|
Anoniman -> RE: Mali problemčić sa tetom čuvalicom! (18.9.2010 11:16:49)
|
Uhh, uhh... što me iskritikovaste! Vesela i bananice, žao mi je što ste takvu sliku stvorile o meni. Izuzetno mi je drago što se Esma i teta vole, ali zar zaista tražim previše ako hoću da se moje odluke poštuju?! Ma, kakve one bile. Ne znam, možda sam zadrta, ali smatram da ako ja želim da se moje dijete uči da je mlijeko crno (bez obzira što svi govore da je bijelo) ili da je vegeterijanac (a svi govore da je meso dobro) onda bi to teta trebala poštovati.
Lulu, imala sam i ja tih problemčića sa ljubomorom. Ali to se dešavalo tek u početku i nije bilo strašno. Shvatila sam da je normalno da se dijete veže za nekoga ko s njim provodi više vremena nego ja. Znam koliko se moji učenici vežu za mene i koliko im je teško ako ima ja ne predajem svake godine.
Bilo mi je teško kad Esma plače što teta odlazi, ali sam to prihvatila. Sada je već druga situacija. Esma se izuzetno obraduje kad joj teta dođe, ali i kad se ja vratim s posla. Više ne plače za tetom, već je lijepo ispratimo i pozdravimo se sa njom (nema scena i vriske)
Mislim da ovo sa hranom nema veze sa ljubomorom, već sa nepoštivanjem mojih odluka. Drugačije je dijete dati u vrtić, a drugačije ženu plaćati da čuva dijete. Mislim da u privatnom biznisu (a na kraju krajeva, ovo i jeste privatni biznis - koliko god to ružno zvučalo) postoje drugačija praivla ponašanja. I ja radim u privatnoj firmi (školi) i nikad ne bih smjela uraditi nešto bez direktorovog odobrenja. Smijem iznijeti svoje želje i svoje mišljenje, ali na kraju ipak on donosi odluke.
Ovdje se ipak radi o mome djetetu i mislim da imam puno pravo odlučiti kako želim da se moje dijete hrani. Veliki sam protivnik grickalica i hljeba (ako se jede previše) a i također mi je žao bacati hranu koju ja spremim a teta je nije dala Esmi, jer je ona nešto drugo donijela (a vjerujte da se i to dešavalo).
Ne mislim ne poštivati vaše mišljenje. Svakako da mi je ono što ste mi sinoć napisale pomoglo da sa mužem razgovaram i da malo preispitamo svoje odluke. Ovim sam postom samo željela da stvari sagledate iz mog ugla... kako je to kad ni nešto baš, baš smeta (koliko god se drugima činilo banalnim), a neko drugi sa tvojim djetetom ti baš to i radi!
Ne mislim vas kritikovati niti omalovažavati tetu i nadam se da ćete razumjeti zašto sam pisala to što jesam i prethodnim postovima. Svi vi imate očekivanja od ustanova u koju šaljete djecu, bilo da se radi o privatnim ili državnim vrtićima, školama ili tetama koje ih čuvaju, i naravno, za pare koje im dajete želite da se vaša očekivanja ispune.
|
|
|
|