|
Anoniman -> RE: Anksioznost?? (25.10.2011 11:49:52)
|
IZVORNA PORUKA: lajlac
KOKA I PO ti znaš da je tebe cijenim, i DA, u pravu si kad kažeš da svemu pridajem veliki značaj. Ali mislim da to i jeste bit naše kučke, kod nas je sve zastrašujuće pa i najobičnija tišina poprima oblik, zvuk i važnost. Ne brini, ne ljutim se ženo, meni ništa ne smeta, to ti je moja najveća vrlina[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image]
Nego npr, nemoj me pogrešno shvatiti, tvoje su riječi melem za svaciju dusu, ali su meni ponekad kao nedostizne, jos uvijek nedostizne. Ti casu gledas kao polupunu, ja je gledam i kao polupunu i kao polupraznu, kod mene je uvijek postojala cvrsta svjesnost o vise mogucnosti, tu nema odabira, to nije kao kad biras između dva para cipele. Ili kad odjednom moras postati kucka :) Kazu preko noci se postaje, ne bih bas rekla :) to u tebi mora vec postojati :))))
Tako da je meni lakse kad meni neko kaze, "ja sam sve to prosla, sve je to jedna faza, proce", nego "lijek je u vama, svemu pridajes znacaj, ili pak "sto se toliko osluskujete" Jer na taj nacin kao da mi neko stavlja do znanja nesto sto vec znam, sve je do mene, mogu za sebe puno više uraditi a ja trenutno nisam u stanju i to me baca u ocaj jer se onda zapitam koliko skodim sebi, hocu li ja to moci, i gubi se svaka vjera u višu silu, u buduće vrijeme i ostalo.
Nemoj me molim te pogrešno shvatiti, ja sam svaki tvoj post prepisala, jer ti si kao knjiga Normana Vinsenta Pila[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley36.gif[/image] [image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley1.gif[/image] Zaista tako mislim.
Nego, znate sta cure JEBAJIMO mi ovu kučku, trebali bi smisliti neku kao "mantru" koju cemo izgovarati vise puta prilikom nasih "napada"[image]http://www.ringeraja.ba/forum/smileys/smiley36.gif[/image]
Ja bi da prokomentarisem ovo podebljano.mogu ti reci bila sam tu to je faza i proci ce ima istine u ovim rijecima ali ne zato sto ih ja koja sam prebrodila sve to kazem vec zato sto sam sjela i skontala ono sto mi je mater rekla koja nikad nije imala anksioznost, a rekla mi je lijek je u tebi sjedi i malo se presaberi...To isto Koka rece i nema blagog puta ..Iskreno ja sam ispocetka sve tapkala po malo,koja utjesna rijec i nadala se da ce sutra dan biti bolji,bilo ih je ali onaj iduci je bivao gori nego ijedan do tad...Tek onda kad sam skroz zveknula i bila ko cvjecka,osoba koja se nije mogla brinuti za sebe,kojoj je trebao neko da seta za njom gasi sporet da ne bi kucu zapalila ili nocu zakljucava vrata...Tad sam skontala sta je prava borba i shvatila sam sta mi je mama govorila, a do tad sam mislila bas je hladna i besmislena...Anksioznost i jeste simptom davanja znacenja, prevelikog znacenja necemu sto ne mozemo potpuno kontrolisati i kad izgubimo kontrolu nad kontrolom tj strahom,padamo....I da svi mi posjedujemo snagu ali moras vjerovati u to,ne samo danas ,vec i veceras,to je dug proces i zao mi sto sam dopustila da mi sve ovo oduzme par godina zivota i tad mi je nekako zao bilo sto nemam nikoga ko je vec bio tu da podijelim svoje iskustvo,misli,osjecaje,ali danas mislim je ipak dobro bilo sto je tako...Bila sam sa ljudima koji su normalno funkcionisali i oni su me i na taj nacin gledali ....
Da ne mozete ocekivati da u jednom danu strah nestane i to je dug proces,meni je trebalo 2 godine da dodjem na svoje i bilo je razocarenja,padova ali istrajati u svakom od njih je cilj....
|
|
|
|