gvendolina -> RE: Prisustvo oceva na porodima (13.5.2009 11:09:38)
|
Od samog pocetka trudnoce mm je izrazio zelju da prisustvuje,ali ja nisam nesto bila za to.Do kraja trudnoce promijenila sam misljenje.Danas se Bogu zahvaljujem zbog toga,jer mi je porod dugo trajao nisam se otvarala.Kada su mi prikljucili indukciju i probili vodenjak,smjestili su me u posebnu salu i pustili su mm unutra.Isprva su se bolovi lako podnosili,mm me drzao za ruku,setali smo po sali.Kasnije su bolovi postajali sve jaci,javio mi se nagon za tiskanjem,ali posto je beba bila visoko rekli su da ne tiskam vec da predisem.A to je trajalo oko 3-4 sata,sto je strasno bolno i tesko.Da mi nije bilo mm ja ne znam kako bi sve to izdrzala.Ja sam mm bacala po onoj sali od bolova.Pola stvari se i ne sjecam,bila sam kao u transu.Vecinu vremena bili smo sami(zakacilo nas je vrijeme pred praznike,nigdje doktora [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley7.gif[/image]) sestra bi samo dolazila da mi radi CTG, a sve ostalo smo sami mm i ja predeverali.Ja sam samo mislila na price sa vjezbica,da se ne derem i stedim snagu za glavno.MM me molio da se dreknem samo da dodju da nas obidju Tako sam ja par puta vrisnula iz sve snage,dodje dr.pregleda me kaze neka jos. Kada su napokon rekli da mogu tiskati,meni svanulo.Ali i tada nas ostavljaju same,ja da sama tiskam.MM me drzao za ruke kvasio gazu,koju sam sisala,dehidrirala sam od napora. Napokon sam i ja dosla na red da me porode.Zovnuli su neku krupnu sestricu koja mi se par puta navalila na stomak,zamalo mi glava nije eksplodirala,ali ja nisam glasa pustila.MM me cvrsto drzao za ruke.Napokon se rodio nas mali misic i uslijedio je blazeni osmijeh na nasim licima[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley19.gif[/image] Posto su me rezali slijedilo je i sivanje MM je i tada bio uz mene,drzao me z a obje ruke,a ja sam zubima zagrizla njegov rukav.Iako su mi dali anesteziju bilo je jako bolno, suze su mi tekle i vritala sam kroz zube. Jako traumaticno iskustvo s poroda,koje se zaboravi cim ugledas svoj mali zivot.Ali ne znam kako bi sve to izdrzala da mi nije bilo mm.Zahvaljujem se Bogu sto ga imam i volim ga najvise na svijetu. Nakon ovog iskustva nas odnos se jos vise produbio i ojacao.Stoga svima vama zelim da vasi muzevi budu uz vas u ovim teskim ali i slatkim trenucima. Sretno svim porodiljama i zelim im lagan porod
|
|
|
|