sunca. Oko 18,30 dolazi muž s posla, dok on jede, skontamo da li ćemo negje otići, uglavnom je to neka kupovina ili slično. Negje oko 21,ja sam mrva pijana, umorna, ako me pitzate od čega, nija sama ne znam, ali ja slomljena. e, onda nastaje moljakanje i molbe da Lajla legne. Nekada je umolim, nekada ne, i kada više vidim da sam na izmaku snaga ja leglen. Ja imam jedan problem, veliki i ustvari to je ono što mene slomi, i što mi stvara umor, imam problema sa bubrezima, i po nekoliko puta po noću ustajem da mokrim. Ne pamtim kada sam zaspala u komadu i to me uništi. I tako je to ovim radnim danima. I dođe subota i umjesto da spavam ja se nadignem u 7. Nekada malo uspijem zaspati, nekada ne. Subotom obavezno idem kod nane i kod nje ostajem cijeli dan, mada Bogme više sam u gradu, ali eto, računa se da je subota rezervisana za Loganivnu, hahaha. I nedjelja, kad dođe nedjelja, uhvati me nervoza, opet bih negdje šetala, a i po kući se mora nešto uraditi. I tako, nekada nedjelju žrtvujem za kuću, nekada za neke naše izlaske. Muž mi često radi i vikendom, tako da kod nas se ništa ne zna. Ja već godinu i po ne radim vikende, a prije toga sam radila. Ne znam kako sam funkcionisala, to se često pitam. Ali,opet napominjem, hvala Bogu pa imam dobru svekrvu, pa ona nam opegla, usisa, uradi šta god može, da nje nema, BRUKA. Helem, na hvali ja sebe,
|
|
|