|
malena sharena -> RE: Anksioznost?? (7.1.2014 11:15:14)
|
Draga HNF, sto te nasikira zena bezveze, pa ja poznajem toliko ljudi koji pate od anksioznosti, da mi je cudno kad neko nema ovaj poremecaj :-) Eno ih, haman svi zive i rade, neko s tabletama, neko bez. A ima ljudi i sa sizofrenijom zive. Ne mozemo birati sta ce nas u zivotu zadesiti, ali mozemo birati kako se odnositi prema tome, hocemo li pridavati veliki znacaj tome, hocemo li ocajavati ili ici dalje.
Ja kad sam s mamom pricala kako se ona osjecala kad smo sestra i ja bile male, skontam da je i ona bila anksiozna, al ona nije pridavala paznju tome, kaze, zabavim se radom, mislim na sutrasnji dan, ako ne pomaze, uzmem apaurin i vozdra. A vjeruj mi da je vidis nikad ne bi rekla da je to moze zadesit.
Ja sam nekako to sve prihvatila i onog momenta kad sam se pomirila s tim, kad sam se prestala ''''koprcati'''', odmah mi je bilo upola lakse. Odoh ja jest palacinke s Nutelom, pa cu poslije razmisjati o samoubistvu, karcinomima i sl. Zivot je bitka i nije za dusu meku, jel tako? Ko hoce da je vazda rahat na dunjaluku, nek se nekako ispali s planete i trazi drugo mjesto za zivot. Kad sve saberem i oduzmem, anksioznost je rezultat toga sto mi bukvalno ne mozemo prihvatiti zivot takav kakav jest. I treba manje razmisljati o sebi, nece svijet stati, jer se mi lose osjecamo, sve ide svojim tokom, zivot ima svoja pravila, a na nama je kako cemo ih prihvatiti, treba misliti o drugima, kako nekome pomoci, kako biti dobar covjek, komsija, snaha :-), prijatelj. Raspisah se ja, halalite, to je neko moje razmisljanje na zadatu temu :-)
|
|
|
|