|
andji -> RE: Prisustvo oceva na porodima (28.4.2009 12:56:31)
|
IZVORNA PORUKA: ena23
Ponavljam, stvarno ti se divim, ako u toj situaciji nisi bila uvrijedjena...
neko je vec spomenuo gore, ne radi se tu o fizickom bolu, nego bi se ja psihicki osjecala zapostavljeno, napustena, ostavljena na milost i nemilost babica i doktora... msilim da je radjane djeteta najvazniji trenutak u zivotu, ne samo zene nego i covjeka, i bas zato sto spaja sve emocije, i bol i tugu i neizmjernu srecu, ocekivla bih da je moj muz dovoljno musko da ima hrabrosti izdrzati sve sa mnom zajedno, zbog mene i zbog nase bebe...
pa kako bi da, ne dao bog, ostanem invalid za trideset godina... i on me mora prati i njegovati, hocul mu se tad zgaditi? hoce li me tad ostaviti na cjedilu kada ne mognem sama o sebi da se brinem, zato sto sam mu se zgadila? Bi li me ostavio za durgu, zdravu? Iskreno, ja bih se to pitala da sam na tvom mjestu... ja znam da ja njega ne bih ostavila, da bi ga njegovala i bila uz njega, da bi ga prala i kupala, a isto to ocekujem od njega...
Lahko je biti tu jedno za drugo kada je lijepo i veselo, a sta ce biti kada je ruzno i tesko?
Kažem da ne patim od toga da imam pažnju muža 24 sata i tako i ostaje!A o tome šta bi bilo,kad bi bilo....ne želim da razmišljam,suviše sam jaka da bi dozvolila da me iko vidi slabu,pa čak i ako je upitanju rodjenje mog djeteta(našeg djeteta).Meni su neke stvari samo ženske,i ne vidim razlog da uplićem jaču stranu u to.I ja to nikako ne vezujem sa svim tim sa čim si ti draga.Očito je da smo skroz dva različita tipa žena.I to treba poštovati...ono što je uvreda za tebe vidiš da je meni ponos na samu sebe!Različita gledanja na stvari i dešavanja!Ja sam ponosna na svog muža,ali na neke druge stvari koje su meni bitne...a tebi vjerovatno ništa ne znače!Opet vidiš da su upitanju različiti prioriteti[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image]
|
|
|
|